Narodna skupština

69 САСТАНАК — 18 ФЕБРУАРА

СТРАНА 779

Дакле, што се тиче увреде, већина је тога мигаљења, да само треба утврдпти да уредник мора исправку донетн, а да се не гони на суд. Тнм начином неће се ослабити јавна контрола, јавна крнтика јавннх нослова. Али што се тиче нриватнпх лица, каже се, треба казнити онога, који вређа и нанада нрпватан жпвот човека. Шгампа велп се, може говорнтп о прнватном човеку, који ради јавне нослове, а који не ради, о томе не може и говорнти. Господо, врло је тешко одвојитн и новућн границу докле се нростнре јаван а докле приватан жнвот. Ја не делпм то мншљење да треба заклонитн прпватан жнвот јавнпх радннка. Ја не могу да замнслим да један човек, којн је нрљав у нрнвагном, може да буде чист у јавном животу н да Једног човека, кога не ноштујемо за неморалан приватан живот, да га морамо поштовати у јавном животу. Да је доиста то тако да вам кажем један пример. Ви знаге за великог патриоту Ирског Парнела. Тај је човек толпко заслужан за свој народ и народ га је толнко волео и ношговао да су ги звали краљем Ирским; и наједанпут, само ;*а то, што је у^.ннио у нрпватном жпвоту погрешку једну, народ Ирскн ОЈ /реће главу, и каже му: изгубпо сн иоверење, јер човек ијљав ; нриватном жпвогу, не може вршитп тај позпв светн да буде вођа народнп. То прпличн јавној критнцн и ако неко на 1есе увреду иутем шгамне неком лпцу, нека и оно себе јавним Аутем нравда. У носледње време код нас због партиске поц(паности н раздраженостн новнне су узеле браннти јавну рем п највише у њима чујемо грдње. Људн се туже и кажу, да треба томе статн па пут. Истина, ја нисам нрпјатељ таквог тона писања, који омаловажава јавну реч, али то се не може судским дутем отклоннти, него нрво може школовањем а дрјјго укусом не само писаца, него н нублике, јер кад би публик.1 окренула главну од грдње не би нико грдње нн иисао ио ^овинама; али тај се тон пнсања нублици нашојјош допада, и аовинари удешавају своје ппсање према укусу своје публпке. Мп се сад налазнмо у том иогледу у ирелазном стању; из нримитивног у културно стање; још се ннсмо навикли да иоштујемо слободу штамне. Велики француски државннк Тнјер, казао је: да се народ научи разумно служнти слободом, треба да ^е дуго уиражњава слободом. Дакле н ми нутем школовања и путем наших навнка научићемо се да се разумно служнмо слободом штампе а не судским аутем. Ја мислим, да све ове кривице, које се у закону помињу, треба из пројекта изоставити, и место тога има се узалонити да те крнвице имају се иравдати јавннм путем путем штамие. Сад долазе највеће крнвнце, које се зову злочннн ; ту опе/г кажу да су благе казне а и веле нису ни ираведне, јер за једну исту ствар, један иде на 10 година а други на једну годнну дана. Истина је, господо, да су казне за ове велике кривнце благе, алн, госиодо, и треба благо да се казнн. А ево зашто, за то што унраво штампом се и не може злочино дело учинити, штампом се може изазвати злочин што се велн, нровицпра злочпн. Сад кад се изазове злочинство или ће следовати дело или неће, на пр. кад неко каже: „народе срнски иошто не можеш законитим путем да се курталишеш овакве управе узми оружје иа то јчинн силом !" Онај који тако пнше он је достојан сажаљења, јер не нознаје прнлике н дух свога народа, и за њега је довољна казна та, али рецимо да је на оружје устало 2 — 3 човека, ту прво може бити да и власт сама може да провпцира метеж. На ир. зна се да је такав чланак написао човек, кога власт желн да уклони с пута и она не хвата оне људе, који су устали на оружје, него онога који је писао. Па, господо, ако нема других узрока сем таквога члавка, то народ неће ни устати на оружје; но ако је зло у народу он ће и без тога устати на оружје. Наши стари устајали еу да се боре са велнком царевнном голим шакама и трешњевим тоиовнма, алн не за то што је неки написао чланак, већ за то што им ј- 1 додијао турски зулум. Дакле, ако се некн лати оружја то значи да је зло стање у земљи, а не да је тај устанак изазвао новинарски чланак. Што је најглав-

пије овде се свака кривица казни према побудама. Ако је злочинство учињено из нрљавих побуда п казна треба да је јача, него за злочннство, које је учнњено из племенитих нобуда. Те иолнтичке кривице учнњене у доброј намери*свуда се у свету блаже казне па и наш Устав каже, да за њих не може бити смртне казне. Дакле сви злочпни који се десе, по нашим законима казне треба да су блаже што је побуда нлеменптија, а што је побуда прљавија и саблазна намера то треба ц јаче казнити. Дакле, ја своднм мој говор на ово. Прва половина овога закона, где се говори о иступима штампом учињених, не треба да буде кажњена друкчнје, него треба да се то чини нугем исправке, а што се тиче злочина ја налазим да је овај закон са свпм уместан, јер доиста не треба јачих казни него што .је одбор предложио. Дакле, ја, што се тиче прве иоловине овога закона, желео бнх да се усвоји мншљење мањине одборске, а што се тиче друге половине ја пристајем уз већину. Живан Живановић — Госиодо, било је времена кад су државни послови билв иоверљиве прпроде; кад еу неколико људи у затвореној собн решавали пајтежа питања. То је било у свакој земљп. у којој је била апсолутна владавина на ир. и данас у Турској. Али постеиено државни послови пос: талн су општи државни послови. То је ишло уиоредо са развићем државне свести, докле код нас у Србијп државнн пословн нпсу почели да бивају иредмет оиштих јавних иослова, који су се нретресалн н у Скупштини иу народу, једном речју карактеристнча друге половине 19-ог века : то је јавност и н отвореност у државннм нословнма. Шта је, дакле, задатак слободне штамие нлн штамие у опште? Задатак слободне штамие јесте да служи тој јавности и да текућа дневна иитања расиравља на начнн, како би се у публици развнјала зрелнја мишљења о појединим нигањима. То је задатак штампе у Србпјпауз реч „штамиа" ирирасла је изговорачком навнком реч „слободна" штампа. Дакле штампа је једно цивилнзаторско средство, којим се идеје уносе у ширу публпку н јавно претресају државни н народнн поелови. Сад да впдимо да ли је штампа у Србијн одговарала у свако доба своме високом задатку ? Она је као п свака новина у Србнјн ударала на страннутицу. Бнло је случајева, кад су поједини новпнарн износили такре нагрде, које су за сажаљење, било је случајева да су новине, које сад спадају у покојне, да им је сваки стубац киитео личним грдњама. Па и данас има таквпх листова, који се искључиво баве тим грдњамг ^ојединих људи, баш у Скупштннн нма један лисгић такве врсте, (говорник ноказа „Жељезнички весник") који просто и готово сокачки грди ноједине људе, па имао за то узрока нлн не. те се на тај начин удаљава од онога благотворног утицаја, који свако јавно гласило треба да нма. Настаје пнтање шта је узрок тој застрањености. По моме схватању има више узрока, а међу ирвим је узроцима што у иублнци има људи, који воле такав начин писања, али то још ннје пресудан узрок, него је узрок у томе, што су управо листови нали у рукеоних људи, који немају никакве спреме. Ја сам не давно читао како је бивши нредседннк румунског министарства ЈРозети славпо 50-то годпшњицу свог новинарског рада дакле био је нредседнпк мнннстарства и новннар! На жалост, како јо то у Србнји! Нужда је људе натерала и то интелегентне људе да ^се нз јавностн новуку и да мету „човека од сламе", којп јће трпеги буботке свпју досадањнх штампарских закона, који су до сад у Србпјн ностојалп. Желети је, да уредништво лнстова пређе у руке оних људи, који својим пменом гарантују за садржнну, онога што се ннше. Устав је у томе погледу учннио грешку, јер не тражи нпкакве квалпфикације за те људе, већ он даје црава, да уредник може бигн свакн, који има у опште грађанска нрава без обзнра зна ли он што или не. Измеда, дакле, да је намера свију лнстова да ее том околногаћу корнсте. Свакако ја нристајем и желим да је штампа при свем том слободна, н ми морамо поставити питање; да