Narodna skupština

СТРАНА 1428

па правди. Али овде се и влада сада а н намесииштво извлачи, а Скунштина узима сама да ово кисело грожђе једо.?!!! И Скунштиви, а н целом иароду иоласкаће овакав леи глас да краљ Мплан драговољно иде из земље и да неће доћи за три годпие, до нуполетства краља Александра, — алп никако у то ја не верујем ио нскуству од краља Милаиа добнвеном до сада, иа онда што краљ Милан уцењује да се мора н другн ко нрогератн зато што он хоће да иде, разуме се са том намером н да дође онет кад хоће, као што је то н до сада радио; н јошг нешто: сумњам да се кака нова жеља краља Миланова не нојави: ко^а ће нас одма носле ове резолуције занммати? За овај његов одлазак пма једна басна о курјаку, која каже: како су уватплн курјака да га крсте и да га закуну дд не коље више овце, а он је баш при крштењу рекао „дед брже свршавајте, замаче ми једна гомила оваца без чобаиина за брдо." Никако друкчпје неће бнти ни са овим. Ја бнх овде заннтао правнпке н мннистре, дајавно кажу пред Скуиштнном ко бн могао њему да забрани на основу овога акта да дође кад хоће, н да лн он губи ирава грађанска? — Да ли јс ово јавна исирава, каква би била за једног ириватног човека да му не дате да у своју земљу дође кад хоће? Ја кажем да се овом његовом изјавом намеснишстну нико не сме нослужитп, те да му иовратак забранп, и ионова његов долазак сиречава; ако је ово 1аван акг но коме он не сме у земљу доћи н ако намесништво н влада хоће да га у таквој вредностн ириме, то оида важи само за њега, алн то нпкако ие везује п другу страну. Ја ћу гласатн нротив ове резолуцпје из разлога, које сам пред Скупшгином навео. Алимпије Васиљевић — Кад је ово нисмо бнв. краља Мнлана, које је унућено Намеснпшству краљевском, саоншгено овде у Скунштнни, ја сам мислио да је то влада саоиштнла Скунштини знања радн као један важан акт. С тога сам био изненађен, кад један од посланика устаде и рече: „сад греба да донесемо резолуцију иа ово иисмо. Ја сам оида усгао и казао каква резолуцнја може да дође иа то нисмо, које нити је унућено Скупштини ниги се њнме шга од Скунштине тражн. Шта има Скуиштииа ту да решава, сем да ирнми к знању ? — Неки су шта више од иослаинка а н иеки од стране владе казали, како то нрнмање к знању може биги мотнвнсано. Доиста то може бити, као што рече јсдан од носланнка, ирнма се са жељењем к знању што нде краљ отац. Алн да се доносн једна резолуцпја. којом св уплиће нека трећа лнчност, која ту у нитању ннкако ннје, то не може да буде. Внди се да је бнло некакве иогодбе може битн нзмеђу краља Оца н Намесннштва или Владе, н како су се они ногоднли тако н нека буде, али откуда тај уговор између две стране може бити обвезан но иекога трећег, који у томе нлје учасгвовао? Ја не знам иа каквом основу можемо даватн ми овлашћење влади да може с некнм овако илн онако иостуиати кад он то не тражн. То бн бно један политичкн акт нечувен у исгорији, то би било нешто што би бацнло љагу на Скуиштнну. Ја вас молнм да на то обрашге иажњу. То инје сиша счвир овластити владу да иешто чиин што но уставу и закоиу ие може чинитн. Мн ие можемо овластнти владу краљеву да иешто чнии Ш10 ие бн доносило утврђењу нрестола и династнје, на после овога може доћн н треће н четврто овлашћење. На иослетку, ако н к)>аљнца Матн изјавн л хоћу да ндем," на леио ми ћемо то нрнмпги као и ово, алн да се влада овлашћује да то учннн, кад она то неће, ја мнслнм да би такво једио овлашћење била норуга за Скупштнну, за то ћу гласаги ирогив ове резолуције. Милутин Гарашанин — 1'оснодо, меии се чнин да је ствар одвпше незгодно изнесеиа нред Скупштниу. Има миого празннна, које за вас можда ннсу празнине, алн које јесу то за нис којн нрвн пут гледамо у ову ствар и о којој сматрам д;с нам треба здрав суд донетн. Ако добро схватам ову ствар нзгледа ии, да је иоводом акта бнвшег Краља Милаиа Народна Скупштниа вољиа да изда неку сорту равнања у ностунању са Краљем Миланом н са Краљицом Наталнјом, јер на жалост

виднмо да се Краљ Мнлан унлнће у полнтнчки жнвот у толнкој мерн, да морамо с њнме сваки час да нравнмо уговоре» Ако обе странс не нрпстају, мн онда можемо овако да радимо Ако Краљица 1 .аталнја нрпстаје такођс да пзјави жсљу, да у земљу не долазн — сом кад јој је снн болестап — онда н ту пзјаву треба да прнмпмо знању као н ову Краља Милана. Али ако то ннје, онда смсшно^ изгледа, да иоводом једнога нисма, које је једиосграио наннсао бпв. Краљ Мнлан Краљевскпм Намесннцнма, доносећн резолуцнју о томе сиецијалном нисм;, без пкаквог другог новода, иа један пут уилећемо трећу личност, без љеног ннгања, без њеног знања. То јеједна ирнзнина коју влада треба да иоиуни. Друга нразиииа ова је: Да узмемо н ову нзјаву Краља Мнлаиа овакву каква је, иитам се ја прсма нашој (.езолуцији, где је гаранција да ће се то што је изјавпо нзвршити н одржати; да ли она лежи у нисму Краља Милана или у каквој изјавн Владнној нлн на нослетку у нашој скуиштннској резолуцпји? Не, госиодо. Треба свакп акт, којн се учнни у овој земљн мерити према његовој стварној вредностн, нначе можемо да се нреварпмо. Скуишгина има нраво да доиоси решења у границама закона; док су га решења у границама закона, оиа се морају извршиги. Али нема смнсла да нашнм решењнма, нашом резолуцијом потиремо уставиа ирава Краљпце Наталнје. Наша резолуција је одвпше иемоћна да може до тога резултата довести. Ако се Краљу Мнлаиу ирохте да носле једне године или месец дана дође, мн ћемо се узалуд иозивати на нашу резолуцнју, „ер она ие може да нотре иаше законе, а још мање члан 14 Усгава. То је друга иразиииа. Внв. краљ Милан одрнче се, као шго се овде вели, својнх уставнпх ирава, а као што ја разумем и својих уставних дужности. Међушм, кад се он одриче тога, и ми то иримамо знању и доносимо резолуцију, треба госиодо, да знамо, шта ће да буде с тим уставиим иравом и с тим уставним дужностима ? Нико то ие зна, јвр о томе нико нишга не каже. То нити стоји у акгу Краља Мнлана, нити у ирочитаној резолуцији. То је грећа иразнина, Четврта је празнина у овоме. Кад сс буде саопштила Краљнци Наталнјн одлука Ску.нштинска, да она ради равиоиравности треба да чини оно исто што 11 краљ Мнлан, шта ће се урадпти, ако она на ту одлуку пе би хгела иристати ? Да ли се хоће то, да се силом истера из земље? Е, господо, ако се то хоће, онда треба то куражно и казатн, а ако не кажемо, онда бн то у случају неиристанка краљпце Наталпјс да иде из земље, била једна иразиа бесмислица. То је бесмислица п стога, што бн таква одлука бша аисолутно иротивна Уставу. Мало ире, кад је иеко рекао, да је краљица Наталија грађаика српска, и да се ие може да тера из земље — норицаио је, да је оиа грађанка. То мњење иогрешно је. Она је, госнодо, нстој мерн, као н све друге срнкнње, грађаика српска, само у још јачој мери, јер ако нема уставиа ирава, као грађаика на иашем уставиом кангару, ирава иаших жена и матера бпће — верујте ми — много лакша. Госнодо, зарад тога, да би смо мп што цотиунију резолуцију донетн моглн; зарад тога, да би смо зналп шта доноспмо, и да бн оно, шга доносимо, имало свог стварног извршења и вредпостп: мени се чнни, да влада треба ово неколико празннна, које сам ја иоменуо, а може бигн да их нма још, трр-ба те празннне да нопуни, те кад дајемо иаш глас за нешго, да бар зиамо за што га дајемо. А овако, ја мислим , да Скупштпна треба да прнмн ову изјаву бив. Краља Мплана, к знању, н да ту ударнмо тачку ! То сам нмао да кажем но овој стварп. Коста Јуришић — Ја устајем, госиодо, да изјавим, да не могу да прнмнм овакву резолуцнју, какву сам сад чуо. Госнода посланицп, који су говорнлн противу ове резолуције изложили су врло добро њене зле страие. Овоме акту,