Narodna skupština

СТРАНА 700 НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

наиред, и она коси тс народе, који се не могу нрилагодитн нозорпште одричућп му иомоћ, ето њих одмах да иас усрењеним условнма н захтевима. Мн хоћемо дакле, да заступамо ћавају. И то треба пматп на уму. Што се тпче замерака, које српски народ као једну целпну; и кад хоћемо иарод као це- су чпњеие позоришту за извесне комаде, ја нећу да кажем лину да одржимо и као члана образовачог међународиог дру- да нема за то и неке основаносгч, алн то се даје исиравити. штва, онда он нма извесне дужности ирема савремеиој образо- Ако нма махна, нека се иснраве, али оне не бн могле давати ваности, које он мора да испуњава. Ми не треба да заборавнмо, разлога, да Народно Представннштво збрише помоћ; јер одуда један народ, који се иокаже да није способдн да гаји на- зети му помоћ, значи увинути га, значи збрнсати једну у.стауку и уметност, тај народ не може остати у кругу образова- нову, која је учпнила велнке услуге народиој свестн, велнке иих народа. Дакле свакојако мп морамо, ако хоћемо да се услуге књпжевности, и коју треба н морамо да одржнмо као одржнмо натој висини, а народ је српски сиособан, да се одржп културан народ. на тој висини, он је иоказао, нма за то сиособностп н кад Рапко Тајеић — Није сад први случај да се појављује их има, он мора одржати установу, која сачињава нужни еле- одвојеио мпшљење, да се овакав пздагак скиие с народног менат данашње културс. То је већ решено у данашњем обра- терега; нпје првн случај да се највештпјим беседама то ми»ованом свету, то је свршена ствар и сваки народ, који хоће шљење штедња побија, од страие влада, и доказује нужност да важи као културан варод, мора томе да се нрплагоди. истог нздатка, а да се обећава како ће се ствар у будуће Може нам то битг, неираво, ми можемо негодоватн, али то поиравпти. Али све иде својпм старнм током; то смо гледали нншта не номаже. | у свпма Скунштииама од 1874 год. иа до данас. Нема године То је једно, а с другс стране хоћу да наиоменем п ово. у којој опозиција, она која штедњу тражи, ппје дизала гласа Кажу људи, па нозорнште не даје корнсти целом народу. иротиву нозорпшног нздатка, ннје оиа подпзала глас протпву Господо, има нзБесних ствари, које нам не дају користи за 1 саме установе, него протпву давања оне номоћн. Држава је поједина месга и крајеве, него дају иам користи као целинп, довољно дала помоћи, осгаје кућа за иозориште без кирије, дају нам користи као средство н зпаци културног напредо- осигурање куће, огрев и чниовннци које држава илаћа н то вања н као обележја наше способности, да упоредо корачамо Ј е довољно, а мислнм да је једна престоннца, која у томе са другим наиредннјим народимЈ; н свакојако све оно, што налазн уживања, да је довољио теретнла народ, којн нема да иоднже умни нпво н углед народа то даје користп народу п подмирн нн 10 од °/ 0 својнх потреба — да је ираво да самн то је једна ствар, коју народ мора да гзјп. Г. мнпнстар иро- Т У установу за ужпвање своје примп. Бране1 )и ову установу свете је наноменуо како многп кажу, да је нозорпште само 1 госнода су употребљавала свакн разлог. Г. Љуба Пирпћ вели за ужпвање, То ннје истииа. Ја то морам да норпчем. Позорп- Д а Ј е позорнште свпју нас. Ја не снорнм то, и ко год нз Срште је нре свега намењено, да негује уметност, која је једна биј е дође, нпко му не брани да пде у нозоршнте, разуме се грапа културе, а позорпште у псто време даје и могућности, ! "ошто илати; дакле, иека плати иа нека ужпва п нека гледа. да се развија и одржн драмска књнжевност. Господо, ми ужи- Д а1;ле одузимањем номоћп не бранп се народу сриском да вамо и мило нам је кад чујемо да су иревелн ириповеткс У лази У иозориште и гледа представу, ако хоће илаћатн. Лазе Лазаревпћа иа странн језик, ми уживамо кад чујемо да Г. мпннстар ми је ианео једну беду у свом говору, што иреводе наше народне умотворине, да иреводе „Горскп венац" је рекао да смо лене ја н Баличевац бнлн иротнв нозоришта. и друге наше књижевне иропзводе, н кад странци кажу: овај Ја лане ннсам био овде, кад се буџет прегресао, већ сам био народ нма сиособности за културу. — То нам је мпло, а кад болестан. Поменуо је н то како је иосматрао два македонца треба да с.држнмо једну иросветну установу, ми кажемо, не да пажљпво гледају иредставу, па велп да ништа друго нема, треба то нама, немамо од тога користи. само то руководило би га да одобри овај пздатак. Ну ои Ми ово најиосле можемо н пзбрпсати, али хоћемо лп пма У т °ме укуса, али на народ н на сељака утиче оиако, тпме нешто добпти? То је друго питање. Сем тога, господо, 1;а ко Бабпћ нредсгавља. Ја узимам ово гледчште н знам да треба и ово да имате на }му: Ко је нмао ирплпке да гледа. ка А сељак оде један пут у позориште, ие враћа се више да као што сам ја имао нрплпке, а можда нма много господе га гле да. Дакле ова народна теорнја више на мене утнче. који су нмали ирнлике да впде — ко је пмао ирилике да Г. Гнга Гершић, кога ја особнто поштујем, нраво да кагледа са каквим уживањем, са каквом радошћу, са каквнм жем говорно је врло лепо, н рекао: да има на свету народа сузама дочекују нозоршнте — иа чак п иугујућа позоришта — ј дивљачкпх, који немају ни иозорншта, ип академије, али вели онн крајеви срнства, који су осталп запемарени п забачепн; 1 тај народ култура коси. обара, шјштн . Према томе кад мн како то нодиже дух оног народа, кад гледа срнске комаде, , имамо ово нозориште, кад имамо академнју наука, учено — ко је-дакле нмао ирплнке да то впди, па да је био и нај- друштво, онда се спгурно можемо такмачитн са Бечом, Пешвећи иротивннк нозоришта, ои би рекао: ово је једиа уста- том, п оида не треба никога да се бојнмо, Он каже, ту се нова, која будн дух нацпоиални, и која нма културног значаја. представљају старннски комади, српскн јунаци из старог доба Најпосле п ово треба да нмамо на уму. Ми кад смо ЦТ -А- Ј а узпмам то у оцену н кажем да знам шта су радилн хтели да говорпмо о иозоришту, ми смо то требалн да ире- Кара-Ђорђе, Кнез Мнлош, Курсула, Мутаи, они иозоришта чистимо у самом иочетку, онда кад је позориште основано, и никад нп впделн нису ниги су се у иозоришту сиремали за бој. 'Гакад је Скушптипа почела да даје ту иомоћ. Међутпм данас, кви се јунаци више не рађају. Дакле кад онн нпкад нозоригоснодо нозорнште иостоји већ иетиајестпну годниа н вишс, шта НИС У гледалн и у њему се снремалн за бој, онда далеко и Народна Скупштпна бпла ,је на впсннп свога задатка, те мање М0Г У Д а верујем да ће моћи имати утицаја нозорнште, је одо#равала номоћ нар. иозорпшту. И шта смо тиме учн- У комв се нграју људн са мидерима и женске са турнирима, ннли? Учнннлн смо то, да је ушла једпа установа у живот, К0 Ј е представљају кнегнњу Љубпцу. Погледајте само ио неку да је она створена, да је ту. Ми смо учиннли, да сад има °А њих на бини како се за њом отегао реп, пма му хвага. људи, којп су свој жпвот иосветили тој драмској уметности, Дакле не могу да пристанем на ту партпју да дам, да се ово који су се одали тнме, и који на аој раде. Ми смо, господо, потроши. Ја ћу гласати слободно п отворено да се укине та као Скуиштина и као народ апгажованн, да одржимо једну партија на номоћ, а ионављам оно — нма 34 хнљаде за оснустанову, кад смо је једном створили н основалп; ангажовани г Урање плате чиновннка. То остаје њима, а ко хоће да се смо и ирема тнм људпма да их сад не бацамо на сокак. весели н ужива, нека плаћа. То се ником не бранн п за то Најзад вн можете укннути иозоришту помоћ, али ће после молим Скуишгину да усвојн моје мпшљење. доћп немачка и друга туђа позоришта. Ми та друштва не бн Минмстар иросвете Андра Николић — Нисам устао смо могли одбити, јер то би се противило међународним уго- да говорим о ствари, него да потврдим, да нисам нанео „биворима. А овако кад нмамо своје позорнште, онда имамо једу а Ранку Тајснћу, и да још један иут кажем да је оио иуно основа, да нх одбијемо иозивајући се на то, како ми нстина што сам ја рекао , а не оно што је он казао. Нпје већ нмамо нозориште. А оснм то г а, онп норед нашег нозо- то бнло ирилпком буџета, него у неком другом нослу ришта иемају вн рачуца да долазе. Али затворите ви иаше , госнода иесланици могу се боље сетнтп — али чинн ми се да