Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА,

- САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

који има да плати на уложенн капигал. И сад како се повећа стопа пореза ма капитале, шта излази отуда? излази само то, да ће тим нампрницама, које трговац за потрошача продаје, подићи се цена и онда те намирнице доћи ће да купи онај, који може, а ко не може, неће их ни купити илп другим речима, што је луксузно богатији ће и опет да купује, а сиромах не, а ниједна власт за цело неће натерати сиромаха, ди и он мора да купи. Сиромах, ако је у нечему и луксузирао он ће да купује мање, или ако је своје кућане навадио да им из вароши купује свилене мараме, бронерске ципеле и томе слично, он ће казати : ово је пре било јеФтино и ја сам куповао, али данас је подигну г порез на ове ствари и не могу да купим, а кмет ме не може натерати, и не може казнити ако те крпе не купим, а зна да му за данак може продати и оне његове најнужније из куће намирнпце и тако ће се вратити на своје производе. Дакле изводим из овог то, да је ударање веће порезе на трговцо правично, н да неће трговце удавити то што ће куповати од њих само они, којн имају да троше. Радничкн сталежи и занатлијски сталеж куповаће мало скупље гвожђе и челик, но то се мање троши а даље служи а и сељачки сталеж, који производн стоку за трговину, он ће је дати мало ниже, јер трговац ће јошт на куповини рецимо свиња да урачуни иорез. Али нека и то буде, стоку ће да прода онај који је нма, а сиромах неће је ни продати јер је нема. Дакле за газде сељаке опет неће бити осегног терета, а мало теже ће пасти на земљораднпчки и занатлијски сталеж, јер као што рекох сељак мора имати мотику и слкиру и остале нужне гвоздене алате, али то пису ствари као балска хаљина од 3 00 динара која, послужи један пут за један бал па ту и тутило. Сељак ако мора да купи мотнку и сикиру, кад је купи, она ће му да служи 3 — 4 године, и по томе, господо, ја мислим слободно је тврдити да ћо народ радо пристатн уз ову мању порезу на своје намирнице а кад се удари већи порез на луксузне артикле, трошиће их они, који хоће и могу да их троше, и на њих, са свим је оправдано, и ударитп и већи порез. Ударити још какав нов порез на земљу или ма у каком внду прирез на земљоделца или и пајмањи зајам прапити на државу, то би личило ни внше ни мање него нарезати на оно што не постоји, или на мртве предмете који не могу да се изврше, на оно н. пр. као што је порез на земљншта утврдио се и ударен на оно че1а нема. Ту не треба поиисити а нити се сме повишаваги него треба спустити. Влади овој и министру Финансије служп на похвалу што је смаљила порез на 1 у 2 милион дннара. Како хоће да се има оно што је стварно п да смањи за онолико колико збил,а у стварн не постојн, онда порезу на земљишта треба смањити још за 1 1 / 2 —2 милиона дин. и онда порез од земље биће тачна и снгурна цифра, само наравно још под тим условом да га ваљани кметови прикупљају. Дакле вели.м ако хоће да се посгигне правда и узме па земљу колико је право пореза мора да спаднс још за 1—2 милиопа на земл.иште, па да се изравнања на оно стање, које сел.ак мора и може да плаћа. Ствар је чисга, да ви, господо, ноне зајмове не смеге правиги ; а ни влада ни већина скупштинска неће штедњу на буџету но пдете оним сгарим Чединим и Рикићевим путем и раскошне буџете правите, па вам да богмс нсможе да достигне но је деФИЦИТ и нсминоино повишоње пореза. Дакле Овд<' је питање: ко ће гај двФицит да попуни'! Њега ће попупиги свакако онај што има, а то су господа трговци, који имају велике плате и капитале а шго је најглавније, тим се каниталима пе може да нађе прави рачун при раврезу порезе. По данашњем пореском систему опи пријанљуЈу уложеин капигал у радњу пореском одбору, колико хоћс. Порески одбор истипа чими неке нримедбе, али он но можо да нм со увучо у касу, и да види колики је прави капигал њихов, а тако исто из п.нхових књига но мо;ке да се види прави обрт п капнтал. Дакло ири најбољоЈ вољи не можо да оо на1 )с право стање п.ихоиих каиигала, ге да се нрома томо и оитерото и да нм се пороза иравилно раарозуЈе, јер тп они сами — гргосци иису радн дп им ико дозиа прано стање. Ја сам слушао, а но знам да ли јс исгипа, да има у ЈЈсограду гјјгов аца, који иодо и дпојо кп.иго, ''' т " м *оће да скрију нраоо стање сноЈих капитала због плаћањи порезо на њих. Ја ие знам јо ди то истина и можо ли то бити'!

Нисам ни био трговац, те да могу то знати, али ако Је истина онда је то врло хрђав пример наше интелигенције. Сељак земљу не може да укрије. Дакле, да сведем моје одвојено мишљење. Шго се порез мора повисигп, то Је за то, да се дефицит попуни; али порез треба повисити на оннм изворима, на оним тачкама, управо на оним артиклима, који се могу најсигурније да изврше и ту долазиГ да ту порезу плаћају они, који могу, а сиромах, који не може да живи, он те артикле неће ии куповати, другим речима неће куповати ствари, коЈе му не требаЈу, а неће га моћи кмет да натера да носи свилену мараму илн свплену памуклију. Мени ако је скуп гуњ што носим оволико гајтана на њему, ја ћу купити гуњ са два гаЈтана, или ако су ми скупе чизме ја ћу купити опанке, дакле ту нема морања за сељака да он мора да поднесе то иовишење данка, коЈе се на ка.штале ударају сем у гвожђу н челику и у стоци, коју продаје. Али онај је продаЈе коЈи је има, па је право да он и плати и он је опет срећнији а бољи, него она сиротиња, која нема стоке и која плаћа порезу и- на оно, што нема, а нигда се у својој кући и не омрси нити у свом оделу оде цркви на причешће. Са ових разлога, ја бих замолио Скуиштину да моЈе одвојено мњење прими, Јер се у њему састоји повишење стопе на капитал а то је у целом свету најправија пореза. Дикгитрије Димовић — У колнко Је сам разрез порезе теретан за опога, коЈи га смоси, у толико је теретниЈе, ако се он неправнчно сноси. Г. Ранко ТаЈсић престављајући трговце, казао Је : да они располажу с велнким капиталима, па им је с тога лако да подносе терете, но он Је то једнострано схватио Јер Је навео самог трговца дућанџиЈу, алн није се обазрео да има трговаца, који раде и шпокулативном радњом, чији је процент нес::гуран. Његовим предлогом и повншењем стопе, отишло би се тако далеко, да Је трговци не би могли да поднесу, је*р има случаЈева, где трговац две и три годнне само штетује. Друга Је ствар са дућаном, јер он може напослотку да подоли свој процент, а трговци који раде са шпекулативном радњом то не могу. Нешто што би имао да предложим, а што се у неколико слаже с првом тачком Ранковог предлога то Је, да се капигали до 1 000 днн. оптереге са 5°/ 00 . То налазим да има места. Као што знате већнна Је трговаца по унутршњости, која не располаже већим капнталом од 2 — 30 0 дин. и ако се онн оптерете са 10 дин. пореза, као и они коЈи имају 2000 дин. капитала, то Јс неправично, и за то сам, да буде до 1000 дин. 5 °/ 00 , а остало да остане по предлогу одборске већине. Јоца Ж. Јовановић. — Ја нисам мислио да говорим о оввм питању, али ме је на то покренуо Раико ТаЈсић с његовим одвојеном мишљењем. И сматрам за дужност да као трговац који познаЈем грговачке прилике кажем исколнко речи. Г. Ранко казао Је, да Је најправилније, да се узме од трговаца на капитол. Но г. Ранко заборавио је, да они нграју на добит, а и на шгегу, јер бивало је прилике да трговац нзгуби сав свој капитал па можда и туђ. Има трговина, где се може да асни. а ту узимам за пример трговце, коЈи раде манифактурне радње, као што су обично ови у Београду, али у унутрашњости нома тнх радња. У унуграшњостн, коЈи нма 3 — 4000 капитала не ради маниФактурну радњу, ного поред тога мора да ради и са зомаљским производима, а ви тато колико има добити од зом.1>о и њепих нроизвода и колико ти људи могу да извуку користи од свога капитала. Ту јо је обнчно добит од 1 — 3®/ 0 . И ја сам човек, коЈи иавозим на отраиу па п ја се аадовољавам са 3 °| 0 . Друга је отвар код мануфактурних радњи, гдо се тера до 20 °| 0 добиги. Али код нроианођачких радњи ио можо се иише добнти од 3 °| 0 . Дакло пород овога, што Је одборска пећина подигла окоро 3 пут вишо него што јо до сад било, јор јо до оад било 3, а сад 8 од хнл.адо, одбор је аоднгао ту циФру три пут вишо. Осем тога 1'аико иаборавља, да трговци но рачунаЈу о капнталом којн нмију радп.о, ного рачунају н оа кродитом, коЈи ужииају. Бива прилнка да човок мсте 2 0.0 00 дии. канитала, но порооки одбор иониси то пи 50- 110.000 дин. а то Јо са кредитом. Осем тога трговац Јо изложон и мора да дајо сонан на иоресиЈу, а и да одбиЈо 6 офл осиап, а на сво то плаКа порео 8°/ ц . Дакло, Ја МИ*