Narodna skupština

СТРАНА 84

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Вброватно је, да због иајвећег саобраћаја Београда са западом да ће се ту ионајире и иојавити, али ие треба заборавити да је и Ниш велика варош — а тако исто ивароши, које су дуж воденог цута да су такође више или мање изложене. Да ли ће се и како иојавити колера то не може ни наука да одговори. 1866 године, који су били овде имали су прилике да виде врло чудновате иојаве ове епидемије. Јасам тада био у Ћуприји, где је за два три дана иомрло 40—50 људи, док у Јагодини није било ни једног случаја. Дакле, не зна се како се јавља и где се баш мора јавити, то је још предмет нерасдрављен. Жмамо Н1абад, имамо Смедерево, Обренонац, Дубравиду и т. д. Сва су та места погранична и понајвише изложена прнступу колере. Одбо^је дакле фниансијскн имао на уму, да дотичном министру остави једаи такав великп кредпт, за то да га може евентуално употребнти тамо где је најнужније, а то је на свима овим тачкама. Сад долазн друго питање: ако од свега тога ништа не буде, шта да се уради са овнм новцем? Нре свега треба да будемо на чисто. Радња на иарче скуио је коштала ову земљу. Ми морамо један пут све наше радње па ако су и санитетске, у један систем да доведемо, оснивање и извођење кога да вредп не само за једну владу или нартију, него за низ година, док се не оствари цео. Немојте да зидамо, на нарче а за нама други да руше то као нецелисходно, то је за нас штетно. Дакле одбор кад је одбио ову суму на зидање, то Је пмао у виду. Ако хоће наш санитет иешто да иостигне, нека изађе са једним великим иланом и системом, иа ако се не може за годину дана нека се пзради за децениум ц више година, али нека све владе имају пред собом једап илан, а овако на парче не може ништа да буде. Ето то је руководило одбор што је одбио ову ствар а никакви другп назори, и по томе нема места никаквом прнговору. За то ћу да гласам за одборски предлог. Андра Парађанин — Госиодо, као члану финансиског одбора, дужност ми је да ироговорим неколико речи. И Ја као г. Раша Мнлетић одбијам од одбора ириговор г. Веснића и осталих. Да овакав извештај донесемо нпје нас руководила себична радња, него ирилнке, у којима се налазимо. (Јва сума од 120.000 дин. ни у колико иије довољна да се у Београду може иодићи каква болница, нарочито таква, какву замишља санитет, која би дошла у ред клинике. Мени се чини, да нодизање сталне болиице за сувбијање колере не би било оиравдано, пошто знам да се у свима земљама подижу тренутне болнице за сузбијање колере, јер колера није стална болест него долази од времена на време. Господа цредговорницц наводе како у Београду коси децу дифтерија и шарлах. Мени се чини , н ако нисам доктор, да шарлах и дифтерија и колера није једно исто, н колеричнц болесник не би се смео унети у ту болницу где има болесннка од дцфтерцје и шарлаха. Како се зиа и то још, да колера ие долазц нравце у Београд него да може доћи и са друге стране, и у Смедерево, н у Врању, цреко Мокре Горе, дакле да је њој пут неодређен, то се та стална болница ио нашем мишљењу није могла подпћи, и за то смо ноднели овакав извеппај. Ставмли смо г. Министру Унутрашњих дела на расиоложење 120.000 дин. да може утрошити на сузбијање колере, било да диже куће или бараке за смештај болесника. Ја мислнм да је наше мишљење коректно и за то нема места нримедби г.г. цредговорника. Ранко Тајсић. — У главном, што сам имао да кажем, казао сам већ раније, кад сам ирви иут говорио, и на што сам већ добио и одговор, и ја ћу сад да одговорим у кратко на разлоге иротивне, који су овде иалн. Шта нас је у одбору руководило, у овом питању, ирво и ирво хоћу да вам кажем то: да нас је руководило ово: што је буџет остао стари, иа за ову годину не би могли сад из њега чинити нове пздатке, иошто овде нису у буџет унесеии ти издади. Буџет сад нема готовине за то, него би се морало узети из државне готовине, за грађу. Даље, сад је јуни месец, нрошло пола године и сад се већ не може одредити лицитација, ца јако почети зидати,

сад је већ п немогуће иочети и зидати тврде зграде, гато у осталом паметни људи и не чине, већ су они до сад озидалп и чекају да се осуши, јер зндати са дуилим цигљама као што бп требало зидатп оваку болницу, то је сад већ доцкан н кад би бпло то право градитп. У Београду градити болницу за такве болестп од 120 хиљада динара, а друга места п вароши ио Србијп, немају нн барака, кад се у њима псто тако, као ц у Београду може појавити зараза, то ие разумем нитп могу никад дозволити, пошто су сви окрузи у Србпји равноправнн. Узмимо само тај случај, да ако се појавп заразна болест на другом месту треба да стоји готова сума од 120 хиљада динара, да се одмах и тано подигну бараке, да се учинп онако као шго је лањске годнне овде у Београду чињено. А како се долазн до кредита да се иоднжу нове зграде за то има иута и начина, законом ироаисаног. Ја ннсам јуче дошао овде, да бар то не разумем како се ради, већ сам као иослаипк и из раније уиознао се како се кредиги за који иосао траже. Одбор је то пмао на уму, а нико од члаиова одбора није нн иомислпо, као што рече један од говорника: нека нропада Веоград, нас се то ништа не тиче. Ш искуетва. које до сад имамо, зна се, да колера у Београд долази са запада, а у јужне крајеве из Турске. Том је сведок ирошлост, која, тврди. У ирилог томе за државу је много корисније, да за такав случај нодиже бараке на више места а не само да подиже једну зграду у Београду. На иослетку да доиустимо и подизање зграда али онда нека се иодигну и на другим местима најцре цраве болннце, где пх никако нема, — помислите мало, и кад би се и дозволило зидање ове болнице, врло је могуће, да баш у то време наступи колера и онда шта да се ради ? — Готових кредита нема, онда опет на рачун готовине државне тражпти одобрење за извесну суму за сузбпјање колере, а овамо већ утрошити толику суму на иодизање зграда, и онда се овде нишга уираво неће учиниги. И оада сума сумарум, не би се чи иостпгло оно, што се желило да постигне, бар сузбијање нросто. Г. Гарашанин је казао да је један казап наиољу штоје голем и што нема удесне зграде, у коју може да се смести. Ја вам могу наиоменути, да код нас сељачка кућа има врата голика да може уаутра ућп онај казап. Ја сам наиоменуо, да сам на железници видео два сандука делова казански у врло рђавом стању, а они би могли да стану у сељачке канате а казан да је јошт три иут нолики могао је стати у магацин државни, а овде нам се говори како они немају где да се сместе. То не може никако да се правда. Ниги је истина. Ко је крпв за то, треба да буде кажњен. Још је г. Гарашанин казао да је вероватно, да сам ја видео казан неиснраван, а да је г. Вукашин видео казан, који је здрав, и да обојица говоримо истину. Г. Вукапшн је видео само онај узидан казан, а није видео и онај други нропали, а ја сам видео и онај други. Дакле опет сам имао право оно, што сам казао о казанима да су неиажњом пропали. Скуцштина нека сад реши, како ће бити најбоље: да ли да прпми предлог министра где ће, разуме се, огрешити се, о иравду, или да иримп решење одбора, као умесно. Мијаило Стојаковић — Госиодо, за сузбијање колере ми овде имамо управо два предлога. Један је од стране г. иинистра унутрашњих дела, да је најиривичннји пут тај, да се подигне II зграда на ту цељ. Други је у одборском м^шљењу да не бн требало дизатн зграду, него утрошити новац онде, где се колера појави, дакле, где се потреба укаже. Ако би се хтело учинити што је најбоље, мени се чпни да би онда гребало оба ова предлога примити, т. ј. и цодићи зграду и имати довољно новаца на расположењу, који би се могао према иотреби трошцти и ван Београда, ако захте иотреба. Али свакојако мп канда нећемо имати средстава за обоје, и нама остаје, да бирамо од овог двога оно, што је боље. У колико сам ја мог»о да оденим мени се чини, да је боље онда имати једну суму новада, не у згради утрошену него као готовину гако, да се може уиотребити одмах онде, где буде ирека погреба. Нодизати зграду у Београду, за сад нема места, још н за то, што колера неће чекати — ако је већ на прагу — да