Narodna skupština

(ЛТАНА 1450

идаив ЗА 1890 ГОДИНУ

леђа једној задрузи, која се зове Народиа Скуиштина, а то је Српски иарод. Ја иредсгављам у свакој држави круиу и крунисану главу као старешину једне задруге. Нема сумње да је он ту као год шго је у иојединим задругама отац нли брат, а у држави старешина је круннсана глава. Нема сумње, да нз те задруге тај старешнна може ма шта да узаЈми као новаца илн другог чега што један задругар у особину нмати може рецимо, куиовину имања или за какву шиекулативну радњу, на да то иотроши н да иосле никоме не одговора. Ја држим да ће такав случај и овде бити. Разуме се старешина излази и каже да је за кућу н кућну иотребу н иотрошио, иа квит. Према свему овоме логички је закључак да се овај зајам тражи за нскога трећега, и да му сл тај зајам да као бив. кућном старешнни Ја кажем ако му се да, он ће онет иосле доћи да тражи да му се онет да, јер ко ннје научио радити тај није наумно ни чувати. Са мојим одвојеннм мишљењем ја нанлазим и иа то, да двор кад се нрорачуна има дневно ир<жо 200 дукита и налазии дз се одобравањем овога зајма који се иазар из народне касе куин, чнни између круне и иарода иравн раздор, јер наћи ће се неко па ће рећн. Ето и млади Краљ нма толику цнвил-листу и не може са њом да живн н хоће зајам за своју кућу. С :јд хтео ие хт;о мораш из ока из бока да му даш овај зајам, а теби ће се н иокућанство продавати за твоје дугове. То је дакле иоследнца овог иринудног зајма и тако ја разумем и хоћу да кажем своје мишлењеда скинем са себе одговориост, а далеко сам од тога да ширим тај раздор нзмеђу круне, која је омиљена у народу н народа, који је сакуиљен око круие. Из ових мојих разлога ово задужење н ово номагање није нншта друго, вего давање новаца једноме човеку да их потроши. Истина не вели се отвореио нз кога је нзвора ово задЈжење иотеко, али му је без сумње основа једно нриватно иисмо, које је бнвши Краљ Мнлан уиутио на Намеснике, а које је се иисмо после иекако окренило у Скупштини н родило једну резолуцнју. Основ овоме задужењу лежи у томе писму, које је ненадлежно и незаконито дошло овде, које је прешло оинм путем и начпном, каквим ни један акт ие долазн у Скуиштину ; јер уз нисмо нема нп снроводног акта којим је Намесннштво то сировело владн, а влада Скуиштини. Све те формалности нзбегнуте су ; свеки хоће да са својих леђа скпне неку одговорност н да је натовари на леђа другима. То ппсмо је дошло тако, да кад би га неко некад нашао у архиви, >орао би се свакн чуднти, од куд је оно у Скуиштнни и ио каквом је основу ио њему донесеиа резолуцнја, кад нема инчије молбе, кад влада : ншта не предлаже, кад намесништво ништа не захгева нпти сироводн. И после ко нам гарантује да ће гај, којп ће ове иаре добитн отићп из земље ? Зар он не може казагн : те данас ћу, те сутра ћу, те кроз два, ге кроз три дана па да и не оде, а да паре прнми ? Све ме ово доводи у сумњу и ја сматрам за дужност да кажем да овај предлог ве треба ирнмити никако бојећи се од озбиљиих иоследнца, и с тога молпм Скунпггнну да ме послуша и радн слоге и љубави народа и вруне, предлог овај мпшљоие већине одбора са свнм одобрн. Овај дуг, ово поверење наше могло бн да користи само на страии веколнцииу људи, који имају извесаи рачун, који "пмају од кога неку наилату ла траже, те сгранце велим једино и може да користи, и иикога впше. Оним људима, којн имају да граже наилату за рачун њпхов од оног ком ће се овај зајам датн — појављује се један човек народни носланик као мојсеј, да пзбави израјиљане, ои који од једног писма извео је једну резолуцију иреко иредседииштва која је по све незакоиита, његовим покрегом, нокретом резолуције рађа се оног часа указ о зајму на рачуи круне. Што се појављује човек из народа, да он ту ствар нокреће ? Да је то ншло редовни путем, ту бп нрво иамеснпци ноднелн указ ио скЈиштинској резолуцији о зимушњој, на се створио закоп за краљеве родитеље иа и влада да ту носи одговорност а ве да

свакн од себе отнскује као сплав од јашде на средину реке, иа да иосле сва одговорност нада на Скуишгнну и да се слободно може да каже: одговарајте ви, којн сте ту ствар решилн ? И влада а намесницн могу спокојно да кажу, то је чисто скупштинске резолуције плод, ми одговорност немамо!. И заиста, кад би ја сам бно суднја, ја би казао влада није крнва, ннтн је криво намесннштво, ви сге добнли иисмо од бив. Краља Мплана а унућено на намесипштво сасвнм ненадлежним иутем, ваш је члан нредложио резолуцију, резолуција је родпла зајам, као оно што се чита евангеље на Божић родно Аврам Исака нтд. (Смех). Сума сумарум излази бнло добро или зло СвЈнштина само има да новуче одговорност, а њенн чланови, друга два ректора влада и намесништво никакве одговорностн немају. Из свега овога до сад што сам навео, а кр^тко сам навео, шго знам да Скупштпна још има посла а мнслим вечерас ће бити н закључен рад, моје је чисто уверење, моја је чиста савест и чисто сам убеђен, да је ово новерење овај (ајач двору неногребно. Ми смо дужнн даги младом Краљу .пхо је нужно, алн ја сам увсрен, да овај зајам кући младога Краља нпје нотребан, него некоме деветоме, а то ти оно: „није коме јс речено, него коме је суђено". Ја ћу оиег рећи, да ако је збиља то поверење за овај издатак младоме Краљу потребно, боље би би бнло да Скуиштина нађе други начин, да то нодмири не да се распнрује иетар у народ. А ево шта ће бити: по народу ће се прнчатн, ево видите земља јс омршала, стока уиронашћена, шуме иронале иначе иредужнгЈ иа још сад морамо младоме Краљу да дајемо зајам, иојела Влада и Скупштииа, јер једу брате сви ! То ће врло рђаво дејствовагн у на;>оду и то ће бити једно врло моћно срество за агитацију, а живи били иа виделн а н ви ћете то чути у кратком року. Из свију овде наведених разлога ја морам гласати прогив овога зајма н морам замолити Скуиштину и ако знам да мн ннје вајде молнти да она ово тражење не одобри. Ако је номе тијесно нека иде одавде, а ако, ко хоће да живи на страни на врло лопо наша пословица ве1и : бијеле наре се теку за црне дане, те да се после нс би казале: »млад делија стар проспјак.« Био чувати! Нико шје крив зато што данас он нема, нмао је добру илату за скоро 20 година аа био чувати и иаре и иоверење у народу. Зато ћу гласати против овог зајма. (Чује се: да се реши). Председник — Је ли вољпа Скуишгина да се реши ? (Јесте). Сгављам на гласање. Ко је за го нека нзволи седети, ко је иротнв нека устане? (Сви седе). Објављујем да је Скупштина одлучила да се решп. Известилад Ј. Ж. Јовановић — Господо ја сам мислно, да нећу пмати потребу да о овоме иитању узимам реч, јер отворено се и јасно се каже у извештају одборском и нредлогу владином, да се нозајмица чипи краљевскнм туторима. Један од господе нредговорника покренуо је пнтање, зашто ће да се уиотребн. Шта се нас тпче зашга ће да се употреби. Оии траже п држава иозајмљује и зашга ће уиогребцгн они знају, а ако буде одговориости они ће и одговараги, јер вн знате, да они као туторн одговорни су за пупнлу. Дакле, ако буде одговорностн тутори ће одговараги за све нас. Један другц од госиоде иредговорвика инта, зашто се гражи од Скуиштине одобрење. Ви сви знате, госиодо, да смо чи прнлнком молбе Мнхаила Чебннца за Једну малу суму од 72.000 динара доиелн решење, да држава гу позајмицу томе пндустријалцу учнни, то је морало доћн иред Скупшгину да се одобрење од стране Скупштине добије, јер влада не може нн један пздатак учииитп док иема одобрење од Скуиштпне. Но томе морала је доћи пред Скунштину п ова ствар, да се влада овлашћује да може учцннти издатак. Дакле, природно је, што је овај предлог на основу закона упућен Скушџгинн о позајмици, а вн зна.ге, да ми свн томе гежимо, да законн буду израз свнју цас.