Narodna skupština
СТРАНА 1060 НАРОДНА СКУПШТИНА,
артикаиа, којн се мање троше, него што су теста. За го би требало избрисати реч „чоколада«. То је један луксуз, алп се мало троши, а макароне се међутим маого »ише трошо. Нре би гребало ударити трошарину на макаронс с тога, шго не могу да се израђују у свакој ку!.и. Даље се г. известилац позива на чл. 24. На осиову тога истога мп можемо овде да метемо »макароне". Пошто ће да истекпу трговииски уговори за ка«Ј>у, шећер и т. д., онда 1>с истећи и за гесго. Кад г. мпнистар буде наводио разлоге на протсст оних држава, с којима имамо трговинске уговоре, за кафу, шећер и друге артпкле, нека наведе те исге разлоге и за тесго. Тома Бојичић. — Ја имам да учиним једну примедбу код овога члана, којс се до сад није ни један дотакао. Овим се чланом хоће да удари трошарина на сапун и свеће. Ако ми то онтеретимо трошарином, онда ће се цена још више подићи, још по 0.30 дин. на кило, тим гако потребнпм аргпклама. Овим се терети и онај сапун, којн се производп у нашој земљи. Зна се, да ова твошарина није мила нашем на))Оду, па још кад би се оиа удирила на сапун и на свеће, то бп онда било са свим неираведно, с гога мислим да треба избрисати из оиога члана речи „сапун и свећо" и не оптерећавати их. Молим 10 посланнка да ме погпомогну (Но иотпомажу га). Потиредседник — Оглашујсм, да је ирстрес свршен. Ја ћу да ставим онај члаи иа гласањс каио јс ирочиган са измеиол г. В. Ридовановића, иа коју је и г. известнлац нрпстао. Г. Веселииовић учииио је једну иоменЈ. Алн како оиа иије формулисана, као што то иропнсује '1л. 73 заи. о иосл. реду, те се о њој не може решаватн. С тога ћу сгавнтн на решење чл. 1 са нзмсном, коју је г. извеотилац ирнмио. Ко је за то, да се чл. 1 нрпмп но нретресу са изменом коју јо г. нзвестилац иримио нека седи, и ко је нротив нека устаие ? (Бсћина седи) ОглашуЈем да је чл. 1 иримљен. Известилац ирочита чл. 2. Потпредседншс — Прима ли Скупштпна ирочитаии чл. 2. (Ирима). Известилац ирочита чл. 3. Потдредседник — Нрима ли Скунштина нрочнтани чдан 3. (Нрнма). Известилац прочита чл. 4. (Чује се : да се чита тачка ио тачка). Известилац нрочита тач. 1 чл. 4. Живан Живановић — СкЈишгина јс решнла да се Ч1па тачка ио тачка, али то ће да идс 1сшко. Ја мислим да бп бол.е бнло да со ирочича цео оваЈ члан. 4, јер је ои ио моме мншљењу, јсзгро цслог овог закона. Ја ћу поћи прво од онога, што се у онште говори и мислн да је све ово луксуз ; да сс овим оитерсћавај) бо^аташи, чиновиицп, бесии људи, а иарод ие троши иншга, од ових артпкала, које трошарнна стишс. Ме1уутим овде има запста сгварн, које ја заиста ннсам јео у целом мом веку, а има опет стварн, које су потребне целом иароду. Иске су од тнх ствари, коЈе су ноиребие може бнтн Јако онтераћене, а друге ИаК ствари, којо су мање ио трсбие, мањс су н оитерећсие. Међу стварнма, које су нотребие целом 1гароду долазе иа нр. шсћер, кафа, а за тим риба и т. д. Ја бих молћо Скунштнну да мн дозволи да учииим једну иримедбу. Овс С1вари како се овде узнмају мо;кда су јако оптерс1)сие а можда и нису, алн свакн овај артнкал носн још ио ссби на нр. шсће^' који је иоштао до сада 4 гроша кило, носн, велим н неке друге терсте. Тако поред тога што јс шећеру иовишсиа цена усљед ^мручние, трговачког ћара, трошариис вароши Београда, исго је још ударају и друге државис трошариие, на ианослетку н сам 1рговац, ако је ударсиа трошарииа четвртииа, удара иоловниу, да ио говорнмо о крнвој мсри. Дакле удара се трошарниа иа троширниу а свс сисси уедан исти иотришач. Даље, овде иа иеиржсиу и туцану кафу скаче цеиа са три дин. више. Здшто? Уато што п»,а '/* јечма. Даљс, инрпнач скаче са 0'00 дии. а риба са 1 дии. н иа I ослстиу саиуи са 0*30 дии. н т. д. ио кгр.
САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ
Кад се све ово сумарно узме и кад се узме оно што је г. нзвес'1 плац казао : да ће за саму ))нбу држава усљед ове трошарпне да узме па 600.000 днн., онда ће, може бнги, држава од свега тога узетн преко 2 лилиона дии. У колико морамо, и вп нз већипе п ми из мањине, да се брннемо да утремо дефпцнт, ге да скпнемо тај терег, у толпко морамо да се бринемо, да га трошарнна ие буде толнко велика, да кад се све сумпра, да пзлазн толика дација па иоједннце, да се не може жнвеги. Ја бн, дакле, бно у иачелу, да се цео свај члан вратн у одбор, да се смашп цеиа на поједпне артикле, да се одвоје луксЈЗНи артнкли од иреконотребних, ге да не дочекамо да ии човек средњега с1ања не може да живп. Јер шамиањ н зејтин не спадају у једну категорију, а исто гако чоколада и кафа : мирисни н перући сапун и т. д. То сам имао да кажем, и мислпм, да треба на ноједине артикле да смањимо ову трошарину. Министар Финанпије Мих. ВујиК — Господо, поштовани посланик г. Живан Живановић поменуо је нешто, чему ја мислим, да је било места у иачелној дебати где је се говорило о целој овој тарифи у опште; пли код чл. 1 где су побројани сви аргикли, на које се има трошарина да удари. Но кад је он нашао за добро то да помене оида, дозволите ми да п ја кажем ово : Оно што је он казао да овде има артикала који се много троше и који су од преке погребе народу, — то стоји ; па то и јр.сте невоља у свима овим порезима. И кад би ми ударили трошарину само на луксузне артикле, онда би имали нрло мали приход за државну касу, Кад би узелн, дакле, само оне артикле које троши нпр, двор и још неколико људи, онда шта би добилп ? Добили би неколико стогина дииара и ништа више. Дакле, морали су да се проберу опи аргикли који се троше у приличној кодпчипи а међутим нису од преке потребе. И ја смаграм да смо међу нотрошним артиклима нзабра.ш оне, који су од преке потребе за живот и њих смо издвојили и оставили без трошарипе нпр. леб је од преке потребе за живот, међутим риба није гако потребна, шећер такође није од нреке потребе као год што није ни дуван итд. — То су, дакле, луксузаи аргикли, али пису од преке потребе за живог. Ја ћу о шећеру да вам још нешто напоменем. У колико ми је познато, господо, цене шећеру јако варирају, варирају тако, да је разлика у њима по сто на сто. Кад потрошачи, дакле, могу да сносе ону дупло повећану пену шећера, коју им допоси конкуренцнја, онда зашго не би могли издржати и оио повећање цене у 25 дин. од 100 кила, колико ми нредлажемо. Што г. Жипан вели: па ту је и општинска грошарина, на шго ће и државна и т. д., — то, господо, баш иде у нрилог овоме предлогу. Јер, кад смо дозволили општинн београдској и нишкој, да оне могу иматн грошарину, онда, зашто не бисмо ми наплаћивали за државу! Ако је она местимична трошарина онравдана, онда се још пре може дозволитн држави да она у целој земљи наплаћује трошарипу у интересу државне касе. Станко Петровић — Ми сви зиамо, да 1рошарниа, која ће се од даиас наилаћнвати иа овеаргикле, иеће иасти ии иа трговца ии иа индустрнјалца нпти иак на онога који нх нзра1)ује, нсго иаше нотрошаче. Дакле, што ме је иобудило да говорим го је што хоћу да учииим разлику изме^у два аргикла, иа које је чрошарина удареиа, а инје се рачуиало која класа људи у иашој земљн троши те аргикле и нрема томе ударена је неираведна Јрошарииа. Овде је неираведио удареиа трошарниа иа нрво место иа шећер. На шећер је мегута трошарнна 25 дии., а међутим ми зиамо, која класа људи у нишој зсмљн тројПн највпше шећер. Шећер иајвише трошн више чинсввишто и богатија класа као: трговци и т. д. Уираво оин људн, који ие воде рачуиа како и где 'Јроше иарс. Ту је дакле трошарииа учшвсиа мања него на друге артнкле: једаи од иредговоринка казао јс : пнрииач је луксус, јер ми нмамо насуљ н њега треба да трошимо. Ја бн се сложио са њим кад би он осигурао да иасуљ мора да роди сваке годиио снакоме сељаку, колнко му је иотребно за кућу , и оида би ирнстао да буде ио 1 дии. иего 2 дии, чл. Али мн морамо да ирорачуиамо и то да иад