Narodna skupština

31 САСТАНАК — 7 ЈУЛА

СГРАНА 279

једним условом: да се оптуже и намесници. Господо, ја сматрам, као и г. Гарашанин, да су господа намесници запста извор свију зала, која смо ноднели, али, господо, г. Гарашанин не може да нам покаже устаини основ, по коме би ми могли да их повучемо на одговор. Ако се намесници сматрају као нрости велепздајници, онда је њихова кривица предвиђена општим кривичним законом п онда нема шта Скупштина да решава, јер је по закону већ решено како се имају повући на одговор. За то мнслпм, да би Окупштпна отпшла једним погрешним путем, ако бп се повела за мншљењем г. Гарашанина, ако бп штогод у том погледу предузнмала и одлучивала. У осталом, господо, онај покрет којп се јавпо пре 25 година, покрет, који је једино пзвојевао данашњи Устав, тај покрет донео нам је ово парче Устава и без учешћа данашње очозицлје и оптужене владе. Као год што смо се самн борплп да га добијемо, тако нам се ваља борити да га очувамо. За то ми не треба да се обазиремо хоће ли који поћп у питању оптужбе за нама или не. Ако господа из опозиције хоће да пођу с нама — добро, а ако не — нека остану где су. Ми смо дужни да бранпмо уставне тековине п грађанске слободе, јер народ, којп не уме да чува своје слободе, није ни дорастао за њих, нитп заслужује да их има. Тома Бојичић — Господо, сви сте саслушали тужбу. коју је нас 26 народнпх посланика , сматрало за своју дужност да поднесе, протпв бившег кабинета либералног. Исто тако, ви сте саслушали п њихове одбране. И ја, као потписник те тужбе, имам сада само у кратко, неколико речи да проговорим, п да учиним неке примедбе, које су оптужени при њпховим одбранама папоменули. Дакле, веће освеге Србпји, српском народу, не би могао никакав сиољни непријатељ наш учпнити, него што су је учинили краљевски намесници српској земљи и српском народу, кад су довели либерале на владу без народног поверења. У љиховој одбрани ће се видети и то, бар по мом мишљењу — како сам ја оценио, да и они сада сами увпђају, како су глупо награбусили доласком својим на владу, да управљају земљом. Дакле, кажем п они сами то увиђају као што смо то видели и оценили прп њиховој одбрани, јер њихова одбрана није могла да изнесе нп један стварни разлог, што би у нашој оптужби у опнх 11 тачака побили. Ја сам, господо, саслушао оптуженог г. Рибарца, који је ономад казао: како су све општпне добиле бирачке карте и куглице. Ја вас молим, да ми дозволптс, да прочитам само имена иеколико оиштина пз округа подринског, које нису иримиле ни једну карту бирачку ни куглпце, јер полиција их нпје давала. Дакле, прво нису дате карте онштини свилеувској, која броји 400 правних гласача; па носле бошњачкој општини, враштанској, варњчнској, текеришкој, бадањској и др. А било је, господо, оиштина и вшпе, које нису добиле нн једну карту ни куглицу. Дакле из тога, видп се, да се заплео у свом одговору. Дакле види се, да он Рибарац — није хтео да одговара на ону највећу тачку оптужбе, где се номиње да су чињени толнкн фалсификати, целом свету на видику, кад је знао цео народ у срезу рађевском и видео како се снискови фалсифнкују. Још 26 фобруара иошго су закључалн у вече суднпцу општинску, онн су кутије украли, стигла им је ваљда депеша о резултату нзбора, и све то »реручили у њихове кутије, а нама оставили колико су хтели њиховп регеити, па понова у> пут заниснике фалзифицпралн и носили тако главном бирачком одбору. Из тога се видн, да јс овај министар све зпао, и да се свс са његовим знањем радило. (Тако јаЈ. Ја унраво остављам на осуду Скушнтинп, пека она ону нашу тужбу, коју смо јој иредалн оценп, нека оиа види како јс у нашој зсмл>и рађено. Само мн остаје још да одговорим на онај Рибарчев подвик, што га је оиомад казао: „није далеко од Метина брда до палилулске каеарне". Ие знам од какве стене п т. д., али ја могу н.ему да кажем оволико: да иеће бити далеко оно време, кад ће нрва пушка нланути на тирашша у овој земл>и, па ће тек после на ти ранина преко граница наших. Имам да се одужнм ноштонапом посланику г. Гарашанину, на оно, што јс казао: да је наша тужба нотекла само из обзира нартиског. Не, госнодо! Ја

цризнајем, да је бпло повреда Устава одавно, да су се и закони п Устав обплазили, а прнзнаће се нз њихове прошлости, да се и онда газно Устав и закони, ночев још од Бонтуа, на закл,учно до Јакуба Мустафића, уставност је наша још онда цасилно од власника тешко подрнвена, које српски народ добро иамти. Данило Јовановић — Ннсам мислио, да тражим реч, ириликом овога цретреса о овој оптужби либералног кабинетд, али кад је г. Рибарац у својој одбрани између осталога казао и то, како у Србији нема ни једне општине, којој нису нздате бирачке карте, и како нема нп једног грађанина бирача, да који није добио бирачку карту, ја опет из.јављујем да има не само бпрача, којп нису добилп бпрачке карте, него да има и општина, којима се нису давале бирачке карте. Тако у општнни враштанској, свилеувској, варњанској и другим ннсу давате карте. Међу тим, у тима општинама није добио бнрачку карту нп један правни гласач, ни један бирач, и ако су свп испунили своју дужност према закону и стекли право на бирачку карту, а ннсу издаваие бирачке карте само за то, што су то опозиционе општине и што те оиштине ниеу могли заузети онако, као што су то по другпм местима учиннли. У опншши свилеувској на дан избора 25 фебруара чак се нису дале ни куглице ни бирачке карте, те се гласало са иасуљем, п са пореским књпжицама место карата бирачких. И за те незаконптости како општински кмет тако и поједина лица, жал"ли су се не само министру унутрашњих дела но и самим намесннцпма и тражили да нм се заштите грађанска и уставна црава њихова. И ја се, чудим г. Рибарцу како је могао, и смео да тврдн то, да ои ннје знао, кад о томе цостоје докази. Ја мислим да је и ово један доказ те да се види, како су народна воља, закон и Устав изиграни. То је што сам имао да кажем. Мих. Мартинац — Господо, не бих узимао реч, да говорпм о овоме нигању, кад не бих строго ценио његову тежину и важност, а норед тога руководио ме је, да узмем реч и јучерашњи говор г. Гарашанина, којије у напред изено своје мишљење, да се у поднесеној оптужби опажа нека врста стра сти, нека врста освете. Криминална наука у свима уређеним државама обележила је делокруг свога рада, нрописала је нроппсе и нараграфе, по којима ће се свако кривично дело извиђати, судити и каквом мером казнити, па исто је тако и код нас. Колико се то од носи на закон кривични, не мање то се односи и на закон о миннстарској одговорности, јер н овај и други закони ове врсте иису писани са страшћу него са ладним размпшљањем, јер су у грађењу њпховоме учествовали највиђенији и најспособнији људи, који су умели да оцене све прилике и догађаје, који могу да наступе у нојединим моментима и који су умели у законе унети такве одредбе, којима су сачувани министри од страсти и обести ма чије; сачуванн да им се не могу подметнути крпвице, ко.је извршили нису. Суверена власт ирописује законе, ти су закони уоквиренн, они имају својих граница и носиоци тих закона морају се прндржавати да те границе не црекораче. Има права, у која не смеју задирати они, којп су носиоцп те суверене власти; суверенство нрестаје код оне гачке, код које почиње лична независност, ако оно пак прекорача ту граиицу, онда су нојединцн изложенп обести владе. Грађанска лнчна нрава не смеју се вређатп нн одједне државне власти. Та су права слобода лична, слобода мигпљења и сигурност имаовине. Ни једна власт, дакле ни министри, не сме вређатп та права, јер би самнм тим поништила и свој соаствени иравни основ. 1'де нема лпчне безбедности ту нема ни јавне, а јавној безбедностн највећи је нснријател) самовоља , а нз самовоље легу се онаква зла, каква смо на жалост код нас видели за непуних 8 месеци либералне владавине. Кад је крње намеснипггво 9 августа испилило либерални кабинет, који се дапас оптужује за његова педела, опдајеон бацио ноглед на 25 фебруар тек. год. кога дана морала се осигурати изборна_битка, на ма какве жртве у том међувре-