Narodna skupština

СТРАНА 308

НАРОДНА СКУПШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

тим актом није повређен Устав, оснпва се на члану 54 Устава. Да вам не читам тај члан, он вам је из ове дуге дебате веома познат. У том се члану каже: да Краљ има цраво одлагања п распуштања Скупштнне. Ја нећу одмах да се позовем на члан 71, као члан којп употребу овога права ограничава, него узећу овај члап 54, потпуно самог за се, као и да не иостоји члан 71, па да видимо да ли је извршен у духу Устава, онако. како је уставодавац хтео, а он је нема сумше хтео, да се врши онако, како интерес ове земље налаже. Одлагање Скупштине може бити само онда, кад влада не буде на време, кад Скуиштпна треба да се састане, готова са извесним пословима, и уставодавац, знајући да таке прилике могу настуиити, допустио је влади, да то право може унотребпти. Али, која влада може то право употребити? Може то право употребити она влада, која већ има своју Скупштину, и ону Скуиштнну, коју она мора да сазове. Али, кад једна влада нема своје Скуиштине, кад једна влада има само 15 људп у Скуппггини, и кад се ио принцшшма уставним зна, да једиа така влада не може са таквом Скуиштиномда влада, јер нема већину, онда у основу нема тога права; јер све што је могла да учини и кад би члан 54 сам иостојао, све што би могла да учини у том тренутку, могла је да распусти Скупштину, јер она нема своје Скупштпне; те мора да апелује на народ, да види хоће ли јој народ дати поверење. То су побуде чисте и моралне, које је уставодавад имао на уму, то су нобуде, које је диктирао пнтерес ове земље (Одобравање). Па јесу ли оптужени мипистри учинили по тим побудама? Не. Дакле, у првом акту њиховом видимо да њихове иобуде не исгичу из чистог врела у толико, у колико не одговарају интереспма земље и духу Устава. Дакле, по самом чл. 54 Устава, они ће бпти као кривци, а у најмању руку, као нарламентарни кривци. (Тако је). Они се позивају на радикалну партију. Нрема ономе што сам казао, ту поређења не може бити. Јер радикална влада имала је своју Скушптпну и она је чист израз већине Скуиштинске; за тим је радикална влада само одложила ту скуиштпну, па је опет носле сазвала ; међу тим лпберална је влада најпре одложила па после расиустила. Дакле, ту не може бити никаквог поређења, нити сличаости. Тужба их даље терети још једним тежпм разлогом : по чл. 71 Устава, а кад се узме још у обзир и чл. 61 Устава види се, да се као Намесништво, које може да врши иуноважно краљевску власт, разуме само Намесништво састаљено из три лица, Покушала су господа оптужени министри да се бране тим, што кажу: у другом ставу члана 71 иоменуто ,је: да „пуновазкно" може вршпти краљевску власт п Намесништво, у коме су само два члана, ако трећи, који је на осуству да, изјаву, да у напред пристаје на све одлуке, које буду донели она двојица. На примедбу, да овде није случај става другог, кад је један намесник на одсуству, него случај става првог, кад једап намесник умре и да у том случају Намесништво не може „пуноважно" вршпти Краљевску власт, јер првп став не зна за реч „пуноважно", већ да може само отправљати послове, они веле : да је реч „пуноважно" пспала из првог става с тога, што мртав намесник не може издати пуномоћство, које жив, на осуству намесник може да изда. И да само с тога није први став употребио реч „пуноважно" а никако да да друго значење — другу важност двојпци наместика, коју они имају ио другом ставу. Али то у ствари, господо, не стоји. Пођимо с оног начелног гледишта, с оног гледишта какво Намееништво Устав хоће. Уставом је јасно исказано, да се хоће Намеснпштво од три лица. Значи: да у свпма пословима мора бити сва три лпца. И кад је онај трећп памесник на осуству, он мора да им да нисмено пуномоћство да могу иуноважно вршити у име његово послове. Шта то значи, господо ? То зпачи, да је Устав хтео, да је он наредпо, да за сваки поступак, који Намесништво врши морају бити заступљене све три воље, а никако да не могу решавати двојпца. Устав дакле, не допушта две воље чак нп онда, кад је један на одсуству, за пуноважно вршење Краљевске власти,

иа тражп у напред иристанав да тиме обезбеди гројицу за сваки акт иамеснпва. У случају смрти једнога намесника Уетав већ није могао осигурати тројицу за рад, и онда је са свим јасно, што је у том елучају изостала реч иуноважно, јер им неће да да право пуноважног вршења краљевске властн — оно право, воје даје само тројпцп намесдика. Мислим да је за свачог јасно, да се та реч „иуноважно" не може односити на њих двојицу (Тако је). Члап 71 Устава је проиисао рок, до кога мора да се сазове Скупгатина, у случају, ако један од Намесника умре, и то је одредио најдужи рок. Међу тим, они се бране и кажу да тај члан Устава није одредио тај рок. Као што знате Устав је допустпо, да двојпца могу прпвремено да вргае Краљевску власт, али Устав је наредио до кога рока го може да буде. Он је казао: „до првог састанва Народие Свупштпие." Заитто је он то казао? Зашто није казао п на арвом редовном сазиву", ако је на њега мислио рећп ће ко? Није казао с тога, што би могла бити сазвана Скуиштина п пре првог редовног сазива, и у том случају он, сматрајући избор намеспчка као врло хитну страр, ие само да допушта да се на њој изабере трећи намеснив, већ тражи: да се то учини на пеном ирвом састанку пре свпју других послова. А вад Устав тражи да се избор мора да изврши на ирвом састанку прве Свуиштине вао хитна ствар, ниво ваљда неће тврдитн, да се тој иамери најбоље одговара, кад се први редовни сазив иомакие иза 1 Новембра. У осталом, господо, уставодавац је и морао да обележи најдужп рок за иопуњење намеспичког места. Нико ваљда неће мислити, да је Уставодавчева намера биаа та, да Уставом доводи земљу у гато незгодније положаје. Устав је то морао учинити с тога, што .је у начелу усвојио: да пуиоважно могу вргаити краљевску власг само тројица, а отправљати послове до првог скугпптинског састанка само двојица. Као што знате, нигде ни у једној уставној одредби не може се наћи да један јединп намесник може да отправља послове краљевске власти. И кад би елучај, који је ван наше моћи учинио, да остаие само један намесник, а остала двојица да умру, онда би тога истог часа престало и намесништво — држава би била без вршиоца краљевсве власти, коју би влада прихватила и сазвала Велику Народву Скупштпну. А да ли је збиља уставодавац могао ићи на то, да нас доводи у тако незгодан положај п да за време малолетства сазива В. Народну Скуиштину. Не само да није хтео, већ је с највећом пажњом п стараљем гледао да то избегне. Знајући да случај од окрњеног Намесништва смрћу још једнога може довести земљу у ту незгоду, он је у 71 члану и казао да се с избором похмта. Војећи се, да први редовни састанак није временом удаљен, а у страху да по смрти једног намеснива тешво не оболи и други, он није ни смео везивати избор искључиво за први редован сазив, већ за првп свупштинсви састанав. Прегпостављајући случајеве, који могу наступити, он .је обележио само најдужи рок. Није иарочито хтео да обележава најкраћи рок с тога, што се плагаио да и он у извесним нриливама може бити дуг, већ оставља да га потреба земаљсва одреди, а сам одређује само најдужи рок — први редовни сазив. Њему је изгледао дуг рок и опај у старом Уставу. Мој поштованп друг и пријагељ г. Г Б. Анђелковић навео вам је чл. 16 ст. Устава по коме се уиражњено место намесничко попуњава у року од месец дана. Па кад је сгари Устав одредио рок од месец дана, онда ће се ваљда признати да овај нови устав, који је напреднији и по духу и по мислима од старог, није могао одредити да тај рок буде дужи од старог рова; па је с тога и казао да то не може битп даље од нрвог састанва Народне Скупгатине (одобравање), За мене* је јасно: да је влада г. Авакумовићева погазила је чл. 71 Устава тиме, што није сазвала Н. Скупгатину до 1 Новембра као најдужег рока, докле су двојица намесника могли отправљати послове краљевске власти. Господо, други је важан члан, који је бивша влада повредила и окрњила једно врло важно право Свуиштинско, а то је члан 52 Усгава.