Narodna skupština

СТРАНА 1100

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

власти. — Не! Ми смо једна нова генерација и, као таква, срећнија од оних рапијих, којима је суђено било, да својим очима гледају натицање на кол>е и точкове многих одабраних синова Шумадије, што не хтедоше оставити веру Христову, што се не хтедоше одрећи имена српског ни онда, иад је од њих то тражено, па да даље и својима здрави и слободни иду. И, ако је истина — а ја, као и ви признајем и тврднм то и овом приликом — да само онај народ може и сме гледатн у сјајну будућност своју, који има животне снаге, који има у себи духа — услов творачке силе, — онда би српски, као ретко који други народ био живаљ тај, жилав и кадар живаљ, по тродицијама и историјском праву свом способан, да у остварење својих идеала и лепшу будућност своју гледа ведро и поносно. Споменика родол>убља и пожртвовања, ретког у прошлости других народа европских има он и на крају XIV-ог века на Косову и у жртвама, које јс оно за слободу овс земље прогутало. Али их, по степену личног родољубља, има и у почстку овога века, као што мало пре напоменух: у жртвама, које су у одбрани вере н врлина тога доба, китпле и окитиле бедеме града београдског. А народ такве прошлоста, господо, и сме и мора имати нрава, да на себе и будућност своју рачуна. Но, и данашње генерација има равних доказа најновијег пожртвовања у рату за независност, има доказа свога родољубља у својим делима, у својој крви и својим жртвама које је поднела да успе па је и постигла, да, ма и од чести, освети мученичке гробове оних, што за веру и народност своју падоше, падоше по бојним пољима или по тамницама турским кости оставише. А то непосредно сазнавање, то лично осећање свију беда и недаћа, јаче је од предања за познање прошлости, па с тога и држим, да није нужно, да вас, догађајима из ње, буним и раздражујем. Додајте томе, што још сами знамо, — и оно из нешто раније прошлости нечувено — насилно. одводење наших Српкиња: жена и кћери у турско робље и ТЈфске хареме и онда имамо чист, још свеж, пун живог израза, прсглед најцрњих увреда наше народне части и гажења нашег народног поноса. Ја се враћам на постављени задатак, да докажем преступ власти, којој на челу стоји Министар унутрашњих дела, као заштитник реда у земљи и слободног покрета индивидува, но и преступ повреде историјском идеалу нашега народа. Господо! Није задатак једне државе, да водн бригу само о оним држављанима својима, који су је, било по праву рођења, бнло по услугама опште природе, ма на који начин обвезали, да о њима води старање. Као облик друштвеног уређења, данас најсавршеннји и најподеснији, уређења, које у народној држави има израза — а то је принцип који ће још дуго за себе имати већину — и народна држава, за разлику од друштвене; к0 ј а З е још философски појам, затвара своје капије и своје границе само пред онима новим члановима својим, који на њеним земљишту потраже нову отаџбину зато што су у својој старој, повредили основе н услове друштвеног опстанка — затвара их зато, што је општи иптерес човечанства, да се повреде, такве природе, нигде под заштиту и не узимају. Ти услови друштвеног опстанка познати су нам, као што нам није непознато и то, да они одговарају задатку државе, но томе, да они увек, не би били идентични у државама оних двају облика. С тога нећу ни улазити у дубљу оценуистих; напоменућу само го даје задатак народне државе друкши, узвишенији, према чему средства и путеви, да тај задатак оствари, не смеју со сводити на чисто приватна права грађана и њихов културни и екопомни напредак. Јер међа, која дсли и обележава разлику изме1>у народне и друштвепе државе, то је: идеја ујединења разбацапе и растурене једне нације под више разних, туђих господарства, а у томе и лежи идсал народне државе, који нема н неће имати друштвепа држава.

Но, по општим основима ме1>ународног права, кога се разног бића садржи у задатку о 'е државе, имајући права да на своје земљиште прими човека као правно лице, свака држава са тога баш, са вршења баш тога права постаје и јесте моралпа заједница. Међународни уговори пут су, којим се гштања изузетних случајевл, у интересу добрих односа између држава, регулисавају, саображавајући при том свака свој пристанак основним закопима своје земље — писаним или неписаним. Но, као што јавно право у опште, не познаје данас Устав ни једне државе у Европи, који би слободу савести а с тим и слободу вероисповеети, дакле н слободу промене вере, сматрао за недозвољено дело ; и као што позитивни закопи држава — следствено своме основном закону — пе признају, у погледу на савест и слободу самоопредељивости, таква дела ни за злочин ни за преступ, тако и међународно право не зна ни један уговор, па дакле ни уговоре између Србије и Турске, који би предвиђао случаје издавања и оних лица, која се на земљиште друге угоиарајуће силе, у овом случају Србије, пребаце, да посгану њени грађани и да приме њену веру државну. Модерна држава дакле не зна такав случај уговора на крају данашњега вака; она зна само оне изузетке, кад је потера управљена против лица, оптужених и повреду приватних права гра1)ана: било слободе, части, имања или лшвота чијег. Сва остала дела, која своју природу имају: било у личним обвезама према отаџбини, као што ]е дужност војничке службе, било у политичким особинама и односима гоњеника — не смарају се за пр«ст злочин ни преступ — она су природе политичке и не смеју служити за основ нп тражења ни издавања. Али је познато: да и оно правило о издавању, има један нарочити изузетак. Допустите, да га напоменем. Вама је познато да су обале британских острова приступачне свакоме ко на њима потражи заштите. Тако је, ако се сме штампи веровати, нашао гостопримства и Падлевски, убица и нихилиста и није издат руским властнма, не за то, што Ру сија не би имала за се симпатије двора инглеског, нити за то, што би инглеска влада у опште, хтела бити заштитник нихилиста — не, — јер их и она гони, него због тога, што се, у неиздавању компромитованих личпости, хоће да огледа народно достојанство и његов сувЈренитет, народни понос, образ народни. Оцењујући потом спорни догађај Фатиминог издавања са гледишта баш овог узвишаног начела народног достојанства и сравњујући га са Уставом и позитивним законима наше земље — по себи ставља се питање пред нама: да ли је власт наша државна, имајући на своју оцену опстанак Фатимин на државном нам земљишту, умела да изврши дужност, дужност сагласну ако не свима обзирима, који се из вида нису смели губити, па и националним, — онда сагласну бар ономе обзиру, који су Устав и закони државни за основ рада сваке власти поставили ? Не може се, господо, порицати, да би одговор на такво питање, морао бати природе нвгативне, а да се та служба власти тако мора ценити казује нам Устав државни. Члан 18 истина гарантује свакоме неограничену слободу савести а одмах за затим под своје моћно закриље стаиља и све призпате вере. Другим речима, н наш Устав усвојио је принцнп самоопредељивости у погледу вере; те ако истс слобода савести може имати израза о истини тога ве^.иког културног напретка, што га је данашњи век учинио, заиста најјачи и најживљи доказ у живот тога начела, у живот свој нашла би она : у нераздвојности права на избор једне од трију признатих вера. Вез таког значаја, слобода савести бнла би заблуда, јер би значило, да пресудну реч у томе погледу пред законом не води слободна воља и убе1)ење, већ траднције, које не морају,још н данас нмати искључан утицај и за односе религиозне и националне. А кад то правило поСгави један наш, Један напредан Устав, не може нас се тицати, шта у томе погледу мисле и наређују и закони једне туђе апсолутне монархије, у Тур-