Narodna skupština

СТРАНА 1446

НАНО ДНА (ЈКУИШТИНА, (ЈАЗИБ ЗА 1890 ГОДИНУ

Порел овога, господо. ми можемо дати правилан суд о овоме уговору, ако узмемо у обзир прво, је ли за престо и аемљу корисна абдикација Краља Мидана? — То је пре признао и потврдво сам бивши Краљ и пре и у последњој му изјави. Друго, да ли се је могјо ишчекивати да се у тако једноме озОиљноме тренутку изврше и неке Формадности, без којих је ♦актички и у Уставу могло да буде. Свака промена на престолу изазива узбуђење или кризу у земљи. Ову промену гребало је извршити без икаквих потреса, без икаквих штегних последица. Овај акт имао је ту задаћу и он ју је извршио на задовољство земље, но може бити није на задовољство оних, који су мислили да могу ишчекивати на исплату својих „тесногрудих рачуна", који су им кроз пуних седам година ревносно и тачно исплаћивани. Најпосле, господо, тај уговор није никакав државни акт. Тај уговор није везивао државу ни зашто. За то на томе уговору и нема, нити је требао према потпис министров, јер нико за њ и нема да носи уставне одговорности. нити је Фактички и било могуће имати тога премапотпнса. Један Краљ силази с престола; самим тпм престаје Функција владе коју је оп именовао. Краљевска власт прелази на друге људе, који нису имали још времена да нменују нову одговорну владу. Господо, за овако посматрање и оцену наше новије историје и овог уговора, даје нам најбољу потврду, најбољу фотографију, она борба између бившег Краља и његовог бившег првог саветника. Та борба производи подједнако чуђење и брчење и у земљи и у страном свету, Зем ,1 >а стала од чуда, да се један Краљ и његов први саветник узајамоо сумњиче за смрт две жене. Свет се пита, каква је то земља, какав је то народ, каква је то свест грађанска, која је за тако дуго време могла трпети таквога министра. Г. Гарашанин прешао је и на објашњење једне тачке тога уговора, која садржи поглед на права Краља Милана, да васпитава свога узвишеног сина, па је покушао да на овај начин објасни значај чл. 72. Устава, тврдећи да тај члан не садржи право него само дужност, но ја мислнм, да та одрвдба садржи и право и дужност. Дужност у томе , што се Краљ мора бринути о васиитању свога сина а право у томе да бира начин, како ће се он васпитати и у исто време да сузбија сваки штетан утицај, који би рушио правац његовог васпитања и био противан интересима и будућности државе и народа. Према томе, ја мислим, да нема ни најмање оправданости она бојазан и уавика г. Гарашаннна; «дај Боже, да тај члан, који је погодио жену, погодио матер, најпосле не погоди и дете, а кроз дете цео народ и земл>у. к Жена је раније погођена још у 1888 год. са позајмл>еним снагама напредњачким. То госп. Гарашанин добро зна, а плашњу његову не делим, јер верујем, да цео народ једнодушно и одушевљено стоји уз престо Крал.а Александра и да ту оданост не може нико да ослаби илн поништи. Г. Гарашанин најпосле упушта се у објашњење оне тачке уговора о употреби цивнл-листе Краљеве. Ја изјављујем, да се не могу сложити са његовим назорима, да ]е цивил-листа државна својина; јер не могу веровати, да би у том случају г, Гарашанин, за време своје владавине, онако галантно повећавао. На против, верујем, да је г. Гарашании повећавао с тога, што је она приватна имовина Краљева, па је и с тим хгео да остане што дуже у краљевој милости, што је ту скоро и јавно у в Виделу* признато, Ја поштујем и цсним г. Гарашанина цриврженост престолу и не ћу то никад да му поричем. Али мислим, да осећање његове лојалности, нзражено у бризи, <( да се не погоди дете", да се то осећање не слаже с оним што тврди, да отац нема права да ужива део цивил-листе свога сина У васиигаиан.у и једног обичног детета, детету се улива у душу љубав према оцу — према родитељнма. Свако срество којим се иде на то, да се син одвоји од оца ма којим начином, није доавољено ни према сину ни према оцу. Не слажући се с г. Гарашаиииом у другим гачкама, потпуно сам сагласан са њиме у ономе, да су прошла времена пометње и кризе и исплате а тесногрудих рачуна". То је време наступнло абдикацијом Краља Милана, и кад та абдИкација баш

пишта друго не би значила, него само то, што је без милосрђа и сажаље !Ба одгурнуо људе и стање , које у народу изазина гнушање и нроклегство, она би са творцем својим имала праио на потпуно наше признање. Једну напомену, господо. Ако би ко мислио, да сам ја говорио из к&квих личних рачуна и обаира, тај би се преварио. Странка, којој припадам има свој одређен програм, свој самосталан положај и правац. Она се не везује ни за кога. Кааао сам још у почетку, да је према одговору г. мннистра председника, како овај акт пема важности за "ладу. како она не прима одговорност за њега да је била сувишна свака дискусија. Али спрам ноказате жеље г. Гарашанина, да на целу оиу ствар баци своје погледе, бнло је у интересу земље потребно да и ја кажем што сам казао. Задовољан са одговором г. минисгра председника, ја иајављујем, да је наша народна мисао на путу напредовање од онога тренутка, откад је руковање пословима земаљским избијено из руку г. Гарашанина и његовнх пријатеља, изјављујем своју патриотску жељу, да та народна мисао, никад не дође у искушење, у коме је за то доба била и да се у Србији никад нише не повратн стање, у коме су преки судови, полиција н кметови бацили у тамници хиљадама српских грађана и пушкарани по 20 — 30 српских грађана. (Тако је!) Мидутин Гарашанин — И ако је већ врло доцкан ипак мбрам да кажем још неколико речи, али нећу дуго замораватн иашу пажњу. Г. Стојан Рибарац одговарајући на моју интерпелацију мислио је, да му се ваља упустити у процену историје и да из ње извуче неке прље, које налази за добро да мени овде пред Скупштином у лице баци. Ја, кад сам поднео ингерпелацију, ја сам је поднео о једноЈ и извесној ствари, о ствари, која постоји, без икаква циљања на личности у Скупшгинн, без циљања на историју, без циљања на догађаје, који су се које кад ређали у земљи. Ја сам сматрао, да је тај акт, о коме сам говорио, и неуставан и незаконит. Сматрам сад још иише као такав, јер га је као такав влада износила пред Народннм Представништвом. Алн г. Рибарац је нашао за нужно да каже, како сам ја говорно из личних побубда! Од његовог каваљерства, од његове бистрине, ја сам имао права да очекујем, да каже: у чему се састоје те личне побуде : да ли ие у томе, што и он нам признаје да је оиај акг нсуставан н незаконит ?! Г. Рибарац навео је пуно ствари страппх овој интерпелацијн; говорио је о многоме које чему и напоменуо је између осталог још и то да се сад води борба између једног бившег Краља и суверена и једног његовог бившег саветника н да у тој борби бнвши Краљ оптужује свог бнвшег саветннка за убиство, а да онет овај њему враћа то пребацивање и вели да је он убица ? Господо, ја тврдим, да је овим г. Рибарац нроизвољно изнео једну неистину (Чује се са страпе либералне опозицнје: а пнсмо у ,Виделу 1> ?) Господо, узмите, па читајте и ведићете да је бив. Краљ Миллн наговестио, да сам ја могући убица, али да ја њему нисам вратио те речи, већ сам рекао, да ја и данас мислим да су убиства двеју окривљених жена била самоубиства, а ако неко потрже го и ако сумња, иека тражи, који је то извршио, Свакојако, ја нисам био толико безуман да тврдим опо, за што доказа немам. Г. Рибарац је довољно бистар човек, те је без сваке сунње разумео оно, што сам ја казао, али је нашао за корисно, да моје речи, моје тнрђење изврће и да их у таквом облику нзноси пред Скупштину, како би направио великн еФекат. Говорећи о чл. 72. г. Рибарац ја неиерно рекао, како сам ја, казао, да ће чл. 72. Устава, којн је погодио Краљицу матер, погодити н дете. Ја то, господо, нисам казао, него сам рекао, да се тај члан аа инат тумачи онако, како не треба; да је се нашло основа у њему ча извесан лични инат којим је погоћена Краљица, па сам настаиио: дај Боже да тај инат у одскоку своме не погоди и дете. И верујте г Рибарче, да ћу се ја веома радовати, ако га не погодн, јер наши дннастички осећаји, неће, верујте ннкад, далеко нзмаћн испред мојих. Ту не дозвољавам, да ми се и мрва прекора бацн.