Narodna skupština

СТРАНА 340

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАИРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

35 САСТАНА^ 11 ј у л а 1893 у Београду ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Паја ЕуковиБ СЕКРЕТАР, Милош Маркови! Присутна су била госиода мииистри : нред. министарства, министар Фипансија и иривреде; Почетак у 8'| г час. ире нодне. Потпредседник — Отварам 35 сасгапак. Изволте чути протокол 34 састанка. Секретар А. Ратарац прочита: Потпредседжик — Нрима ли Свушптпна прочитани ирочитани протокол ? (Прима). Изволте чути једну молбу за осуство. Секретар А. Ра1?арац чнта : Народној Скупштини Београд Због неодољивих домаћих послова нужно ми је 15 дана одсуство. С тога молим Скупштипу да ми исто дозволи. 10 Јула 1893 год. Београд. Анта Радосављевић народ. послапик Потпредседник — Одобрава ли Скупштина, да му се да тражено одсуство ? (Чује се : не одобрава му се 15, ве& 10 дака). Пошто се чује, да му се да 10 дана одсуства, то стављам на гласање, ко је за то, да му се да 15 дана нека седи, а ко је против нека устане ? (БеЛина устаје). Одо брава ли Скупштина 10 дана одсуства ? ( Одобрава■). Објављујем, да је Скупштина одобрила Анти Радосављевићу 10 дана одсуства. Изволте чути један указ Његовог Величанства Краља. Секретар А. Ратарац чита : М И АхДЕ^САНДАР I по милости божјој и вољи народној Краљ Србије На предлог председника Нашег министарског Савета, Нашег министра просвете и црквених послова, а по саслушаљу минпстарског Савета репшли смо и решавамо : Овлашћује се председник Нашег министарског Савета, Наш министар просвете п црквенпх послова, да Народној Скупштини, сазваној у ванредни сазив скушитинске периоде за 1893, 4 и 5 годину, може поднети предлог о изузетном примању ученика у богословију за 1893—4 школску годину. 6 Јуна 1893 год у Београду. АЈ1ЕКСАНДАР с. р. Председник Миииетарског Савета, Мимистар Просвете и црквених иослова, Др. Доки+1 с. р. Исти гласи: ПРЕД.10Г ПредседниЈ^а министирс^ог Савета, министра просвете и цр^вених послова. Народној Скупштини Чланом 4 закона о изме.нама од 31 Октомбра 1886 год. у закону о устројству Богословије од 27 Сентембра 1863, нро-

писано је, да се у Богословију могу прпмати само они младићи, који су свршили целу гимназију. Извршење тога закон скога наређења одређено је чланом 5 пстог закона, по коме је до коначног увођења у живот овог законског наређења, министар просвете и црквенпх послова овлашћен, да одређује поступно услове о прпмању ђака у Богословију. Ако би се овај законски пропис идуће гаколске године одиста у Богословији ирименио, извесно је, да бп се у њу уписао врло незнатан број ученика, тако, да би се оисганак ове гаколе довео у питање. Да не би овога бнло, част ми је предложити Народној Скупштиаи, да пзволп донети овакво решење : „Овлатћује се Нредседиик министарског Савета, мпнпстар просвете и црввених послова, да у договору са Архиеписком београдским п мптрополитом сриским изузегно од чл. 4 закона о изменама и доиунама од 31 Октомбра 1886 год. у закону о усгројству Богословије од 27 Септембра 1863 год., пропише услове под којима ће се у Богословију приматп ученици за 1993—4 школску годину." Председник мииистарског Савета, мииистар иросвете и црквепих иослова, Др. Доки^ За тим прочита: МИШЉЕЊЕ ДРЖ. САВЕТА Госиодине мииистре иредседниче, Државни Савет проучно је иредлог о изузетном примању ученика у Богословнју за идућу 1893—4 школску годииу, којп сте изволели послати му писмом Вашим од бјула т. год ЦБр. 780 — па је мишљења да га треба иримити. Саошптавајући Вам, ово Господиие мпнпстре председниче, част ми је и овом ириликом уверити Вас о мом одличном поштовању. Бр. 2203. 6 Јула 1893 год. Београд. Председник Државиог Савета, П. Велимирови-ћ с. р. Потпредседник — Овај се предлог упућује одсецима. Сад прелазимо даље на дневни ред. На дневном је реду продужење претреса закона о трошаринп. Има реч : Ђока Анђелковић — Мој поштовани друг г Бока Брачипац, подиео је јуче један предлог, да се чл. 15 укине. У јучерашњој дебати изнета су гледишта о чл. 15 и 16, и колико сам ја могао схватити ток те дебате, било је говорника за то, да се тај члан задржп у свој својој важности. У дебати било је нешто оштријих говора, него што их је бпло при првом претресу, што у осталом није никакво чудо, јер данас има да се коначно реши о томе питању. Правац расправљања овог питања креће се у два правца. Прогивници су изнели своје разлоге, кад су тврдили да треба, да се укине чл. 15 у томе, што се позивају на извесна права, која су трговци стекли, кад су трошарину платили. Они су, веле, сматрали, да кад су чинили своју дужност, да су тиме стекли право, које им се не може дпрати. Други су сматрали, да држава иотирањем тога права у псто време поништава и слободу трговине ; и трећи, као последице оба ова начела, сматрали су да би питање о слободној трговини, иитање о трговачкој шпекулацији, питање о капиталу, који су трговци уложили — било ненравично уређено, јер би трговање било ограничено или би било сведено под контролу државну. Гледиште пак, које ја хоћу да заузмем у овој ствари, оно би било у овоме. Пошто је пигање поденуто између државе и трговаца, о томе, ко ће добити користи од трошарине, да ли држава или трговац : онда ја мислим да је гледиште