Narodna skupština

34 САСТАНАК — 10 ЈУЛА

ритусу, то је казато и у овоме члану. Овде је такав исти елучај, на шпиритус плаћала се нзвесна трошарина, иа вад је она повећана, тражпла се и доплата. Ево шта од речп до речи стојп у закону од 31 јула 1886 год. у чл. 2. о шпиритусу. „Члан 2. Шпнритус, који се у земљи затече при ступању овог закона у живот, доплатиће разлику пзмеђу до сада ностојавше и овим законом ново заведене трошарине. На ту цел. минпстар финансије нредузеће нужне мере, да се констатује количина шпиритуса, која се у земљн затекла " Ако оћете да запамтите, шта се каже овде у овом члану од 1886 године, видећемо да није ништа друго казано и у овом члану 15. То је једно прелазно наређење, које се сада мучно да потпуно Ијвршити. Ја вас могу да уверим, да ово наређење ностојп у законима трошаринскпм већ од 16 годпна Ја опет велим, да нпсам рекао нп пре, да закони финанспјски у опште имају иоврагне спле, већ да у овом случају не може битп говора о повратној сили. Ево зашто. Трошарину плаћају потрошачи. Докле трошарински предмет не дође до потрошача, он је на путу и држава бира, који је моменат најзгоднији на том путу, да наплати трошарину, знајући врло добро, да ће трошарину поднети само потрошач. За то држава каже: прво га хватам на царинарници, даље код произвођача, фабриканта II код трговца у стоваришту, хвата га на свима местима, за то, што зна, да ће тај трговац у већој цени да наплатп го од нотрошача. То ће дакле да се у крајњој линији нанлати од потрошача, а не од трговаца, и зато нема иовратне силе. Држава наплаћује од трговца заго, што је сигурна, да ће трговац у већој цени од потрошача наплатити. И ако држави то сад не наплати, трговци ће свакако у своју корист од потрошача наплатити. Па где је онда правда ? Ја опет понављам, да оставимо теоријску страну. Не вреди извлачпти те најтеже батерије о повратној сили закона, него да се говори практички, какав резулгат можемо очекиваги и према овом одуговлачењу и према свему. И ја велим, да нп иајмање не настојавам на овом члану, него остављам Скупштини да решп како хоће, и више бпх волео да се говори о томе, како је протекло време, како је по целој Србији и по селпма нрикривено. То је најмучније, а што се тиче теоријске стране, томе питању мјло има места. То је моје гледиште на ову ствар. Потпредседник — Пошто је скоро 1 сат по подне, је .]|[ вољна Скушптпна да црекинемо рад ? (Вољна је). Изволте чуди један указ Његовог Величапства Краља. Секретар Алекса Ратарац чита : М И АхЛЕВДАНДАР I по милости божјој и во.7>и народној Краљ Србије На предлог Нашег министра народне привреде, а ио саслушању Нашег минисгарског Савета, решпли смо и решавамо: Овлашћује се Наш министар народне привркде, да Народној Скуптпни, сазваној у ванредан сазив на дан 1-огјуна ове године, ноднесе нн решење : привремену трговинску погодбу између Краљевине Србије и Краљевине Белгије. Наш министар народне привреде, нека изврши овај указ. 16 јула 1893 год. у Београду АЛЕКСАНДАР с р. Министар Народпе Привреде, Раша Милошеви^ с. р. Иста гласи: Привремена трговачка погодба излеђу Србије и Белгије. Аггап^етеп! соттегс1а1 ргоуЈ80Гге епЈге 1а 8егМе е4 1а Ве1^1цие. Влада Његовог Величан- Ве (тоиоегпетеп1 с1е За стаа Краља Србије, и Влада Мајез1е 1е Вог (1е 8егМс е1

СТРАНА 339

Његовог Величанства Краља Белгије , желећи да прнвремено уреде трговинске односе између обеју земаља, очекујући закључење сталног Уговора, потппсани, за го надлежно овлашћени уговорили су што слеДУЈе: У трговинскпм и царинским односима између Србпје и Белгије узајамно ће се примењивати поступање као са највећма повлашћенпм народом. У нотврду овога, потписани су потиисали ову декларацију и на њу ставили своје печате. У Београду 1893. Министар Иностраних дела Њ. В. Краља Србије, Анд. Николик о. р. (М. П.) Мииистар Резидент Њ. В. Краља Белзије, Г-ф. Ерамболт де Дизел с. р. (М. П.) За тпм прочита: МИШЉЕЊЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА господину министру народне привреде Државни Савет проучио је нривремену трговинску погодбу између Краљевине Србије и Краљевине Белгије, коју стс изволели послати му писмом Ваишм од 2 јула 1893 год. ПБр. 2916, — па је мишљења да је треба цримити. Саопштавајући Вам ово, Господине Министре, част ми је и овом прилпком уверити Вас о мом одличном поштовању. нрвдседник државвог оавета П Велимирови^ с. р. Потпредседник. — Овај нредлог оштампан је и могу га нослапици добитп. Дана.нњу седницу закључујем, а заказујем другу за сутра у 8 часова пре иодне. На дневном реду биће: нродужење данашњег дневног реда и чрговинска иогодба пзмеђу Србпје и француске. Бр. 2200. 6 јула 1893 год. Београд. (Састанак је овај трајао до 12 3 / 4 часа ио иодне).

1е (хотегпетепГ (1е 8а Мајез1е 1е Вог (Јез Ве1дез, с1е зјгап!; (1е§1ег ргоУ18о1гетеп(; 1е5 ге1аИопз соттегс1а1ез еп(;ге1е8 (1еих рауз, еп аИеп(1ап(; 1а сопс1и81оп (1'ип 1гаие ЛеИпЈ1;Н, 1ез соиззјдпез сШтеп! аи(;оп8ез се(; е1Ге(;, 80п1 сопуепиз с1е се С[п1 8ш(;: Ее 1гаК;етеп(; Ле 1а паИоп 1а р1из Јауопзее зега гемргодиетеп!; аррИ^ие, еп таИбге (1е соттегсе е(; (1е (1оиапе, аих ге1а(;Јопз еп(;ге 1а 8ег1)1е е! 1а Ве^цие. Еп Го1 с1е цио1, 1ез зоизз1§пез оп1 81дпе 1а ргезепке (16с1агаИоп е(; у оп(; аррове 1еигз сасће(;8. ГаИе а Ве1 8 гас1 1е 1893. 1,е Мгтзјге сГез А^аггез Е1гапд&ге$ б.е 8а МајезСд 1е Ког (1е 8егМе, АпД. Шсо1Мсћ т. р. 8-) МгпШге К&зШеШ (1е 8а Мајез1& 1е Ног Ле8 Ве1дез, С4е ЕгетђаиН; Ле БиДх^е! т. р.