Narodna skupština

30 САСТАНАК — 6 ЈУЛА

СТРАНА 271

по делу под II. Тако тамо је сматрао да треба поштовати суверенитет Народног Представнпштва, а овде ио овом предмету закључење трговачког уговора, којн је врло вазкан и који предмет спада у надлежносг решавања Народног Иредставаиштва, као једна од најважнијих прерогатива његовнх, ту се г. Авакумоваћ није нн најмање устезао да вређа суверенигет Народнога Нредставништва. Познато Је, да је Народно Представништво евојим законодавним решењем од 21 марта 1892 год. продужило важност трговинског уговора до 1 јануара 1893 год. Овде је очигледно исказана та жеља Народног Представнмштва, да се нреко тога рока не продужује важност трговпнског уговора. Протнвно оваквој одлуци Народног Представнпштва, туженп кабинет продужио је важност трајања томе уговору до 18 јуна ове године, Не стоји навод туженога кабинета, да ту нпје Устав погажен и да тиме ннје начињен нов уговор, него само продужено трајање старог уговора. Свакојако стоји то, да је дата важност извесном уговорном стању трговинском, без одобрења Народног Представнишхва п преко рока њиме одобреног. Тим је свакојако повређено уставно нраво Народног Представ ништва, садржано у чл. 52 Устава. У даљој речи но овом предмету г. Авакумовпћ се бранн онако, како се нико не би бранио. Он вели да је кабннет морао да продужи време трајања старога уговора, јер би иначе наступио економски рат са Аустро-Угирском. Стоји ли ово, господо, у стварн кад се зна, даје оптужени кабпнет ступно на унраву земље 9 Августа 1892 год., када су већ преговори са Аустро-Угарском о новом грговинском уговору <>или потпуно свршени и када оптуженом кабинету нигата није сметало, нити је могло сметати : да сазове Народну Скупштину пре 1 јануара 1893 год. што је и дужан био учинити, те да она ово питање реши по њеном уставном праву. Али сазивање Скупштпне кабннету није ишло у рачун, иа ма се и огрешио о уставна наређења. Оптужени кабинет хтео је очевидно да добије што више времена, прво одлагањем, па после и распуштањем Народне Скунштине, те да за то време употребом терора покуша, да насилно извојује себи скупштинску већину и тако противно жељи огромне већине народа остане п даље на управи земље, Поштованп Доме. у нашој држави постоји једно тело, чији је делокруг одређен Уставом,у томе своме делокругу оно има суверено право решавања по пзвесним државним пословпма. То је тело Државни Савег. Његов делокруг је одређен у члану 145 Устава, из кога се види, шта Државни Савет има нрава да ради. По члану 34 закона о општинама и но тачцп 4 члана 145 Устава, Државни Савет има права да разматра све ошнтииске изборе, и његова су решења но оввм предметима извршна. По овакој својој уставној и законској надлежности Државни Савет размотрио је п рад збора Онштине Београдске, који је бпо на дан 21 Новембра 1892 год. и т. д. п рад као неправплан поништио. Господо, кад је једино Државни Савег по Уставу и закону надлежан за доношење одлука и расправљаље оваквих цредмета, како је смео министар унутрашњих дела, кад ниЈе позван ни Једним законом, да разматра решење Државног Савета и да се упусти у оцену рада овог сувереног тела. Па ипак је тужени г. Рнбарац Ј "еднпм својии противуставним расписом поннштио важносг овог законитог репгења Државног Савета. Ја молим поштовани дом, да пзволн оценити да ли су носле овакве једне незаконите и неуставне одлуке министар сгва унутрашњих дела , могла имати важности н остала рсшев>а Државног Савета код ннжих полицијских органа у др жави ? Не, господо, ова је одлука послужпла као упутство свима нотчињеним оргапнма оптуженога мнннстра, те је носле тога. у целој земљи престао важптн Државеи Санет као власт. На његова нисма и тражења внше се није ни одговарало, његова решења више нису извршнвана, већ су блцана у фиЈоке, као да и не ностоје. Госнодо, у овоме ја имам н праксе. Полнцијска власг незаконито је сменила онштинску управу у вароши Вал.еву и

противу таквог рада ми смо уложпли протест као часницц ошптпне ваљевске, но тај протест стајао је у полнцпјској фијоцн н отншао је на разматрање Државном Савету тек носле 1 априла тек. год , дакле после пада оптуженога кабинета. Колпко вредности заслужује одбрана туженога г. Рнбарца, да је он могао но члану 12 закона о општннама прописпвати нзвесна правила за овај избор, и да решење Држаног Савета није могло вредети због тога, што се није слагало са правнлима, која је он проиисао? Јесте господо, тужени г. Рибарац, као мпнисгар пмао је права да донесе правпла о начину избора, али само у духу закона о онштинама, а ннкако прогнв духа самога закон.1. У осталом, господо, јасно је да одлуку Државног Савдта тужени мннистар унутрашњнх дела није никако имао права нп да ценн, а још мање да је ноннштава а кад је он то учпиио, учннпо је врло тешку повреду Устава. Ако бн се ишло даље по тој логнцп, по којој се бранн туженн г Рибарац, могло би се узеги да он има овлашћење да узнма у оцену и да расматра и решењд Касацнонога Суда. Ну куда би нас то одвело ? Одвело бн нас у бесконачно гажење закона. У тачкн V онтужбе, но којој се тужи г. мпннстар унутрашњих дела, односно неблаговременог ношиљаља бирачкнх карата, он сам иризнаје да занста није нослао на време карте. Он се бранн тпме, што каже, да је било довољно вре мена да се узму бирачке карте и ако је са пошил.ањем пз министарства мало задоцњено. Вп оцените колико вреди оваква одбрана, но ја морам да потврдим, да је озаквнм ноступком иовређен чл. 106 нзборног закона. Г. Рнбарац се бранн, на каже, државна власт има право генералног надзора над онштинама, а по томе нраву могла је полицнјска власт тражитн да се тн спискови праве п предају на нреглед среским канцеларијама. Не, господо. У закону је јасно казано да су надлежни за издавање бирачкнх карата општипски судови. Друго, господо, у закону је казано, да се суду има иослати онолпки број бирачких карата, колико има правних гласача по азбучном бирачком списву. Дужност је ошптннсног суда да мотри, да ли је сваки испунио услове, којн се за бнрача траже и онда да му пзда бпрачку карту. Полицијска власт могла је пматн право надзора у случају таких ноједнних бирача, али ни у ком случају није могло бити наређено, да се тај рад врши у канцеларнјама полицијскпм. Другнм речима значи, да је нод либералном владом нолпцнјска вл 1ст нздавала бирачке карге, а не ошптински судови (Тако је). Тужени г. Рибарац у одбрани велп, да сам број гласача, који су гласали јасно ноказује, да су бпрачке карте давате. Јест, господо, давате су бирачке карте, али давате су онима, који су били у вол,и полицијскпм властима. Ми смо сви билп сведоцп, како је вршено то давање карата. С тешком муком до биване су бнрачке карте. За сваку карту гласач, који је добије, требало је по неколико пута да се жали, па тек ако дође до ње, илп поред свију жалби, да је опет не добије. Овај број гласача, што су гласали то су гласали онн, којнма је нолнцпска власт хтела датн бирачке карте, а међу њнла нма велпкн број и таквих, који ннсу ни норезу платили, ннтп су у онште имали бирачког права, а ш су инак карте добплн к о нрпсгалице оптужене владавине. Прелазим на тре^у тачку овога дела, по којој је г. Рибарац онтужен, што је правио сметње председннцима бирачких одбора, који су од стране Државиог Одбора бнли одређени да врше нзборни посао. Тужсцп г. Рибарац брани се па каже : ја сам видео, да су поједине власти хтеле, да преотму власт од мене таио вели он. Државни Одбор ночео је био даватн објаве, неки судовп почелп су давати објаве, а ја ниеам хтео донустнти, да ми се ко меша у надлежност моје власти, н упутио сам своје органе да могу вршити избор они одређени нредседници бирачких одбора, који пмају пслицијске објавс. Ја мислим, господо, да је јасно за све нас, да друге власти не би ни издавале ове објаве, да је то нолицијска власт радила. Ово су биле крајне мере; кад нолицијска власт није