Narodna skupština

7 ФЕБРУАРА

да иредстављају што вигие комада за ширу публику , онда треба нного већа помоћ позоришту. То може изгледатн иа првн мах коатрадпкторно, алн збнља, господо, тако стојн. Ако бп се у нозорншту давалп комади, којн се ие допадају г. Марку Петровићу, мн бп чав моглп одржавати иозорнште без нкакве помоћн, а ако на такве комаде не долази много света, и ако је иросечан приход од тих представа 200 — 300 хнљ. дннара. А ево запио : за такве комаде доста је позоришту 5 — 6 глумада, н ту пије потребан нпкакав нсторнскн косгпм, Оннх 5 — 6 глумаца често иредстављају у оделу какво обнчпо свн имамо. Али господо, то је особнта врста драме, н често пута у њој пграју улогу 4, 3 на и 2 глумца, го знају врло добро онн којн често иосећују иозорнште. Међутнм да се изведе на нр. Немања на нозорпшту како треба, нужно је 80—120 л>удн. Оно нсто шго рекох за Немању, то псто треба да бн се иредстављао Душан, Дар У1азар и њпма сличнн комади. Сад долазн и један техничкн разлог. Ви не можеге, кад се иредставља једна нсторпска драма, довестп једног човека са сокака, и рећи : оди, стани и окренп се овако и овако, јер од тога завнси хоће ли комад добро да испадне плп не, ту најпре може да се десн оно гато рече г. Ћпрић, т. ј. да се човек наљутн и да оде пз иозорпшта. Као што вндпте, нз обзира штедње вп не можете узети некога, којн не уме нп да се окрене, н зарад представљања истормјских комада, ми смо приморани да држимо велики број члааова у позорпшту. Ми те чланове бедно илаћамо, јер мн номамо потребе за тако много чланова. Мн пмамо за 10 — 20 главнпх члаиова. алн зарад тога шго нам један пут два нут у месец дана треба 20 — 30 чланова, мп морамо н њих да држнмо. Ту се управо добпје, дају им се још каквп нословн, имају још неке радове чојн су, може се рећи послужитељски, мало нанншу, н некпма се даје 15—20 — 30 дпнара, само за то да се одржп за онда кад треба, јер наравно не можете довестн човека са сокака. Тако мора да б/де, то изпскује репертоар. Мп морамо нмати различан ренертоар и за једне н за друге врсте комада. При свем том, све замерке што се чнне ренертоару, не само кад се чине у Скупштннп, кего кад се чнне ма где, оне не пролазе без утнцаја. Вн знате, господо, да један комад, коме се замера, он пропада, н свп знате да има комада којп су се један нут продстављалн а носле внше не. Замерке су добро дошле, н ренертоар ће се ионрављатн, то вам могу да обећам. Господо важно је нитање оно, које су иокренулн пеки посланпци, даје нозррнште београдско а не народно, н да не треба дати номоћ, кад, велн се има иречнх нотреба, као што су школе п цркве. Ја мислим, госиодо, овде вредп оно што сам у ночетку казао. А иосле ја мислпм, да ви можеге пребацнтп једпно за то, што се позорпште налазп само у Веограду н да бисте требали иотражпти од мене, да га пошљем п даље нз Беогада на извесно време, ако то може бнти сирам средстава. Ја, госиодо, мислнм то и да радим, и да сте таку замерку учнпили ја бнх разумео. Ја држим, ако бих нослао известан број особља позорншног п у друге крајеве отаџбине, да би од тога бпло врло велпке корнстн, а .ја ћу се постарати, као што вам рекох, да у том погледу иођемо мало даље, алп н ако не иођемо даље никако не могу допустити да је позоршнте само београдско, као год што нпкако не когу доиуститп да је на нр. велика школа само београдска. На сваки начин то јеЈсвојнна целе Србпје. Ја вас нећу дуго задржавагп нарочнтнм одговорима о рђавој управп, као што веле нека госнода. Тако ствар нзгледа, кад се гледа само с једне стране, алн кад бн г.г. добнла прнлику да с« увере, за што су неки добрп уметнпци напустилн Београд, онда би вндели, како ствар нзгледа н с друге стране. Ја ћу се још само на једној стварн задржатп, на једном прнзору којн сам у позорншту впдео. Гледао сам на позорницп наш исторпјскн комад, али више него позорница мене су заннмала два човека у партеру, два Србина из Македоније. Ја знам шта хоће теорнја коју радо нримењује г. Раико Тајснћ. Ја знам шга хоће теорија

поја је Ранковој иротивна и по мом мпшљењу боља. Алн много впше него п једпа п друга теорија на мене су утицала она два чевека, на мене су утицале њихове очи које су жудно гутале опо што се на позорницн догађа. У очима тпх људи видео сам чнсту душу народну, јачу од каке теорпје, впдео сам Србе којн су догали у престоницу срнску, дошлн да впде у слицн нашу славу пз прошлости. И оне очп њихове којпма су пратилп представу, мене су убедпле, да позориште доиста чипи корпсти, да је оно мелем многнма, а спрам оваке сведоџбе о користп и потребн нозорпшта лако се може нрежалпти, ако се оно г. Ранку Тајсићу најзад и не допада. Тома Бојичић — Ја сам и прошле годпне бно иротив помоћп, која је давата народном нозоришту а п сад ћу да проговорнм веколпко речп о томе, нремда нећу баш да браним пз иетнпх жпла своје мишљење, као што то некп чпне, него ћу изнети само разлоге, зашто ћу да браннм ову суму. Чује се од млогпх послаппка, да је позорнште место, где се нзносе нсторнска дела и пародне врлпне. Па лено рецимо да се све то тамо ради, куд су онда наше школе? Ја мнслпм, оне могу внше да утичу на образовање п спрему једног човека, него што ће му учиннтп једна представа. За то не могу, да нађем довољно оправданпх разлога, што се даје толпка важност, да се бранн ова сума. Кад само узмемо ово у обзир, да ова сума намењена на позорнште може да номогне установу универзнтета у нашој земљи. Мп још немамо унпверзитет а хоћемо да нотпомажемо позориште. То је украгко, што сам имао да кажем. На Народном је Представнпштву и оно нека цени, да ли би требало да иомажемо народио иозорпште, кад впднмо у каквом се фпнансиском стању находимо. Гига Гершић — Иосле оволикога говора н с једне н с друге стране, допустнте ми да кажем само неколнко речн о овој стварп. Не мнслнм можда, убеднти ону господу скунштинаре, којп су још у напред са предубеђењем дошли овамо, да је позорнгате некорпсно, алн ја сматрам за дужност, да се одужнм својој еавестн п свом носланичком позпву, говорећн о овој установп, коју сматрам, не само ја, пего н цео образованн свет као установу, која сачињава једну важну алку у нпзу просветннх заво, а, као установу, која подиже један народ на ону културну внсину, на онај ниво, на коме савременн, образованп иародн стоје. Ја ћу нре свега оно, што је мннистар наноменуо, да иотврдим, јер сам много мислио о тој ствари; имао сам прнлике, да размишљам и штудирам ту ствар п разуме се, веома је тешко говорптп о једној ствари, кад човек говорн под тренутним утиском. Ја нрпзнајем, да н господа говорницн, којп су говорн.ш нротнв иозоришта, нмају добру намеру и убеђење, да оно није корпсно, алп допустпће ми, да овде треба впше да говоре они људп, који су пмалн ирилпке, да дуже мисле о овој стварп, да је дубље нроуче п да је добро разгледају; кад буде реч о економннм уетановама, кад мп онн, којн су дуже времена о тој стварн мислпли, кажу, да је то п то корнсно по цео нарсд, ја ћу вероватп. Али с друге сгране ја мислим, да треба п људпма, којц се баве књнгом, науком п т. д. новероватн, јер се зна да п онн хоће корпсти народу и да одрже народ на оној виспни, на којој треба дп стојп. Кад говорпмо о пзвесној ;станови, ја мислим, да мп треба овде да говорпмо не као сељацп, трговци, нрофесори н т. д., него као народни носланици имајући на уму целину народа, н ирема томе морамо, говорећп о којој установп, оцењиватп ствар са оиштег н^ционалног гледпшта а не са једностраног гледишга овога пли онога сталежа плн места. Наравпо, ја потпуно -верујем, може се и тако говорнти, те стојећи на неком скученоме гледпшту казати, треба нам то да народ не буде гладан па се он може веселати н норед гуеала и гајди. У осталом може народ да се врати н натрналхалном друштвеном жпвоту, на да жпвп првобитним животом. Алн с друге стране не смемо заборавити, да је наш народ изашао из доба натрпалхалносги, и да се не може впше вратитн у то доба. Има у удаљеним деловима света тамо негде у Азији и Афрпци таквпх племена, која немају ни иозоришта, нп академпје, ни ученог друнггва ни разнпх других уређења; они жнве својим животом н можда су на свој начин сретни. Али култура, која нобеђује н осваја, она пде