Narodna skupština

СТРАНА 278

ваљало да начелно расиравиио једно врло важио питање, а ј то је питање: кад треба један министар, једиа влада, у ошпте, да одговара, и да се новуче на суд? Да бн иа то нитање одговорили, морамо погледати иа живот државе и народа. ЈКивот иародни и живот државе испреплетаи је врло великим потребама и задацнма, и кад једна влада црнми на себе управу земље, онда је она у исти мах прпмпла на себе један задатак колпко тежак толико и пуи части и славе, алп толнко пун и одговорносги. Госнодо, у државном нраву, за које се може рећи, и ,које је свакојако, старије од свпх устава, изложени су принципп, кад се један министар и влада може иовући на одговор. На минисгарске кривице не гледа се као на кривнце осгалнх грађана; министарске кривице одвајају се од приватних преступа и злочина. Прнватни, кад учиии злочин и преступ, за њега већ постоји власт, која га одмах хвата и предаје судовима, а за министре већ није тако. Гледајући на све оне тешке задатке, који стоје иред једним министарством, за њих постоји пзрично нравило, да се они не потржу свакад на одговор, и за сваку ситнпцу, него се нозивају само тада, кад збиља цовреде Устав и законе земаљске тако, да државн нанесу велике и осетне штете. Нптање је, дакле, да ли смо ми потрефили баш тај тренутак, кад треба повући министре на одговор ? Овде је иало много речи о предлогу оптужбе; казало се: те она није потпуна, те оиа не одговара очекивањима и т. д. Ја нећу да идем трагом иојединих тачака оптужења. Ваља нам бацити поглед на целокупан низ радњи владиннх, па из те целокунности тражитн да лџ су Устав и закони новређени? Ја ћу вам обратити пажњу, шта је наука о државном праву о томе рекла. У науци о државном праву не гледа се на поједине крпвице, на поједина гажења закона, него се узима чптав низ гажења закона, и по томе се суди да ли је било преступне или злочине намере за гажење Устава и закона, и ^рема томе се оцењује, да ли једну владу треба оцтужптн или не. Господо, кад је наука о државном праву то нравило поставила као руководно начело о министарској одговорности, она је тиме хтела, колико да заштити мпнпстре да не могу бити извучени за сваку маленкост на одговор, а у исто време да Народноме Преставништву зајемчи могућност, праве министарске одговорности, тако, да се минпстри не могу бранити извртањем значења појединих одредаба Устава и закона, већ да морају у своју одбрану изнети отворено узроке, за што су на свој начпн применнли Устав илп закон. Кад смо дакле, положили то, као основ, као начело да се министри могу повући на одговор само тада, кад учине чигав низ радњи протпвних Уставу, онда треба да испитамо, да ли ова оптужба има потребних услова. Оптужба почиње прво с повредом члана 71 Устава. Оптужени бивши министри бране се овако : Мп имамо права да сазпвамо Скупштину, да сазвану одложимо, и одложеиу распустимо и наредимо изборе. То своје право они оснивају на члану 54 Устава. Доиста, Круна по члану 54 Устава нма сва та ирава. Али, сад настаје питање, како се једна влада користи тим правима; настаје нитање, да није члан 54 тако апсолутан, да просто не трпи никаквог ограничења, него да се може но вољп без икаквнх државних потреба, кад год се нађе за нужно, употребити. Ја мислим, господо, а то ни оптужени неће порећи, да овај члан 54 стоји у врло великој зависиости од осталих чланова Устава, који га умеравају п огранпчавају. Ја не могу тако далеко да идем, те да окрњеном намесшнптву поречем да оно није могло ништа да ради. Ја сматрам, да је могло да ради, алп пптање је докле је могло правилно 110 Уставу да ради? Кад је њему поднета оставка радикалног кабинета, онда је Намесншптво допста морало п имало је чак и дужност да оставку прими и да позове другу владу. Она влада, која је дошла имала је пред собом задатак, да извршп избор трећег Намесника баш по речнма Устава. И кад је влада сазвала Скупшгину за 1 новембар, ондаје она у неку руку признала, да је то тај рок кад треба да се бира трећи Намесник, јер да она није тим акгом то признала, онда

не би ни сазвала Скупштину, пего би гражила другу, тражила бп своју Скупштину. У члану 71 Устава стоји да ће друга два намссинка отправљати држачне иослове до ирвог састаика Народне Скуппппне, која бира треИег памемика. Влада од 9 августа кад је сазвала Народну Скупштнну она је у нстн мах после одложпла и распустила ту Скушнтниу, која је једина била надлежна ирема иаведепом члану Устава, да избере Памесппка. Опа је актом одлаган.а и раснушгања Скуиштине, отела тако рећи право избора трећег памесинка од оне Скупштине, која је била надлежна да то изврши, и иокушала да га нренссе на другу неку Скупштпну, коју Устав за то питање ие прнзнаје, по томе, ја сматрам господо, да је бивша оптужена влада од тога тренутка, а го је од 1 новембра иа до краја била на неуставном земљишту, као и то да намесници нису били више иредставннци крунс н представници краљевске власти, већ прости узурпаторн! (Одобравање). Госиодо, морамо се обазрети на то, како се брани оитужени министар. Као год гато сам наноменуо мало час да при онтужби министара, ваља ценпти њихова укупна дела, а не хватати се за речи иојединих одредаба, псто тако и нри њиховој одбрани, не треба примати позивања на слово одредаба, већ тражити оне мотиве, оне узроке, ради којих је влада починила дела за која се оитужује. Оптужена влада, покрај позивања на одредбе устава и закона, треба да бар у одбрану своју изнесе: каква је то државна нужда бида, да је она морала, туђу Скупштпну сазвагп, иа је одложитн, па онда распустпти. Ми се не можемо задовољити, ми не можемо примити тако сићушне разлоге, као што нам наводп оптужена влада: да јој је требало времена ради ироучавања свога нрограма. И донста господо, влада се нигде не бранн каквим великим државиим иотребама и резолуцијама; они не кажујесте госнодо, ми смо се безгранично служили чланом 54 Устава, али смо то чинилн по силп тпх и тих државних потреба те да би и ми, оцењујући њихову одбрану, могли ући у испптивање нзнетнх узрока, и одлучити, је ли та неодољивост државне нужде била толика, да би се могло оиравдати оно безобзирно гажење чл. 71 Уетава и својевољно растезање права чл. 54 Устава. Ја нећу, господо, да пдем редом ио свима крпвицама. Нека се узме, да ненаређивање избора на место носланика нокојног Вучковића, није кривица, нека се узме да повреда члана 52 Устава, одиосно нродужења трговинског уговора, нпје новреда Устава; нека се узме чак и то, да повреда члана 145 Устава односно обустављања решења Државнога Савета пије протпвуставио дело, алн мн се морамо на једном пптању зауставпти, морамо се зауставити па нзборима. Кад је дато право влади да може да распусти Скупштпну п да нареди ноновне изборе, п кад је влада од 9 августа дошла само под тим изговором да хоће да извршп апел на народ, ондаје она доиста требала то да пзвршп, и то, правилно савесно н ноштено, и ја мпслим да је она пзборе, у цељи апела наредпла, и извршпла правилно, да она данас не би седела на оптужничкој клупи, ма да би и све напред побројане кривице п ностојале. Али кад је она насрнула на нзборе, кад је покушала да фалсификује вољу народну, онда је она згазила на оно начело Устава, које Устав Уставом чпни; а ако би се донустило да једна влада чини фалсификате на изборима и да фалсифпкује народну вољу, онда нема внше уставности ни Устава! (Одобравања). Јуче је г. Гарашанин казао: нзгледа да ви оптужујете владу, што је она противна вашему режнму. Ја мислим, господо, кад се погледа на цео ииз догађаја, које смо заједно са г. Гарашанином претрпелп од 9 августа прошле до 1 априла ове годнне; кад ногледамо на цео низ гажења Устава и завона, онда се не може тако казати. Он нозива Народну Скупштину да преко тога пређе, и да не задире у нове ране, да не ствара нове раздоре. А ја, госиодо, држим да ране не ћемо залечпти ако зажмуримо пред иогаженпм Уставом, и да раздоре не ћемо укинути ако умукнемо нред дужношћу, да Уставу прпбавпмо нотребне заштите. Господин Гарашанин пристао би на оптужбу, али да то везује са још