Narodna skupština

88 САСТАНАК — 8 МАРТА

СТРАНА 1045

да су нмале великог и пресудиог значаја у делу иашег народног ослобођеља у ночетку овога столећа, већ су нам остале у наслеђе од наших нредака, као једна грдно иагомнлана главница, — главнпца, од које сале камате, да сио је очували, бнле би увек довољне да не доспемо нпкада нн у економску ни финансиску неирилнку. Шуме иити су пгде, нити могу бити својнна једиог нараштаја; оне су опште благо, које је свакн нараштај дужан, да, сачувано н неокрњено, онако како га је наследио, нреда иоколењу, које за њнм долазн. Оно може ужпватн само камату, алн главницу не сме крњигн. Међутим, на жалост, наше чувеио богаство у шумама ночиње нагло да се иретвара у сиромаштво. Нерасудинм сечењем н сатнрањем шума с једне стране, а с друге, оскуднцом законских одредаба о чувању и нодизању шума, ово највеће народно богаство иочело је иагло да опада п, може се рећн, да је у добру иоловину сатрвено. Сем тога, ирави односи у праву својпне шума између државе и општнне, и државе, оиштпна и ноједнних грађана н приватнпх сопственпка н данас су са свим неуређенп, што с једие стране, изазива неирекидио трвење, иарничење н изашиљање комисија, а с друге стране баца доста тамну сенку на уређеност правппх односа у Србији, као уређеној држави. Оно неколпко законских нрописа, растуренпх по т. зв, «Шумској уредби* н највишим решењима, недовољни су н за уређење правиих односа п за очување шума од наглог сатнрања. Наш нараштај, који се љуто огрешио о своје потомство, загладиће у неколико своје грехе, ако једиим строгнм законом, који би се имао још строже вршнтп, стаие на пут даљем оваквом — нека нам се оирости за овако јак израз вандалском сатирању шума. Овим законским иредлогом регу,:ишу се и сви иравни односп својине пзмеђу државе и општина, и државе, општина и појединаца и прописују се све нужне мере за рационално носгупање са шумама, како у корнст експлоагацпје, тако и у чувању и подизању шума. Из наведених разлога, Одбор за предлог закона о Шумама, ироучивши овај законски иредлог темељито п свестрано, има часг предложити Народној Скупштнни, да га, као веома користан и но превасходству потребан, нзволи у начелу нримити. Нредлажући ово, одбор за предлог закона о Шумама, има част још наноменут, да је овај законскн предлог до сада већ двема Скупштинама поднашан н у надлежним одборима нроучаван н иретресан, па је, на основу тих тадањих прнмедаба, овај садањи иројекат израђен и Скунштинн ноднесен. Овако нреирављенн овај садањи пројект, одбор је пажљиво нроучпо и у њему донео своје примедбе, које пма част ннже изложитн. На све измене н допуне, које Је одбор учин^о, минпстар народне иривреде пристао је. Измене су ове: У члану 1 после тачке нод е) став којн долазп изоставитн. У нстом члану, тачку под 2 заменитп овако: «Оне, којима је држава до сада као са оиштенародиим руковала и у корист своје касе експлоатисала, а на које нико нпје законнм^нутем нрнбавио ираво соиствеиосп1 в . У нстом члаиу под тачком 2 у ставу другом изоставнти иоследње речи „иа их саме ужнвају у своју корист". У нстој тачкн под 2 нстог члана у четвртом ставу у треКем реду после речн ипрпвреде 11 уметнути; „а у сиоразуму са Нривредним Саветом«Носледњн став члана 1 измењев је н гласпће: „Нриватне шуме (забрани) оне су, које каквом приватном лпцу ирппадају но праву своЈине". Члан 2 нзостављен је и према томе члан 3 постаје сад члан 2 н свн следећп члановн умањују се са по једннм бројем.

У 3 (а по нројекту 4) у тачки под б) у другом реду речн „н горе», нзостављају се, а између речи ,шуме в п „плаииие'' у првом реду умеће се речнца „п". У истом чаану у тачки нод в) у другом реду реч „полнтнчку" заменпги са »адмпнисгративну к . У члану 5 (6) у нрвом ставу, другом реду реч: „шест" замењује се речју: (( седам к . И исгом ставу у шесгом реду речи: „аосталу" изостављају се, на се на крају тога реда додају речи: „Илн нз другнх општина". Носле овога става у истом реду додаје се иосле тачке (.) „Ако је опиггнна састивљепа нз више села, онда ова лица бпра заједн1чки збор оних села, која имају својпх сеоских шума. Седмога члана, којн улазп у састав комисије, бира сталии окружнп одбор." У другом ста1 у исгог члана прву реч, „опшгинским" избрисатч. У члаиу 6 (7) првом ставу трећем реду носле речи иостављају додаје се: „п ономе, кога сталнп окружни о^бор избере." У другом сгаву другом реду иосле речп „оиштнна" уметутп речи: „илн село" У члану 7 (8) у чегвртом реду иосле речи: „иоднетн" уметути речн: „и нзјавнти" У члаиу 8 (9) грећем реду иосле речи: „кад ће" пзоставитн речи: „одакле која" иа заменптн са: „и где" А у нетом реду реч: „поднесу" Јаменнти са: »нреставе" У иоследњем реду овога става реч "јавноме" заменигп са речн: „онштпнском" У члану 9 (10) у нрвом ставу грећем реду после речн: „државних" уметути: „или општиискнх" које се умећу кроз цео члаи иосле речн: ,државннх". У члану 10. (11) на крају носле тачке (.) додаје се: „Миннстар подносн ово своје решење на одобрење Државном Савету" У члану 11 (12) другп став нзмењен п гласп овако : „Одлуке компсијске извршне су, ако иротивпа страна на то ирнстаје; у прогивном случају подносн се жалба надлежпом ирвостепеном суду у року од 15 дана. Нрвостегпени суд решава ове жалбе као хнтне н његова су решења нзвршаа". У члану 15. (16) трећем реду реч „пет" заменити са: иДве" У члану 18. (19) у првом н другом реду пзбрисати речи: „нздвојенн" н «еао већа шумска целина н државна својпна." У члану 19. (20) трећем реду после речи: „његова је дужност да се" пзбрпсати речи: „цосреством подшумара п чувара" Члан 20. (19) нзмењеа је н гласн: „Окружни шумари и нодшумари иостављају се из реда оннх лица, која су свршила с добрим. усиехом средњу пли вшиу земљоделско-шумарску школу код нас нли на странн, српскп су грађанн, а иокрај тога иоложе државни нснит за шумаре, ио иравилнма, која законом ироипсана буду." У члану 22 (23) у првом сгаву на крају у место (.) ставити (,) и додитн речнцу: »а" иа но том доиисати речп нз другог става: „Нодшумари иосгављају се претиисом Минисгра Народне Нривреде." а остале речн тога става бришу се. 'Грећн став овога члана иостаје други, а четврти став брише се. У члану 24. (25) у другом реду иосле речп: „иисмепнх људи" умеће се: ,Који уверењем оиштпнске властн докажу, да су доброг владања." а другу тачку овога члана изоставити. У члану 25. (26) у првом п другом реду пзоставиш речн: „државни су званичницп, којн," а на крају члана до-