Narodna skupština

111 (ЈАСТАНАК

- 30 МАРТА

СТРАНА 1429

којн смо мало час чули, хоће се да одговорн резолуцмјом п у тој резолуцијн гоиори се о стпари, која се ие спомиње у оиоме акту. У резолуцији пзносе се извесне жеље, које ако бн се извеле не би служио части н образу нн оиоме, којн нзвоси нн ономе ко би их извршно. (Чује се: инје тако). У томе акту бившн Краљ Милан изјављује само да неће долазнти у Србију до иунољетства Краља Александра и он ништа внше нитн тражн ннтн жели. Ја не знам каква разлога онда има да му чннимо оно пгго он не тражн, т. ј. да му ми дозволнмо да он, у случају болестн Краља Алексапдра може долазнтп и да тражпмо удалење из знмље Краљнце Наталије. Нрема свему овоме, ја сам нротиван тој резолуцијн п гласаћу нротнву ње. Јоксим Павловић — Стицај прнлика, госнодо, донеле су, да ми данас решавамо о једној врло важној стварп н о којој н ја сматрам за дужпост да дам своју реч. 11а нрвн иоглед нмам да кажем да ја не могу да ставим на једиу ногу ствар Краљице Наталнје н ствар Краља Милана. Шго се ти 1е Краља Оца ствар је врло јасна, јер он н сам каже да његоно бављење у Србији можо да иореметн ред и мнр у земљн, ироизводн трзавпце п т. д. Занста је тако. Он својнм доласком узмемнрава јавио мњење и народ н увидео је потребу да треба да се удали из земље. Јер кад год се иојави у народу ои у народу иронзводи сензацнју а н но исторнји се зна да он може да буде н претендент па нресто. Да се не бн јавно мнење н народ узрујавао он желп да оде из земље. Што се тпче Краљнце Наталнје ту је друга ствар јер она пема те силе н пе може да нравн узбуне н нзвена^ења по земљп, нити нак она хоће го да чини. У томе је иогледу дакле она са свим невпна, сем ако ко хоће да је обедп да н она прави смутње но земљи н ми иоред све те невпностн хоћемо да нзјавпмо жељу д:1 се и она уклонм н удаљи пз земље, онда мн то изгледа на оно као год што су некад радили Кптајци н другн пеобразованн народн, да кад умре муж онда норед њега сарањују н жнву жену. Дакле, ако пођемо тим иутем онда мн изгледа да чинимо овакав истн постунак као што је уч^њен востунак у СтароЈ Грчкој кад је Грчка Скуиштина чувенога Аристида огерала из земље слмо за то што је нрав. Госиодо, ако сс н Коаљнца мати запста у земљп нонаша онако као што се је понашао Краљ отац нзазнвајућп сензацију у народу и јавио мнење, онда бп имало смисла да се ова мера употреби према мпјцн Краљици Наталији. С тога дакле све донде, док се ве би то обистипило да својим иопашањем производи неирилике у вароду н докле влада не би била уверена да је њево бављање доис/га штегно за земљу, дотле мислим ие би требало да доноснмо овакну резолуцпју, којом осуђујемо Крчљицу мајку на изгнанство. И с тога бнх ја код овога предлога мога ирнјатеља Бнће РадовановиНа додао још ове трп речи: ....„ако се покаже потреба". У толнко дакле тражим да се ова резолуција и овај предлог измени да не бм ни крмва ни дужна трмела ово што нмје заслужила. Кад се ове речп додаду оида можемо усвојитп ову резолуцију. Љуба Јокеимовић — Иотреба за овакву једиу резолуцију покааала се још прошде годиие, кад смо мора.ш да нравимо тајну седницу и кад смо донели резолуцију о меморандуму краљичином. Ова ревелуција. која се сад предлаже, има везе са □ређашњом резолуцијом скупшгинском о меморандуму краљичином. Они који мисле, да одиоје ово питање бив. Краља Милана од Оивше Краљице Наталије ја мислим да греше, јер то је једно питање. Питање се тиче Српског Краља, питање је Српског престола. Ако смо ради, да око престола не буде камге за коју народ врло лепо у пословици веди: „где у кући свађа влада, ту домаћа срећа страда®, онда ми треба евом сиагом и и свима силама да настанемо, да отклоиимо све оио од пресгола што доприноси, да домаћа срећа у нрестолу страда. Један од г. г. предговорннка рекао је о Краљицм Наталијн да је она мајка и да она треба као така и да остане код свога

сина. Јест, господо, он је њен син, али на првом месту он је маш Краљ. Меми то изгледа, као кад би једна ужичанка дошла у Фронт, п казала ја хоћу да видим мога сина; ОФицир ће паравно казати: тмој син је на дужиости, он се вежба, и ако бн она казала: шта се то мене шче, ја хоћу да видим мога сина, хоћу да га воднм у салепџиницу да га частим, нисам га видела месец два, дад,е на то неће нико ни главе обрнути. (Смех). Кад мора законима, да се покорама једна проста сељанка, тим више треба да је кадра једна Крал>ица; кад може једна проста гра^анка, кад њен син оде као питомац држамни на страну да га не види за 10 годима, за то шго га поверава држави да н и.ој будо од користи, онда ја мислнм да то с још више права можсмо тражнтн од бив. Крал>а и бивше Крал>ице. Један од г. г. предговормика рече да садашња влада инје се изјаснила шта о гоме мисли. Садашња влада мије нн дужпа да сс изјасни, она је дужна да измрши одлуку, коју је ова исга Скунштина раније влади предала, она је дужна, да прнмн ову резолуцију, и мора бити сложна са овом розодуцијом, јер она нма везс са пре^ашњом. И :<а то шго ја држнм да нема разлике изме!)у ове резо. луције и иређашње, за то што су оне у вези једна с другом, ја ћу гласати за ову садашњу, аа то што сам гласао и за ону пре1)ашњу. Генерал Лешјанин — О овој ствари толико је говорено, да је исцрпљема и нема шта миого да сс објашњава. Ја бих имао само то да приметмм : ако је истина што сам чуо, да се Крал> Милан одриче свију смојнх п)>ава, које има сад по Уставу, да одлази у иностранство п да се не враћа до пунољетства Крал>ева, за једну лепу награду од 1,200.000 данара о чему се указ пред председништмом налази, онда ја држнм, да не можемо нпкако њега уноредити с' Крал>пцом Иата.шјом, ]ер ако се Крал> Милан одриче овојих п]>ава аа тако велику награду, Краљица Наталија која од оиог кобног дана у Висбадсну, кад јој је њен јединац син са жандармима једне стране силе, насилно одузет а она сама из места протерата, — није ни једне прекршене паре из двора добила, него јс живела од свога имања како је могла, нема те потребе Краљица није то ни тражнла а неће ни гражити. Она жели само то да овде поред свога јединца живети може. По томе ја налазим господо, да би врло неправедно бпло срављивати Краљицу Наталију са Краљем Миланом, и да само за то, што Краљ Милан, за тако велику награду (од 1 200.000 динара) пристаде да нде из земље н да се одрече својих права, то исто да тражимо и од Краљице Наталије, која ни од кога ништа нема. Дакле, ја налазим, да би се оваквом резолуцијом, као што је ова, где се даје права управо ставља у дужносг владн, да ома Краљицу примоли то да п она онако нсто, као и Краљ Милап иде из земље и да за 4 године, до пупољетства Краља не долази у Србију; то је неправедно и погрешно, и с тога не могу никако пристати на ову реаолуцнју као што је поднесена. Вића Радовановић — Ире свега, господо, нека ми се дозволи. да учиним једиу исправку на један приговор једног од г. г. предговорннка, који рече да је малонређашњи мој иредлог Оио онругао и растегљив и да се по њему и могла испрести оваква резолуцнја, која се односи на личносги друге, које нису поменуте мало про. Пре свега, господо, Скунштииа се опомпње а може се сваки уверити из сгенографских бележака, да сам ја тражио да се донесе резолуцмја сходмо оној, коју смо зумус домели, поводом меморандума Краљице Наталије. Дакле никако нема разлога, нема иовода, говорнтн, дв ли да обе личносги о којима је реч да ставимо на једну меру и да се Скупштипа и влада према бив. Краљу Милану друкчије опходи, нема велим разлога, с гога, што ми усвајањем зимушње резолуције признали смо да су обе личностп на равној мери, и ирема обојима мора се подјоднако поступити, а то се нотвр!)ује тиме, што смо се прпликом решавања о Краљичином меморандуму изјаснили, да се односи краљевски родитеља регулишу, како би се отклонно од престола сваки нотрес и трзавица, да буде мира и спокојства у земљи, Том самом зимушњом резолуцијом, мислим да је и ово питање рашчишћено.