Narodna skupština

СТРАНА 1075

Као што видите дакле, дело је било и пред мешовитом комисијом, и пред првостепеним судом, и пред касацијом, и свршено је. Како то није ствар мога решаваша. По томе, и ја га сматрам као свршено. Станко Петровић — Ово питање, које сам упутио на г. министра унутр. послоиа, нисам га упугио, да лично нешто сам износим протпв овога чиновннка, да износим неке мапе и погрешке, које је тај Милан Васиљемић учинио, могао да чини, као што је и чинио. Да поднесем ово питање, на то ме је побудио прво срез, који је платио због тога чиновника преко 8000 дин. а друго она два гра!)анипа, које је тај чнновник злостављао и штетио. Ето, госнодо, то ме је једино руководило, да ово пнтаље на г. министра учиним а то с тога, господо, гпго до данас пије нико те .вуде обавестио како је та ствар расправљена Према одговору г. мннистра ја се не бих могао много упуштати у говору, али ја 1.у ппак замолити Скупшгину да ме мало саслуша, у интересу оних људи, који су у овој ствари заинтересовани да чују шта је казао тај чиновник. Тај чиновннк Васиљеви11 толико пута преко новина пзлази са изјавама. и баца се блатом на народ среза моравског, на мене •шчно п на мнјгс људе. У гнм изјавама, које су пуие грдљи, он хоће да докаже да он није ништа крив. Ти напади на срез моравски и на мено лично и побудили су ме да изнесем ово питање пред Скупштину и да о њему дуже говорим. Г. мииистар вели, да је дело било пред комисијом, и пред судом и пред касацијом, и да је ствар свршена. Господо, може бити да комисија није имала сва дата при руци, или ако их је имала да није хтела да се обзпре на њих, те се тако ствар друкчије расправила. Ја ћу да наведем неколико узрока како се јо дошло до тога, да је томе народу створено кривица, и да тај чиновник и после највећих злоупотреба које је чинио опег не дође под суд. Милан Васиљевић одређен је био за капетана среза моравског, априла месеца 8 3 год. Чим је дошао за капетана у срез моравски, он је спремао мере да створи нередовно сгање у том крају, а нарочито у срезу мсравском. Он је нашао себи равне пристадице, који су непрестано са њиме јурили по срезу и доводили народ у трзавицу, и тим начином поштеним грађанима стварао кривице и позивао их на одговер и трпао по апсанама. И на послетку тим својим бушкарањем учинио је да је се народ дигао против њега. Он је имао код себе неких новаца државних, и у томе времену кад се хтео покрет да учини, он је нашао за добро, да пренесе новац и? среске канцеларије, из Алексннца у Прћиловицу. Он је знао да се скупљају неке чете. Те чете скупљане су се не против државне власти, него само протиа њега, што је био додијао народу. Видећи узрујаност народа, он је имао намеру ако тај по' крет и даље траје, да тај новац државни склони за свој рачун. Дакле, кад је покрег учињен, и кад се народ стекао у канцеларији, та је каса пренесена празна. Норед те касе пренешена је још једна каса практикантска, и кад је тај иокрет био н парод се разишао кући, он онда иели, да му Фали та сума новаца; и тако исто је казао и практикант његов колико је у његовој каси било новаца II кад је отворена каса практиканта нашло се у њој онолнко, колико је и казао, а кад је отворена каса Милапа Васиљевића у њој није било ни само десет динара. Међутим срески пигар Мита Ракић заклео је се код ов. суда да у његовој каси ннје ни био тај новац, него да га је ВасиљевиЈ оставио код његове куће. Дакле, господо, види се да је он спремао земљиште да лови рибу у мутној води. и чекао прилику. да се народ побуни, па да у том тренутку тај новац мапне. Још да би ствар боље забашурио он је све кметове после покрета збацио, иоставпо и узео све своје присталице за кметове, н кад је дошла власт да трага, онда су му кметови издали уверење да је поштен човек, и добар чнновннк. Дакле, са свим је удешено, да оп тај новац за се иреграби. То је ствар сч свим јаспа, коју цео народ зна, само што је тј била она стара изрека »кадија те тужи, кадија ти суди", и с тога је тада његова реч морала бити меродавпа, и с тога је он могао да гвоје поступке заглади, те да их нико не позна ни сад. Не само, 10Сподо, да је он био крив него су ту бнла крива и госнода, која су његова дела ислеђивали и која су нсто то

| чинила, на други начин. Ја ћу да наведем нешто овде од чега се нећу стидети. Тако је радио Ђока Радовановић ондашњи окружни началник у Алексинцу и пошто је се народ разишао кућама он је почео па хвата главне бунтовиике — коловође. Шта је радио г. Ђока, он је за коловође узео оне личности, уз које народ никад не би пристао, тако је узео једног лекара из Вугарске, који је амо пре годину дана дошађ, затим једног берберипа, касапина, итд., а то су људи, који нису имали нпкаква поверења ни намере у покрету, него је и началник имао намеру да побуни народ, те да се и он ту користи. те трговце оогатије задржао да се од њих наплати а да и склони од <ривице. Они су заиста поштени људи но он је те људе, притворио 10кле је се његов неки пријатељ Мијајло Цннцарин наплаћивао ;а по 200 — 300 па и внше дуката од једнога и тај Ђока но Јредством његовим узео је доста пара од алексинчана. Дакле, све ово што сам казао, не може нико порећи а најаање Васиљевић и онај началник Радоваповин, јер цео округ зна како је та ствар цела текла и он је већ прн самим злоупотребама удешавао, како га сад не може нико ухватити и осудити, ма да је он покрао цео свет. То је дакле што сам имао односно његове злоупотребе у новцу учињене да кажем. Дакле то је човек покварен, штрангов, каишар, који може на сваки начин 1а учини зло и да превари и да упали и шго год хоћеш.... Потпредседник — Господине посланиче, толнки говор о )вој стпари излишан је, а молим вас да се у будуће чувате вре>ајућух израза. Станко Петровић — Г. Панта Срећковић у његоиом го!ору, пре пеког времена овди у Скупштини, казао је да су се у ослобођене крајеве послали покварени чиновници, а.ш ја вам кажем, господо, да између свих тих чиновника, овај Мшан је иајпокваренији, јер ја га знам, и сам с њим учио школу, његов је отац истерани капетан. Сад ћу да пређем на ону ствар коју је г. министар поменуо за Чедомиља Милановића и његове нопце. Он је познат као ва ван и поштен грађанин и кад је се побуна утишала, он се није смео да врати и преда власти и отишао је у бегство. Чедомлљ је имао неког свога имања п продао га за 100 дуката но чим за то Васиљевић сазнао он поручи Чедомиљу, да где му он буде наручио да дође те да му неће бити ништа. Тако је он Чедомиљу норучио да дође код неког Божина Поповнћа, код кога му је Чедомиљ дао 8 5 дуката, пред л>уднма који су ту били и после то осведочили и код суда се заклели. Што се тиче Михајла Ђорђевића за кога вели г. министар, да је комисија нашла да нма кривице, Васиљевгћ га је спровво зајеиарском суду, но зајечарски суд га је пустио као невина и дао му објаоу. Михајло стигне кући ноћи али не оде Васиљевићу да се пријави да је дошао и он чим за то чује пошаље за Михајла и кад овај дође он га почне полова злостављати, тући, чупати косе брке и јашити у сред канцеларије ногама и почини у опште триста чуда. На то су се доцније заклела два човека која су то гледала. И према таквим доказима, суд који је судио Милана за ову кривицу иашао је за умесно да га ослободи, но то нека служи томе суду на част. Тај Васиљевпћ пребацивао је и мени многе ствари преко новина, како ја на свакој Скупштини ништа друго не радим, него само нзноспм пнтања и интерпелације против њега.. Потпредседник — Молим вас г. посланиче о томе није реч, и ви можете то преко новина учинитп. Станко Петровић — Кад је наша власт била у Цариброду и височком срезу, Милан је и тамо учинно неке злоупотреое, за које су сазнали Војин Ћиркопић и Раша Милошевић и, Мнлаи је тада макао некаквих 360.000 гроша. Кад је ои видео да ће да одговара, ои опда покраде либерална акта и дође у Београд те пређе у напредњаке. Да прикрије своја прљава дела, која је Васиљевић починио покрепула су ме дакле да ово питање учиним, те да се зна, да неће биги да нико о гоме не води рачуна. Још имам само да вам обрагим пажњу на једну ствар,