Narodna skupština

61 САСТАНАК

него је реч о томе: да ли бп требало дати овај до/1атак ректору Велике Школе или не? Фннанспски ол,бор му је улииуо овај додатак једно шго је руковођен интересом штедње, а ДРУ Г0 > што Ј е знао А а се тиме неће иовредити никакав државни интерес. Сад хоће ли се ово одобрити ила не ствар ја саме Скуиштине. Марко Петровић — Са погледом на наш државни буџет овакав какав је, који шуе створен по вољп нашој него цо сили догађаја, ми смо морали да тражимо, да где се год може да учини штедња да се штеди без уштреба за битне државнс интересе. Гледајући на ово иитање није нам ни на крај памети пало, да штедимо на нросветним радницима али кад смо се обазрели на другу струку, људи, који врше јавне иослове, на трговце и на иривреднике, нашлн смо да и овде не стоји како би се желети могло. Кад је тако и кад смо дошли у овако тешко фннансиско и иривредно стање, ми смо нашли за нужно да морамо да нравимо уштеде, али тако да се може опет да опсгане и да нпгде не поништавамо услове за опстанак једнога човека. Ови додаци директорпма нису плате основане на закону, него су то додаци, који су унети доцније у изменама и допунама законским. Било је доба кад директори завода нису имали ове додатке, па нпак су имали и нашли патриотског разлога да нослуже струци, које су се иримили н да је унапреде, па верујем да н данашња г. г. директори и старешпне ириватних завода, неће хтети оштетити својој свестн и велпки позпв ио овако ниску дену. Међутим п ако се прнзна то, да они неће од сада имати љубави за своју струку само због ове мале и незнатне награде, онда се можда и без разлога, ствара у наиред о њима врло ружно п тешко мпшљење. На послетку, господо, ми можемо у буџету бити и издашне руке, алн ако народна пореска моћ не буде кадра тај буџет својим ириносом попунити. бадава ће тамо етојатн и право на додатак, но ће и сама основна нлата остатн тада само на артији, али фактички је може п не бити. Може нам се десити да н носле свију ових питања насгане доба да њихове плате почпвају само на закону алн ако не буде могућности, да им се оне и пздаду за то, што неће бити пара — онда шта је тиме поможено? Ја знам, господо, кад су државне фпнанспје дошле до тога стања, да је држава извесном реду наших чиновника, у место плате, давала приватне признанице и ситне касене бонове у границама њнхове плате, са којима су подмиривали своје трошкове са знатним есконтом. Ја би желео да се Србија не врати опет тамо, дужност нам је свима и да порадимо на томе и да понешто жртвујемо за то; и мени се чини, да ако се врати кадгод какво финансиско стање у нашем народу, да ће онда то бити много осетннје за наше директоре, него кад не буду примали додатке за то, верујући да и без овога додатка, а из чисте љубаву према нросвети, они ће н даље искрено послужитп својој дужности и без овог додатка до бољих фннансијскнх нрнлика, ја сам се сагласно у одбору да се ови додатци из буџета избрншу. Међутим на вама је да решите како оћете. Ако нам ти просветни раденицн неће служити примером иожртвовања, онда шта можемо тражити од других људи. Ја држим, госиодо, да треба н онн да се жртвују мало, а ми ћемо тражнти те жртве и од другнх редова чиновника, тражнћемо жртве у свију, /10к усталачким радом наишм не понравнмо ово стање, а чпм прилике боље буду ни један неће бити противан да сваки буде достојно награђен за свој рад Кад нам се не да, да дирнено систематичке илате бар тамо гди су велике, јер их је закон утврдио, онда смо у одбору начелно решили били, да се додатци за сада укину свнма чиновницнма. Па смо мишљења, да је бар нраво, да овде учинимо неке уштеде и да укинемо све оне додатке, што нису на закону основане. Ти су обзнрн руководили одбор да све додатке на закону неосноване укине н бар ту колико је могуће учинитп уштеде а да погатујемо и оставнмо' оно, што је на закону основано. Панта Срећковић — Нигде горе у свету ннсу илаћенн ирофесори, него код нас. У Бугарској већу нлату нмају на-

— 8 ФЕБРУАРА СТРАНА 717

ставнпцн срсдњих школа, него код нас ирофесорн Вел. Школе. Оче Марко, ако може гладаи човек да учп, да куцује књиге и да одговори достојно своме задатку, онда ће нспосницн бптн најбољн нрофесорн на свету. Марко Петровић. — Молим вас, госнодо, радн личног обавештења, да кажем само ово: кад сам говорно о овоме, вн сте чули, да сам казао, да тп људи нису иреилаКени и само сам говорио у том смнслу, да ирема нашнм финанснским прнлнкама не можемо, да нх иренлатнмо и да можемо учиннтн уштеду на оннм додацима, којн ннсу законом утврђени. Министар просвете — Госиодо, нод кратким називом „награда ректору" новео се разговор о ученнм људпма у Србиј 1г, о професорима. Вн ћете, госнодо, разуметн, да .ја не могу нмати часннте дужностн као мннистар, него да нред вас. изнђем, кад је реч о том питању, п вп ћете разумевајући то имати стрпељивости и доброте саслушати, да вам кажем шго ми је дужност да вам саонштим. Господнн известилац је у тако мало речи означио одборско гледпште, да бих Ја могао и то навестн у прплог ономе што ћу нзиетн. Без икакве заузимљивости г. пзвесгилац велп, да ова ушгеда неће вређатн државне интересе н иредлаже да се овај додатак одбаци. Са свим противно његовој равнодушности ја полазим да са свим срцем браним овај додатав, бранећи прн том додатке свнма директорима средњих школа. Ја ћу прихватити. једну изреку, коју је казао Марко Петровић и од ње ћу иочетп, па нћи даље. Он је казао: „ваља тражити више жртвовања од тих људи." Ја вам кажем и доказаћу вам фактнма да тп људи ноказују сваки дан жртвовање. Вн знате, господо, да у б\џету долазн једна по једна установа иросветна и вп их дотиратс више или мање. Вн знате, да оне коштају. Алп ја вас молим, да саслушате сппсак установа, за које нпсте дали нн једке наре, на које ннсте потрошили ништа, а које трају и живе у овој земљп. Узиите на знање ово. Прво ^Главни Просветни Савет ." Послова у њему има толико, да треба држати недељво по 2—3 седннце; седнпце трају 3 — 4 сата. Врло често са седнице носи се кућп посао, који ваља радити преко ноћ. То је прва просветна установа за коју ви нисте одредили ни једну пару. Друго, ви знате, да постоји закон о полагању учитељскнх и професорских нсппта. Вп знате, да нма исаитних комисија. Задатак је тнх комнспја, да пспитају кандидате. У другом свету има људн, којпма је то главни посао и који су за то плаћени. Вп нисте ни једне паре далп ни на комисије за иснитивање професорскнх кандидата, нн на комисије које исиитују учитељске кандидате. Тим комисијама иосао је овакав: члановн комисије за испитивање ирофесорских кандидата ваља да ирочитају расираву професорског кандидата; на њој треба ставити примедбе и рефероватн то свима члановима испитне компсије. На нисменом испиту ваља седети 3—4 сата док кандидат израдн задатак. То оиет ваља нрегледати, па за тим даље ваља 3—4 сата седеги, док кандидат положи усмени успнт. То је посао, који можете оценнти, да ннје тако лак. Код учигељских кандидата није иосао тако велики, али се накнађава тиме, што учитељских кандпдата има миоговише, него професорскпх. Комисија за пспитивање професорских кандндата, то је друга установа, за коју нисте дали ни једне иаре, а компсија за нспитивање учитељских кандидата то је трећа установа, закоју инсте такође дали ни једне иаре. Даље, ви знате, госиодо, да музејем непосредно унравља један чпновник, али ви ћете знатн п то, да уз музеј има један нарочити одбор, који има шири иосао, посао пресуђивања за набавку старина. Ни на музејски одбор ви нпсте ни десет пара далп. Ви знате, господо, да има и позоришни одбор, који поред чпновнпка, комеје задатак да управља иозориштем. ради многе послове. Ни на нозоришни одбор такође нисте ни 10 нара дали. Ви знате, госиодо, да поред уређеног статистпчког одељења, за статистичке окружне одборе, увек се одређује ио , закону и директор, а ссим тога вн знате, то нпје давно, у