Narodna skupština

СТРАНА 450

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

које се са стране увозе, те да можемо на њу наплаћивати трошарину, а које су онет рибе, којих ми немамо у нашим водама, те да на њих не можемо ни наплаћивати трошарину. По најстрожијем тумачењу члана 10 трговинског уговора, ми имамо права да наплаћујемо тротарину само на артикле, који се у земљи производе. Распис о наплати на јегуљу постојао је при првој експедицији, и даринарниде у ошпте нпсу нозвате да објашњују и да се мешају у то, да ли трошарина има да се наплаћује на ту риоу или не, јер, разуме се, министар финансије је ту одговоран, према уговору са АустроУгарском. Међу тпм, одмах за тим десио се такав исти један случај, где је дошла иста експедиција, иста врста такве јегуље и усљед тога се појавио спор, те се онда то лице жалило на решење царинарнице министру и чак је добивепо п мишљење правничког одбора, који је казао да по најстрожијем тумачењу трговинског уговора, та се трошарина не може наплатити. У то доба, 9 Августа, мој претходник г. мин. финансија издао је један распис од 16 Фебруара 1893 год. и свака је царинарница била дужна да јави да је примила тај његов распис. Београдска царпнарница као најближа прва је и јавила да је примила тај распис. Тај је распис издат поводом једног спора и ја ћу вам га саопштити. Оа гласи: „Поводом једнога спора о наплаћивању трошарине на слану јегуљу, ја сам, саслушавши о овоме питању и правнички одбор, нашао: да она према чл. 26 зак. о трошаринп, који је блпже објашњен и расписима мпнистра финансија од 18 Јула УБр. 4563 и 28 септембра 1891 године УБр. 6506, ве може подлежати плаћању трошарине. Не може из узрока, што се она код нас нити хвата нити солп, а члан X уговора са Аустро Угарском, који но сали највећега повлашћења, важп и за увоз ма из које од уговорних држава, одређује, да се државна трошарина у Орбији може наплаћивати само на оно, што се код нас производи и трошарином опетерећује. „На основу овога наређујем царинарницама, да у напредак, на слану рибу јегуљу нри увозу код нас у Србију, не наплаћују трошарину све донде, докле данас постојећп уговор с Аустро-Угарском траје и ако се, међу тим, не би та врста радње и код нас увела. Ова наредба простире се само на будући увоз. 0 пријему ове наредбе, да ме царинарница извести. Министар финансија, Д. Стојановић с. р." Дакле, иосле онога расписа од новембра 1892 године, долази овај распнс од Фебруара 1893 године, у коме се каже, да се ништи онај лрви распис. Министар финанспја г. Стојановић нашао је за сходно, да изда овакав раепис, да јегуља не подлежи више плаћању трошарине, из узрока тога, што се она код нас нити хвата, нити соли, а чл. 10 уговора одређује, да се државна трошарина у Србији може наплаћивати само на оно, што се код нас производи и трошарином оптерећује. После овога расписа министра финансије, који је издат 16 фебруара, а после 9 дана, 25 фебруара 1893 год. ти исти 50 џакова рибе у истом квантуму долазе опет на ново. Извесно је томе трговцу јављено, или су те рибе чекале у бли зини; све једно, ма како било, та је риба чекала тај распис, па је тада увезена. 25 фебруара та риба долазп на овдашњу фирму X. Томе и, разуме се, према овом распису, царинарница београдска иаплатила је царину, обртну порезу и узгредне таксе, а од трошарвне није наплатила ништа. Ето тако по актима, сто.ји цела ова ствар. Ја сам сматрао за дужност да изнесем, како је ова ствар текла од почетка на до краја, и према овоме, како је поступљено по распису, ја налазим, да нема никакве кривице, а да ли има што иза кулиса, ја о томе не знам, пити сам позван, нити могу да дам какво обавештење о томе. Што је та риба дошла одмах после 9 дана и иропуштена од ђумрука београдског, јер је већ имао наредбу од мииистра финансија, да то пропусти без трошарине.

Арса Дреновац — Ја прво имам да благодарим г. министру финанеија, што је целу ову ствар извео онако, како стојп, ништа није изоставио ни додао, него је казао, како је дела ова ствар текла. Та риба упућена је из Фијуме у Београд. Кад је дошла та риба, тај човек впдео је, ако би платио трошарину, да би га један килограм коштао седам и по гроша, и да ће да му оде све џабе, па је с тога вратпо. Ми свп знамо, да у закону стоји, да се у опште на сву слану рибу, која улази у земљу, плаћа трошарина, на један килограм један дпнар. Кад је дошла та рпба, ђумрук је тражио да се плати 3800 динара у злату; но тај је човек онда вратпо рибу на траг. То је било у месецу декембру 1892 годпне. Доцније у фебруару 1893 године, та риба поново долази и увози се без и једне крајцаре трошарине. С-ад мени то пада у очи, како је онда могло да се тражи на ђумруку 3800 динара у злату, а после два месеца долази риба без једне крајцаре трошарине. Међу тим, један пријатељ писао ми је и питао ме: како је то, моја риба не може да дође тамо иего, траже ми, да платим трошарину, а ова рпба улази у Србију без трошарине. Доиста то је онда била јавна неправда и једно гажење закона. С тога сам ја, као народни посланик, хтео, да мало дубље ту ствар испитам, и, у колико сам сазнао, та је ствар овако текла и овако су поникли ти расппси. Та је риба дошла у ђумрук, и ђумрук је правилно радио, што је тражио трошарину. Не могу позитивно да тврдим, али слушао сам, кад се та риба вратила, онда су почели неки преговори да се праве. На го дину или годину и по дана, пре тога, на врањском ђумруку прошла је нека рпба, не под видом рпбе, већ под видом неке друге робе, и, кад је дошл&, држава осети то и ухвати, даје то риба, и подвргне је трошарини и, чини ми се, да је једна фирма због тога кажњена са 20.000 динара. Људп те фирме били су од либералне странке, и онда је потекао тај распис, јер их је ђумрук казнио са 20.000 динара, и на сваки начпн, то је требало да се изврши. Али та казна није извршена, и кад је дошао други режим, они су ослобођени од тога. Дакле, то је узрок, што је иотекао тај распис, и што је ова риба дошла у Србију без трошарине. Да би се ти људи ослободили од 20.000 дпнара казне, они нађу то за узрок, те даду то правном одбору на мишљење, и он онда друкчије протумачп закон: да се до сада могла да наплати трошарина иа ту рибу, а од сада да не може. Дакле то је узрок свему овоме. Ја, као народни посланик, не могу никако да допустпм, да ван овога дома може нешто друкчије да се тумачи. Кад узмете они 4000 динара и оних 20.000 динара, онда је наша држава оштећена овим поступком са 24.000 динара, и то ме је побудило, да о овоме упитам г. министра фпнансија. Ја вас молим, да упутите једнога човека, нека пређе у Аустрију, па ћете чути, шта ће вам казати; они кажу: ви добијате од ђумрука 4 ,000.000 а мп вам дајемо дванаест милиона, али, еамо да наместимо наше људе, који ће хватати кријумчаре. Држава све то треба да зна, кад сам ја чак пз Крушевца могао то да дознам. Кад се то врши овде у Београду пред очима свпју власти, шта се онда може мислити, како је у Смедереву, Шапцу и другим местима. Дакле, ја сам задовољан одговором г. минпстра финансија. Он није знао право стање ствари, а ја му велим, да је ствар овако текла. Министар Финансија Мих. Вујић — Ово што је поменуо г. Арса Дреновац мени је добро познато п ја нисам позван да доводим у везу све то. Ја не знам како би се ствар свршила, ако би се доводиле у везу све могуће околности. Мени је позната она ствар по експедпцији рибе преко Врање, знам по томе, што сам тада био известилац у Савету. Та се ствар тицала крпвице г. Панте Јовановића и ои је и кажњен, а на фирми је остала казна од 20.000 дпн. Дошао је 9 август, казна на чиновнику је осгала, а правнички одбор, да поткрепи министра финансија, дао је онако своје мишљење, на основу кога је министар издао свој распис и на основу тога расписа иала је кривица Палигорића, а оно што сам ја казао, I да ли ту има какве закуљисне радње, да ли, начисто да важем,