Narodna skupština

СТРАНА 1099

•гима, кћп Аглије Аметовчћа, Турчина нз нстог места, у цељн да се она иокрстн, а за тнм н венчају. Као што акта тврде, 17 октобра обоје су се јавилн власти н Фатнма је нзјавнла да је оиа вољио пребегла у озиаченој цељн и да је стара 18 годнна. 18 окгобра већ је турскн впце-конзул у Врањн, пошто је раније сазпао за овај догађај п 19 истог уложпо протест код иашнх властп, заједно са Фатпмцним рођаком Реџепом Кемберовнћем, и у нме њенпх родпгеља тражнлп да се Фагпма вратн родптељима, ношто је малолетна п иема 18 година као што је она нзјавнла. Фатнма је прпзнала Реџепа за свог рођака и веровала у његово тражење. Да бн се Фагпмпно враћање могло расиравпти по нашнм законнма, нужно јо било да се вешгацнма онределе годпне њеие старосгн. Ио свршеном нрегледу венггацн су на нротоколу констатовалп, да Фатнмн према њеном развптку нема више од 10 година , овпм је доказано малолетство Фатнмино, да према томе потиада нод власт њепнх родитеља н као таква да се не може иуноаравно ни на шта сама да оарсдели бсз одобрења родитеља или тутора. (§. 150. грађ. зак). По основу томе, дакле, ио осиову малолетства, Фатпма је по решењу среске власгп од 20 октобра 1890 године. аредата њеном рођаку Реџеау, радн даље нредаје родптељпма а ие турској власти, Од 17 до 20 окгобра Фатнма се нала:шла у Врањи у иоштеној кући и ни од кога ннје била узнемнрена па нп злос.тављана. У размаку овога времсна Фатнма је бнла код окружног нроте да је нокрстн, алн је била одбнвена, као што сам ирога г. Илпја Иетровнћ наводн, за неиспунењс нретходипх закоиских формалности. За време док је Фатпма испнтивана код властн, нпко је дпрнуо ннјо а нспнту је ирпсуствовао и сам г. окружнн начелннк. Фатпма је 20 октобра-у вече, а по жељп Реџеповој донраћена на фнјакеру до симе границе н по сведоџбн паидура н фијакериста ипко је днрнуо ннје, што се нрилнком улаза у фпјакер нротпвнла и внкнула нешто арнаугски. По исказу среског н окружног начелника разлозп, да се овако с Фатимом постуни, овн су : што турскн ноданицн нису внше у положају какав нм је био одређиван старим уредбама. Ове уредбе ирестале су од времеиа Г5ерлпнског уговора; даље Фатпма ннје као бегунац пздата Турској властп, већ као малолетна роднтељима на њпхов захтев н малољетство Фатнмнно доказано је начнном, како је у иашем гра1>. закону нредвнђепо н иа нослетку као главннје, Што је било ои^авдане бојазнн н код среског и код окр. начелника за оне срнске домове у селу Ораовици у коме је всћпна Арнаута. Зар мало нретн српском жнвоту у Турској од обестн Арнаута, без икаква новода ? Нема сумње да би оно неколико Срба у Ораовицп било изложено нокољу од Ар наута, и онн су је моралн због тога издати. Дакле у главноме излази ово : чнм се турска власт умешала, чим је рођак малолетне девојке с турскпм внце-конзулом захтевао одузимање те девојке, ту впше није бичо могућностн казати .• не дам; нарочито кад ту у нме оца малољетпе девојке долази један њен рођак. Ја знам, и иотиуно осећам, како је то веома незгодио, кад једна девојка долазн н гражн гостопримства код нас н хоће да се покрстн, иа кад је томе нокретач једно нежно осећање, као што је љубав, — на да се то законским формалносгнма сузбнје ; алп ја ћу да прпметнм, кад већ морам то да кажем, њу је требало још оне ноћи, чим је дошла, одвесш дубље у земљу. Алп кад то није било н власт се умешала, онда нпје бнло другога исхода, него да се она овпм путем нреда својим родитељнма. Ирп томе ја сам иастао да испнтам шта је бнло са овом девојком од како је бпла предата родитељнма и могу вас уверити, да јој нпје нншта бнло кад је нрешла границу ; нико је није злостављао. На нослетку још н ово: не треба баш мнслитн да је то чиста поезнја. Ја вам могу рећи да су н девојка и момак из

простих, сиротних кућа који немају тако поетпчног нолета. Дакле, то ннје ствар чнсто песннчка, него један појав, којн се може деснтн нсмеђу нростог момка н девојке у једној снрогној кући. Толпко од ове пнтерпслацпје. Тома Јовановић — Г. мннистар одговарајући на нодпету ннгерпелацију, внди се да је нмао са свим неистнннт пзиештај, уираво да кажем јасно сриски лажан. Потпредседник — Немојте такве речи да уиотребљујете. Тома Јовановић — Господо, разуме се ни један министар не може зпати шта се сие у целој Србији дешава, па снгурно ни г. министар унутрашњих деда пе може. Но као што рекох, извештај о томе неистиниг је. Тако пре свега у извешгају се каже, да је Фагима дошла ноћу између 17 и 18; међутим то није истина. Фатима је дошла У ЈУ Т РУ У понедељник кад је сунце огрејало целу варош и цела је чаршија била отворена. Она је дошла 17 а 18 после подне полицајац општински аодисо јо реФерат начелнику како је једна девојка прешла преко границо и да се ставнла под српску заштиту. Г. начелник наредио је општини да повове Фатнму за што је и како је дошла. Она је дошла ту, изјавила је од почетка до свршетка за што је дошла. То је било I 8 а 19 дата је поп Стојиљку, да код њега буде неко времо и ко< њега је седела до 20, у јутру када дође неки Реџеп Кемберовић и каже да је под пресијом дошла; а и она је изјавила да је дошла драговоАно и да нема са Турском никаква посла; изјавила је да није више Туркиња него Српкиња. Тако стоји на протоколу саслушања. Шта је Сило после ? Петог дана у вече у 6 сати, а тада је био мрак, нареде и дођу дна Фијакера, изведу Фатиму, попењу је мучно и насилнички у Фнјакер. Она је се прн том јако борила да Је и прозор разбила н тепих процепила н отимала јо се тако да јој је и кожа с руку осгала на прочкали где се ухватила. Па да ли сме то тако да буде? Шго се каже да је она малолетна, то не стоји; она није била малолетна, јер и сама н.ена персона показује да је старија од 19 година. Ја мислим, као што иели стара реч, који би је нндео три пут би га грозница ухватила. Они су је за паре издали и убили углед наш. Ја нисам озлојеђен ни прогнв наче.шика нн против капегапа, јер у нашој аемљи овуда мора бити начелник и канотан. али епо целе вароши и осгалих посланика, који знају о томе, нека кажу, да лн јо овај извештај истинит или није. Истнна, доктори су је прегледали, али она је одбнла конзула н казала му да иде да пази своју жену, а не њу Она је дошла под српски барјак и кукала је. Зар нема у Србији јунака да отме једну женску главу. Ако г. мннистар прими овакав неистиннт извештај и ако заштити оваке чнновнике, онда се немамо ничем бољем надати тамо на граници. Живојин Величковић — Предмет ннтерпелацпје, која у оном тренутку Скупштнну заннма, изгледа нн први иоглед да носи оскудицу услова, оскудпцу иитереса општег. вишег значаја. Но по дубљој оцени самога догађаја, увериће се Пародно Представнпштво, да мало има нодобних случајева — но површном прегледу малих — а да тако велики значај имају, као што, у ствари, не мали значај има догађај који је већнм, који је управо великим, начинила власт наша у тренутку, кад се — неразмишљено или вероломпо — стасила у положај најамнице туђег господарства. Ја узимам на себе дужност, да образложим сву тежпну преступа властп, који је она учинила овим поступком својим према Уставу, — и тежи престуи новреде нашој заветној мисли, нашем историјском задатку — ујединењу нашега народа. У тој тсжњи и реду ових мисли, држим, да ми није нужно прелиставати историју црних дана наше прошлости, те да отуда црппм материјала и начина да вас љутим, да вас управо, раздражујем на ону веру п ону нацију, која је векоиима притискивала и давила нашу веру и нашу народност; нити да вас посредно изазивам нротиву органа