Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Све одрсбе нз закона о крчмаринн од 19 јуна 1882 (зборник XXXVII сгр. 122) у колнко се односе иа наплату крчмариве на рум, лнкер н ииво. 4. Закон о регалној такси на жнгице од 31 јула 1886 (зборннк Х1Л1 страна 123). 5. Закон о регалној таксн на петролеј од 31 јула 1886 (зборник ХШ стр. 119); и 6. Све друге закоаске одредбе, у колнко бн овоме закону нротпвпе биле. Члан 24. Закон овај сауиаужнвот од дана кад га Краљ нотппше. Но за време трајања постојећпх трговпнскнх уговора ново одредбе ов чга закоиа важике у колпко се не косе с тим уговорима. Известилад за тим прочита Мишљеве Државног Савета Госиодине Министре, Државнн Савет, на данашњој својој седнпцн, расмотрио је ваш пројекаг „закова о трошарини", који те му ради тога изволе.зи послатп, ппсмом вашпм од 24 новембра тек. годнне и менп је часг твестптп вас, да Савег на исти нпје нмао да учинн нпкакве своје нрнмедбе, налазећп, да је закон, који сс нстнм нројектује, ногреба, коју одсудно захтевају наше фннанцнјске ирилике. (/аопштавајући вам то, менп је част, господпне министе, п овом прнлнком замолитп вас, да прнмиге уверење о мом одлпчном ношговању. Председник Државног Савета (јенерал С. Грујић. с. р. Носле овога Известилац прочита: ИЗВЕШТА Ј Одбора финаицијског о пројекгу закона о трошаршш. Имајући на уму наше фннанцијско стање у онште, анароч1,то норемећај наше буџетске равнотеже, одбор фннанцнјски нрегледао је поднетн му нројскт закона о трошарпни и нашао је, да се њпме ствара могућност за уређење државнпх фннанција, а нарочнто, да се њнме доирнносн постнгнућу буџетске равнотеже. Одбор финанцнјскн иојима иезг^де и тешкоће, које се стварају погрошачнма иорезанпх артнкала у овоме иројекту. Но одбор фппанцијски такође иојнма и велнку државну потребу, која се овнм иројектом хоће да задовољн. Јер крајње је време, да се н!ше државне фннанциЈе доведу у бољн ред, а иарочито. да се пз иашега Суџста уклонн дефнцит. Да се све ово ностигие, нијо бнло довољно, што је Скупштнна у буџету расхода чниила уштеде, које без штете за државие иитересе могла да учпни; јер н иоред учпњених уипеда, у буџету је, за пзмирење расхода, остао недостагак, којн се но гласу дотичне познције, пмао да покрпје ирпходом од трошарипе. С то1а је одбор ф.шапцпјски прнмно ноднесеии му нројект закона о трошарннп, јер јо он п буџетом прихода предви^ен, п, што се њнме донрш.оси уређењу пашпх држав инх фпнанцпја, а нарочпто ностигнућу буџетске равнотеже. Но одбо]1 је у нројекту учннно ове измене, на које је н падлежнн министар пристао. Код чл. 4. Број 6. Одбор је па зејтпи место 100 динара останпо 50 дннара. Број 10. На шииритус одбор јо пове!|ао од 50 на 100 динара. Прој 17. Одбор јо иа цнгар-паниру свео па 200 дниара. Јјрој 18, 11а нетролеју одбиЈ) је снео на 20 дннирп.

Одбор фпнанцпјски, оа овпм нзменама, на које је и дотични минпстар нрпстао, нрпмио је овај пројекг једногласно, иа с тога молн Народну Свупштину, да га н она изволн нрнмити. П редседннк фнн. одборл Ран. Б. Тајсић изестнлац Ј. Ж. Јовановић Ч лановн: Јов. С. Јовановић, Д. Ћирковић, Милан Ђ. Ђурић, М. Марковић, Др. Ст. Нешић, Марко Пвтровић, Р. С. По иовић, М. МиловановиЕ., П. Срећковић. Потиредседник — Претрес ио овоме може бнгн сутра, је ли вољна Скуиштпиа да се овај иредмет стави на диевни ред? (Јесге). Изволте чути пзвештај одб^ра о предлогу за нзмену § 361 казиеиог закона. Известилац В. Манојловић чпга: ИЗВЕШТАЈ Народној Скупштини Одбор је расмотрпо иредлог о изменн § 4 кр. зак. и нашао је: 1. Да тачке 1, 2, 3, 5, 6 п 7 греба усвојигн ио иредлогу владином. Тачку 4 усвојнти но мишљењу Држ. Савета с додатком на крају: „сем Цветн н ; рогласа Краљсвине, као онштенародног нразннка". С тога је част одбору нредложнти, да ово мншљење усвојн. 5 марта 1891 год. у Београду Нредседннк Ј. Та. Авакумовић ИЗВЕСГИЛАЦ В. П. Манојловић Ч ланови: Јован И. Николић, А. Љубичић, Милан Глигоријевић, Сретен М. Гогић. Потпредседник — Претрес ио овоме можемо ставитн сутра на дневнп ред. Слаже лп се Скупшгнна с тим? (Слаже). Изволте чутн госиоднна известиоца за преглед закопа о шумама. Известилац Љ. Новаковић чнта: ИЗВЕШТАЈ ОДВОРА за ПРОЈЕКТ ЗАК011А 0 ШУМАМА Одбор, коме је у део иала часг, да нрегледа иоднесенн предлог закопа о шумама, довршно је свој иосао и нма част иодпети Народпој Скупшгинп свој извештај у следећем: У новој ерп државиог жнвота, кад је, иосл, новим Усгавом зајамчепнх н утврђеннх, иолитпчких н гра1>аиских слобода, насгало н време н могућиост пзвођсп-у нрнврединх рефирама у свима иравцнма пугем закоиодавства, — Закои о Шумама пајјача је н пајпрсча потреба. Да јо, иојом срећом, још нре иоколнко деценпја бпло код нас оиаквог закопа о шумама, чије бн со одредбе строго н тачпо п вршнле, Србнја бп п данас раснолагала јединм иајдрагоценнјим, попсцрпиим пзвором народиог и државиог богастна, које јој је лсжило у шумама, а климатскн п здравстнеин односи бнлн би далоко иовољипји. Србпја — Шуладнја — бнла је чувена са свога богахсгва у шумами. Шумс у Србији, вао шго је внано, ие само