Narodna skupština

28 ОАСТАНАК — 5 ЈУЛА

СТРАНА 221

шест кандпдата и од њих је шогла Круна да нотврди једног за председника другог за нотпреседнпка. И ако је то било нротивно ономе начелу, да извршпа власт не утиче па ираво, како ће да се констцтуише Народна Скупштина, ииак пз те одредбе старога Устава могло је да се изведе, да је извршна власт имала права да утиче на расараву питања, да ли у Скупшгини нма довољан број послапика, и то право давало јој се фактичкн, што је она могла не потврдити ни једног кандидата. Али кад је нов Устав у чл. 106 казао ово: Кад је нов Устав у члану 107 каазо: „Сви посланици, ношто им буду оверена пуномоКсгва и Скушпгнна их прпмп за своје чланове полажу заклетву", ја мислим да је несумњнво једно од најве^их нрава Скушптпне да она сама решава о то.ме: је ли довољан број посланпка за рад, п за конституисање, п да је тако исто песумњиво, да влада нема нрава да решава о томе н да бп она повредпла Устав, кад би утицала на то решење скупштинско. Кад је Устав јасно огаранговао пезавпсност целога бпћа скушптинског од иочетка па до краја и иарочито у акту вонстптуисања гарантовао јој право да она о томе сама решава, онда нема места бедитп владу што она нпје задрла у то право Скупштинско, онда је то издајство жеља демократије н суверенства народног, онда је то напуштање ирава Скунпггине. Господо, у овом дому палази се људи, којн су тражнлп а траже и даиас да у Устав уђе једна одредба да је „Народ нзвор и утока свију властп у државп". У овом дому, ја сам пмао прилике да скоро у новинама чптам, пао је .једаи предлог да закон постаје закон чпм га Скупштина потврдн п потпише, дакле без иотврде, санкцпје крунине. Па зар ви желпге п трппте да у овом дому нађу места предлозп, којима се иде на то да се окрњн највеће прамо Скупштине, право да сама себе констптуише. Вама стојн на вољн да доносите какав хоћете суд, да ли се може сама Скупштина да огворп то је ваша ствар; али кад допосиге решење о томе да влада одговара за то, ви би сталн на опасан пут, да пут, којпм вама нрава могу бигп оспорепа. У свима парламентарним земљама биће пзвршне власти, једне владе, ночива па поверењу Народне Скупштпне. И демократе нарочпто гврде да влада црпе своју снагу, свој жпвот, из живота саме Скупштпне. Па кад је тако, кад се Скупштина сама вонстптуисала, и кад је влада дужпа да тај акт избора иредседника само прими к знању, кад је дужна да се одазове нозиву п жељи Председнпштва да отвори Скупштпну, зар би могла она да каже „нећу да радпм са вама, за то шго немате довољан број посланика". Да ли се сме то донустити радп будућностн где може бити 100 послаипка, који хоће да раде, да влада може да каже, нећу да радим с вама, јер нпсте законнто и уставно пзабранп и немаге довољног броја. Менн се чпнн, да бн то био један штетан, опасан и погубан пут по она велика начела, која гу унесепа н утврђеиа у нашем Уставу н по онај глас о ватпем демократизму, којим ви тако радо парадпрате пред светом. И са овпм ја завршујем свој одговор на ову тачку оитужбе, с тим да је влада тиме чпнила оно, што је бпла дужна да уради, и тиме се нпје огрешила ни о Устав ни о закон. Допустите ми, да пре него гато прпступнм заврштку свога. говора учиним један кратак преглед оптужбе, којп је садржан у наводу, да је Србија била на „прагу граћанског рата". Ншпта друго нећу да кажем, господо, него само то да изја вим, да у Србији нема елемената за грађаиски рат, и да их је нестало од онога дана, кад је ваш Вића Радовановића са друговима и кад су многи други ваши другови честитали Николи Христићу, кад су нобијенп они ваши другови на Крал.евици. Од тога доба нема елемепата за грађапски рат у Србији. (Алекса Ратарац: нема, кад има војске 20 батаљона). У осталом, баш и кад би га по иесрећи евију нас, и бнло, јер нпти га желимо ми пи ви, нити и један човек у Србији ма колико било назадно осећање његово ирема ноложају државпом, ако би дакле настао такав случај, ја сам тврдо уверен, да бп г. Др. Веснић последњи био, који би се поиео на какву барикаду. (А. Ратарац: писте се ни ви прославили). ,1а сам се, чини ми се, иео.

Да завршим, господо, са вашпм доиуштењем, једном кратком смотром свију разлога, које сам до сада навео. Да би то јаспо било, ја вас молим да ме слушате још иола сата, још један сат. Један од знзменитих паучника европских, чини ми се, казао је у једној својој књнзи (Жагор. Чује се: не тражимо лекције од г. Рибарца. Да чујемо). Госиодо, ја немам цретензије да дајем лекције нпкоме, али ја имам права да се бранпм. И ви ако хоћете да задржите достојанство судца, ви треба да ме саслугаате. У осталом ви у напред изјављујете расположење, г. Томо Бојичићу, да нећете да ме чујете. Потпредседник — Да је Скушптпна вољна, да хоће да вас чује, то је доказ већ трећа седница од како говорите. Ја вас молим да огранпчите ваш одговор на тужбу, којом се тужите. Стојан Рибарац (наставља) — Па ја на то и огранпчавам свој говор. Потпредседник — Ја вас молим, ограничите ваш говор на радњу до 1 Априла, јер ваша радња нема везе са историјом свију народа. С. Рибарац (иродужава) — Молпм вас, ја и ограничавам и упућујем своју одбрану путем, којим ја хоћу; али ја нећу да дајем одбрану по рецепту г. Томе Бојчнћа. Ја хоћу да кажем како је тај човек, Џон Стуарт Миљ казао : свака влада има ирава да буде тсредусретнута са иоверењем, докле делима не иокаже, да тога иоверепа не заслужује. Наша нојава од 9 Августа не само да није изазвала поверења, него на против од 9 Августа ми смо одмах постали у очима противвика злочинци, тирани, убице и томе слпчна пмена су нам давата (чује се: тако је, тако јеЈ. Макар да од 9 августа до 10 августа, кад су се ти нанади и увреде јављали нисмо ни били кадри да учииимо никакво зло, јер нисмо ималп времена ни физичке могућности за то. Ако је било где где какве пренагљености, ако .је било претераностн, онда тој претераности, пренагљености треба узрок тражити у оном гњеву, у оној мржњи, у оној освети, са којом смо дочекани и која је налазила одзива у уиутрашњости. Ако има пренагљености, од стране владе није је било, влада није за го давала импулса и иницнјативе. Та мржња, та пренагљеност, тај гњев почео се развијати од више деценија п трајаће све дотле, док у нашој земљи политичке борбе имају овако огптар и кпван нартиски карактер. Не само да је један део иггампе, који заступа интересе странке, из које сте ви, предусрео са толиком мржњом са таквим гњевом појаву наше владе, него и оне установе, које су поцрпеле своју снагу нз Устава да га злоупотребе, окренуле су фронт ирема нама. Док је бнло најчистијих побуда, да се стане на пут свима злоунотребама, докле су хватани зли људп п предавани суду, било је судова који су мислили да служе земљи и правди, ако те људе одмах пугатају. Ја ћу да наведем један пример за рад једног суда, а ви знате, како би било тегако кад бн се прпзнало да у истинп стоји оно, гато је тај суд у дотичиом случају урадио. Истражни судија у срезу мачванском пигае реферат о томе, како је неки грађанин сељак учинпо неко . злочинство, некп преступ, и наређује рефератом да се испитају сведоци, и да се туженп узме на одговор. Сви, који знају, да је истражни судија по званичној дужности и без тужбе иозван да извиђа злочинства и нреступе, који се по званичној дужности извиђају, као што је био овде случај, знају, да је тај судија с правом ово урадпо. Кад је тај судија на основу исказа оних сведока, који су погврдили оно, што је он у рефераг навео, ставио тога оптужеиога у притвор, онда је шабачки суд казао, да то решење не вреди због тога, што истражии судија у овом случају пе може да буде иследник пего сведок. Тако решење нотписали су три правнива: Деспотовић, судија и г. Дединац. (Дединац: јест, ,ја сам га потиисао — жагор). Потпредседник — Молим вас, ви говорите о раду једнога суда, а немојте именовати личности суда. Стојан Рибарац (продужује) — Да би нам се и иначе тежак ноложај отежао, пуштене су у стране новине вести,