Narodna skupština

СТРАНА 782

НАРОДНА С КУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Да би доказао како се у образованом свету не штити прнватнн живот, он је навео случај с Парнелом. И по овом пројекту лакона о штампи слнчан догађај с Парнеловпм не бн бпо ограннчен, да се не сме на јавност изнети. Парнел је јаван радннк — он треба, он мора да води рачуна о себп и свом раду. Алн по овом ое иројекту хоће да заштнге чнсто нороднчни односи, којн са јавним иословима немају ннкакве везе —а то је велика разлика. Г. Жпван Живановић и г. Панта Срећковић говорећи о пројекгу законском о штампи мисле, да се у овај закон унесу казне за све оно, што вређа монархију, владаоца, владалачкп дом и домаћи живот, а г. Живан је казао: још и за оне, који пишу пашквиле. Господо, тај је захтев г. г. посланика из.шшан, јер у самом Уставу стоји да се казни за »увреду Краља и краљевскога дома, или увреде страних владалаца и њчхових домова" и т. д. те је према томе то морало да уђе у овај пројект, а тако исго испуњени су им и други захтеви да се казне они, који вређају релегију и породични живот, а на Скупштини је да ту Флну границу, шта је то приватни (домаћи) живот, одредп. И ми а и мннистар трудили смо се, имајући на уму образовање наших новинара, образовање нашег народа и прилике у којима се налазимо, да за све то пгставимо границе, одређујући казну за оне који их пређу и мислили смо да тако треба, а на Скупштини је да види, да ли су те мере, које је г министар предложио и које је одбор у неколико усвојио а у неколико одбио, такве, да се заштити оно, што народни посланици желе. На крај крајева хоћу да кажем, да сви треба да озбиљскп настанемо да осигурамо праву слободну штампу, као што то стоји и у новом Уставу чл. 22, у коме није постављено само начедо, као у старом, да је штампа слободна, но су тачно обележени основи, на којима треба да почива права слободна штампа. Одбор је се свом својом слабом снагом трудио да то постигне, па не сумња и у родољубље Нар. Представника, да ће и они слошке настати, да и то важно питање, које се протеже већ 2 0 година, скинемо једном с дневнога реда доношењем закона о иравој слободној штамаи. Панта Срећ.ковић. — Ја мислим да ће бити овде у Скупштини, који памте и сиренске» гласове, кад сам ја у Скупштини у Крагујевцу бранио слободну штампу. Кад је противу слободне штамџе говорио г. Крстић ја сам му казао: „то су сиренски гласови, то су сирене које певају док те не ухватв и онда те свога разчупају", Ја сам дакле и онда говорио за слободну штампу а и данас то тражим и кад би ми дозволили да наведем нримере шта сам ја тражио, ви би онда видели шта ја хоћу. (Чује се: дозвољавамо). 18 45 године омрзну на Вучића па не знају како ће да га казне, него да противу њега говоре. Нађе се један човек у Гружи, који је говорио противу Вучића и грдио га; Вучић га тужи суду а суд добије наредбу од министра да гледа да тога човека ослободи како год од казне. Председник суда ујдурише са још једним чланом да тај сељак не буде крив. Дође дан претреса; уведу сељака и у место да одриче, као што су га научили, он је био поштен па каже: је сам говорио то и то, и Вучић је све то говорио; истерају га на поље да му изреку пресуду, председник дође те мисли о томе и почну да окдевају. Истина вели г. Вучић је несретник и све је онако, као што овај сељак вели, али да је овај сељак крив — није; а то је казао еудија, који је био пријатељ влади. После њега рекне судија Вучићевац: сељак је истину говорио. То и ја знам. Зато сељак није крив. Тада устане председник и рече: хвала ти брате да сам знао да те позовем на јагње, него ми га овај поједе (Смех). Према свему овоме ја хоћу да се каже само истина, а ко говори неистину има суд па нека га казни, ако говори истину нека се не боји суда. АлимпиЈе Васиљевић — Кад сам год говорио у овој Скупштини у име слободе и правде, одма се говорило што нисте тако радили онда, кад сте били на влади. Ја онима, који намерно то говоре нећу да одговорим и да их исправљам, алн мислим, да је ово млађи човек, којн говори по незнању. Да је узео Скупштински протокол од 1872 године он би видео да сам ја тада говорио исто тако као и сада.

Господо, много се којешта пребацивало либералима а и мени лично, што нисмо тако радили кад смо били у власти. Ви знате да је прво намесништво ностало у неуставном времену и Блазнамац није био либерал а још мање Ценић. Ценић је био увиђаван човек и обратио пажњу на нас либерале, који смо имали гласа у земљи те нам је казао : хоћете ли да нам дате потпоре, Ја сам онда прегонарао са њиме и казао оам даћемо ти потпоре ако дага нов Устав, ако доведеш народ да има учешћа у законоданству, ако даш закон о министарској одговорносги, штампи итд. Потпредседник — То не долази у исправку. Алимпије Васиљевић — Наравно, о тим законима и Уставу ја сам писао критику и налазио сам да нису такви, каквл треба да буду. Према томе дакле, ја не знам у чему се може мени да пребаци. После Ценића дошло је министарство Мариновнћево, Чумићево, чича Данилово и све се то трпа на врат либералима. Чича Дапило је ухапсно Ранка Тајсића и Милнју Миловановића као изабране посланике, а кад смо дошлн ми на владу ми смо их пустили. Истина да смо ми сусиендовали закон о штампи у време рата, ади су то исто чинили и Американци. (Жагор), Потпредеедник — Молнм вас, господине посланиче, ја вам морам закрагнтн реч, то није говор ради исиравке вашнх кавода. Ја сам вас занисао и кад дођете на ред можете говорнти колико хоћете. Има реч г. мипистар унутрашњих дела. Минист. унутр. дела Ј. Ђаја — Господин известилац у своме племенитом одушевљењу за слободом, рекао је, да га у овако важном нредмету, као што је закон о штамин, изненађује тако мали број нрнјављеннх говорннка. То мене, господо, нн мало не нзненађује; та је нојава са свим нрнродна, а ево зашто: Ми, господо, не живимо више у времену када је потребно било доказнвати, да је слобода штамне добра и корксна ствар; бар радикална странка ни о томе, као ни о осталнм слободама нема потребе да говори. Она се увек борила и страдала за слободе, па је њена племенпта и одважна борба завршена п сад је дошло време, да 1*х она пстннскн п оствари. С тога она сад неће више о њима говорити, него ће слободно радити, завести ће слободу и њоме ће обезбедити нравилан развитаа нашег државног живота у колико већ није. Ми смо дошлп до слободе. које у Орбијп пређе није бнло остварене п мн ћемо је и остварити. Имајући најпотпуније уверење, да п ви, као представници народне воље, а и ми, као влада из ваше средине, пмамо најпскреније тежње да ујамчимо слободу у земљи, ја морам да изјавим : да нема ннкаквих разлога нико, на ни г. Алимпије Васиљевпћ да зебе, да садашња већина екупштинска не скучи слободу штампе; ја га могу уверити, да ни влада нп скупштинска већина не нде на то, да спречи слободу штамне, него мислн да је даде у онаквом облику, какве до сад није било, да је да потпуно слободну, сталву, непреаидну. Али има разлиее, господо, у схватању слободне штамие, као и свих других слобода; нма разлпке између онога, што радикална странка хоће, н онога, што опозпцпја сада изјављује п што сад тражп. У питању слобода има битне разлике између лпбералства п раднкалсгва. Ми смо могли више пута чути п чптати по новпнама овако резоновање: кад узмете програм лпбералне и радикадне странке у њпма готово нема нпкакве начелне разлике и једна и друга странка траже слободу и у главноме слажу се. Господо, то говоре људи, којп неће да разумеју ираву разлику нзмеђу радикалства н либералства у Србнји, као п у свима другим државама у свету; пзмеђу њих постојн таква ировала, да не може ни бпти упоређена. Ја овде говорим о раднкалству и лнбералству у начелу н нећу да узпмам ј обзпр, што су поједини људи радили кро' гивпо оиштнм појмовима њиховпх странака. Либерализам у Европи победио је као што знате у Француској револуцнји. кад је треКи сталеж, буржоазија, својим