Narodna skupština

СТРАНА 1430

Мој поштовани пријагол Ранко ТајсиН казао јо јсдну |>очонииу, ко1и идо у придог опомс момо схнатаљу; о,п јо рсмо: „требп на ранну 11017 оОојо вгаиити". и разумо со, кад јо Скумштина рвшаввда о криљичппом меипрандуму и дрпола ро:н)луцнју, која ваи јо нозиага, тако ј<? и Скупштипа рааумода, и данас тргба прома пбојима Једнакр да »оступимо. Шго се тичв нагађан.а, па како ћо го СЈити. да ди Но св мо1|И постпИи спорааум сЛ Кра.ћИцом Паталијом исто онако, као и са Крпл.ем Милаиом, да ли »1в ое доћп, да со сила употроби, Ја дрЖим да то нагађан.е пема места. Ми о«лаш1|ујомо нладу в да она у оном правну поотупи у коме розолуција говорн, а како 110 она и којим путем ностиНи,' ! то Је п.ена отаар. 1'освода, која мисле да заштито наивцост мајко, осе^аљи. љрпа, и хоИо да је аашгите да оо ио употреби сила, опи имају будпо око и нока нрате догађаје, и кад дођомо опот.овде на Сцупштцну нека интсрпелишу нладу, ако буде што неусгавио према Кр^д>иин У* чињоно. Дакде има пута, да се заштити правда ч аакон и држим, да никако нема смисла у напред прорицаги, да ли 1>о со постунити силом, или којим другим нуЈом. На краЈу мога гонора, још могу оно да кажем да ми је жао ш го се не могу сложити са раадозима мога друга Јоксима ИаодовиНа. Раз.1о:)и, којо је он нанео, пеоправдани су, ва го, што он ннкако нема у вилу ;шмушљу розолуцију, коју јо Скунштина доцода, а друго, што он и нроко моро адноцира аа Краљицу боз Парочито! 1 '' одобреља, и то другнм начином, не нараграФским 110 на закону обпопапом, 110 на сноју руку и тим адвоцирањом испрода пешто што и не нде у прилог говора о самоЈ резолуцији. Велизар Кундовић — Госиодо , као што нидите ирп нетеиу овс скуиштписце ссснје влада .аас је изненадила са два иродмета. Црви је предмрт пнсмо бнв. 11>еговог Велнчанства Краља Милана , а други је, резолуцпја , која се доноси о ЉеноЈ« Неличанству Крал.|ти Матери. Но ја мнслим, да не> с осгатп само иа га два нзпенађења , него 1.с у везп са овнм ирвии двома до1>м ц иешто тре1)С —бнће „чешто у готовом новцу". (Сиех). Јд сам у мом првом говору напомеиуо, како сматрам овај акт крал,а Мнлаиа п пзјавпо сам , да ја сматрам ту шегову иајану уиу1»сну намеснпштву, а коју је иамесаиштво уиутило владп, а влада Скупштпнп п ја мислпм, да Скунштпна трсба да ирнмп чу пајаву само к знању п ппшта више. Али кад је вс 1 ј Скуинјтпца, нашла , да треба као ц нрошли пут дц донесе пекакву резолуцнју оида јс са свнм ирнродио да т.а резолуцнја трсба до стоји у вези са актом краља Милана. Тај предмет, о коме Окупштнна хо1|е да доиссе резолуцију, то је нисмо каља Мнлана. Но у том ипсму нншта се нс грвори о одиоспма његовим н краљпцо Началнјс у зсмљп н прсма томе резолуција по треба нп да обухвата кр^љ.ццу. Шга имамо мн носла поводом овог шегопог инс.ма с к|)аљииом матером, је|> ако јо ои добпо регрсс, оида вас ја иитам шта ви имате ту иосла с криљпцом н да вн обухватате н.епу вол.у. Но Уставу она пма права да се бавн где хоће и сад одкуд одјеДИпиут ђн"можете Д4 дајете право нлади да опа чпни реирссалије прсма краљицп. Исгина у ренолуцијп стојн, како сс препоручујб владп, да издејствује иравилие односс нзме^у КЈ)аља п кр'аЛ.иЦс и прСма томе кад сте Се рсшили, да нрпмиТе такву рсзолуцпју, онда ја миелим да трсба даги сигуриости , да се с краљнцом мачером пећс ништа иротив устана чинптп, јор госпо. о, мп 1 е смемо ди дајсмо овлашшдое владп, које бп било иротпвуставно. С Тога ја мпслпм. да би овдс најбоље бпло, кад бП сс овој резолуцији додале речн: „са н.еиим саизволен.ем ,° јер мсни со чипи, да ово гнс што 1е ради, ради се но жсљи Краља Мн ана, а иа овиј иачпп ие би тога бело. Ја м#лим 10 НоОлаипка ди мс у оном потиомогиу. (Иб1иомажу Га). '.Боки Анђолкови1» — Миогпм ирсдеовориицима, кој|/,су 1оворнлп иротиву рсзолуције , коју је иред^единштвр нуиело на решеп.е изгледи, као да пм је ово пнтџ,и>е са свнм ново н нспозпато. Не, господо, то ие стоји, свп знамо ову ^ртвар , ц опи никога ипји могла инненадити. Ја \о не могу схватзтн тако тим нро, што рсшсње нитцша о криљеиским роднт1!л>ими , крје је и.шсссно у тој револуциЈи, повлачн се још од иашр рсаолуције иоводом мсморапдума Њеиог Величаиства краљнцо

Наталпје. То је ипгаље ујодио било у форми мо/бс и свакако опа јс тражила да сс уреде њени односи ирсма Ираљу и ирестолу. 1{,ао што рокох ово питан.о није ново н вама је свпма иоипато; иа не само ицми иего и свима, којп се баве исторнјом пашег јавпог живота, ово је иитање раздирало угробу Србпје још ире објавАнвања новог Устава, шта впше у том питању Лсжала је могу1.иосГ, да се створе предходии иокреш — условн, да се нов Устав допебе. Овде има људи, којп су познати са тнм иитањем како се то хгело раСнравптн нод иреЦшњом радикалцом владом а спи знате више мање о тнм иреговорпма, о саоишгењима у „Сриским Новинама" как.о је га ствар те101а и иајпосле како се сгвар ппјв могла одончатн другнм иутем. Но кад би то питање било незавпсио од нсг повољног утицаја пц К .рал >а п иа нресто , он ,да би мп моглп бити равподушни у погледу иа то питањс, али као што знате у нрвом одсску иашега рада Пародна Скупштина донела је рсзолуцију, коју 1.у ја морати да прочитам, тога радн, да се зна, какве су жсље билс опда Народне Скупштипе и како се гпм зкељама у иеку .руку оданвала. Ј1рва тачка резулуцнјо говори о томе како пема закона, но коме би Народна Скуиштниа ту молбу могла да цени , а у другој тачцн и^ШТн^ОДавј. иисчнччи.п молјкг.ог ингон.ч нО п Но у ис1о време Нар(>дча Окупштцн^, нобуђена рвим актом, нзјављује жељу , да влада у сиоразуму ср Краљевским Намесипштном иастанс, да се отклонс цггетце носледцце, које је раамнрица краљевских родитоља доцоси по иитереое ■Јсмље н углсд престола." Донсга, господо, ако би см1 хтслП да бацимо цоглед па стање, којо наступнло иосле абдикацијс и обиародовања Ус'гава, ми би могли да оиазнмо да, је то иитање била дово^иа хрина опим људимн, који су сгворилп оно слање нре Усчаиа и који су то стање подржавалп. Без сумње оии еу ,то чиннлп у вези са краљем Миланом н вн сте моглп увидети, да су т.с појаве штетпе ио мнр <и ред у вемљи. Најпо.сле кад се хтело дати ллодства овом решењу, које сам пронитао мало ире , вн сте могли впдетп н побуде пзпесепеу иисму краља који јо доета ворио иацртао стање, којо јо било про абднкицнје ,н које јо на стуинлоитсле ње. У трм иисму нагласио јс он, да јс п сам вол>аи,' да се одазове жељп Народке Скунштиие , ј.ер се његов долазак у земљу вазда смагра као појава, која продсказује бур.у, која иред^казујс рђаво врсме у Србији. Ирсма томе, да С пу јсданцут да,о цзраза и сам ономс чему и мн сви тежнмо као предстаиници ' иа|>ода а и Јкел >п којој је цео народ тежно, оп је се роцшо, како се овога његовор нпсма внди, да ,се удал.и нз аемље, ..це да се о, утицају њрговом но може ни говорнти ц онди стање, које со у земл^и сгвори, неца падие ни одговориост илади, која јс имал1> у сројим рукама /ЧДјЦЛами^. омноонод ед „,| , И , м „г ,им витољ Дикле; у том акту краљ је у црку руку идцртао. иеЈсе иса'ориске т.рсиЈтке, иа паглашава н тр, да нма вере не само у намесииапву, него п у влади са врј,о,м јо.всђ има,рцзвесџих одиоса. 1'азуме се, кад је по.јмио у'! ,0 Ј Цсз|'рдан иоложај ио нптерссс земаљског мира н реда, оида јо драговол.но прнстао да се одрсчс свога нрисусгви у зрмљи ; а тпм се одрнчс н свога ирави, које му јо дато чл. 71. Устава, н да драговољио рдо нз земље до пупо^ества Ње^овог Вел^чансгва Краља Длексаидра 1. Аио добро схватимо иаш иоложај; Ноложај земље; ако схваршо тачно, чему треба да тежимо ; ако схватнмо да је нов Устав прстинио иовс појмовб, новс тежњс да се учврстр. иојмови о слободц,, о нравдн н т. д. у оиште , ако хоКомо да учврстцмо оно појмове , п сврстрано дешимо о раанитку сриско народце мполи, онда Јр он протпоставио да 1.е 11>егово Беличаиство Краљ у том одпосу бнти иотпуии иредставппк његрво лозо а у псто време нрпврженик оних жеља којнма тсжп ц.ма ОпбиЈа. Дакле ако хоКемо, као шт.р сам ма|о про крзао, да створимо иотиуно ус!авио стцње, стврримо нрцвц^дн ранвц^ак, иравнла.ц иаирсдик и св^ки брл.птак у земл>и, како овдетако ц на странн,, онд,а мн можемо да нрпМимо к анању овај акт бившсг краља Мплаиа, али каО што сам и отонч кизао, да