Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ПЗЛАЗи сваки дан за време скупштинског рада нретплату прима срнско-краљевска државна штамнарија и све поште у србији

цена јк дисту за цео овај сазив : за србију . • • • 5 динара за страие земље толико исто с додатком ноштарине

уркђујк секрктар скупштински РАЖ^О ПЕТРОВИТу

БРОЈ 66

ОРЕДА 25 АБГУОТА 1893

ГОДИНА III

48 САСТАНАК 3 авгу ста 1893 у Београду

нркдседавао потпркдседник, Димитрије КатиЈ свкретар, Милош МарковиБ (НАСТАВАК) (0 царииском устројсгиу). Дим. Ђирковић — Ја бих нмао на прнмедбу г. мииистра да кажем, односно онога, што је он казао, да сам ја тражио да трговачко удружење прописује министру какав ћс закон да подносн. Тако се бар г. министар изјаснио, и друго што он каже, да нема закона ио данагањој даринској тарифи, но коме ће се казнигп они, којп пријаве неко колето више. Па, господо, то већ нпје тачна пријава и онда, разуме се, по себи, да по старом закону да га царинскп чиновнпк може казнити, јер кад он није испунио тачно декларацпју, чпновник га може казнити, па било више бпло мање колета или друге робе, то је све једно. Министар Финанеија Мих. Вујић — Само ћу неколико речи да кажем, п ако нисам мпслио више да говорим. Имајте на уму то, да то питање, хоће ли мпнпстар кога да саслуша или не, то је лична ствар министрова, и нрема томе мислим, да Скупштину то не може определиги, да ли ће да прими овај предлог илп не. Такав услов далеко би нас одвео. Могао би доћи на пример, пред Скупшгину пројекат министра правде, иа бп се нашао неко, који би казао, требао је мипистар да саслуша касацпју, пре него што је поднео предлог, другп би рекао, да је требао да саслуша аиелацију, а неки би опет тражио, да мпнистар саслута све првостепене судове. Зар не би био онемогућен свакп законодавни рад, кад бп се пројектп министрови морали тим путем израђивати ? Не, господо, разлог може бити само у потребитости и непотребитости, а не у оном, кога је миннстар требао, пли треба да саслуша. Ако се буде такав поступак унео у закон, да министар мора да саслуша предходно поједина удружења, опда ћу се ја томе покоравати, али да сам ја дужан, као министар фпнансија, да саслушам трговачко удружење или главни трговачки занатлиски одбор, то ја не налазим за оправдано, и држим да је то просто моја лична ствар. Што се тиче оне замерке, коју је поменуо г. Ћирковић, о царинским чиновницима и посредницима, имам да кажем ово.

Ово је нов закон, који говори о посредницима, а остаје стари закон о устројству ђумрука, где се каже, да свакп трговац, који год хоће, пма право да врши екскедиццју своје робе ; а међу тпм, овде се говори о посредовању, о посредницима, који врше експедицпју, кад интересована страна сама ексиедицију не врши. Ако мислите, да се може, и да треба ово још јасније да се каже — ја немам ништа против тога. Даље, на примедбу г. Ђирковића, да у садањем закону има казна за оие, којп не пријаве сву робу — то стоји да има, и тамо се каже: да оиај, који не пријави сву робу, плаћа на прикривени део, четворогубу таксу. Ту је крпвица одређеиа у опште; али овде треба, да се измени, и да се одреди казна за свако ирикривено колето, за сваки пакет. Није све једно ако неко има 50 колета, па пријави 40, хотећи да прпкрпје, само десет. Треба за свако колето да буде кажњен. То је недостајало у старом закону, и потреба је, да се унесе у нов закон. Драгомир Рајовић — Ја, господо, оиет морам да дигнем свој глас и овом ириликом. И меип је чудо, за што да ја једини дпжем глас у овом правпом пптању, кад овде има п других правника. Ја хоћу баш да чујем њихово мишљење. Г. минпстар није правник, а овде пма господе, која нису иравннци, и тима не могу да замерим, што не дижу свој глас онаа, кад ја износим једно важно правно пнтање, где се на овај начпн иишти један принцпп уставности, а то је припцпн ноделе властп на законодавну, судеку и извршну власт. Ћуте господа правници као заливени, а не би требали да ћуте. Ја ћу вам нрочитати један члан Устава, који јасно каже, да ово не сме да буде; а ви изволте, радпте, како хоћете, из целисходиостп из чега год хоћеге, — али знајте да се грешите о принцпи уставности. То је забрањено чланом 32 Устава, где се каже, да све власти, дакле н законодавна, морају да буду руковођене Уставом п да стоје на наређењпма Устава, кад своју власт врше. Члан 148 каже: „Никакав суд ни судско уређење и надлежноет не може се установити друкчпје осим злконом". Али никада и ни под којим именом не могу се установити ванредни нли преки судови или комисије за суђење". Данас ви установљавате комисију за суђење, састављену нз управнпка и другпх чиновника; да суди дела, за која су иадлежни судовн — а то је за преступе; а у закону стоји, да је нреступ оно дело, за које закон доноси казну затвора већу од месец дана, или новчану казну већу од 30 талира. Ово је, мени се чини, за свакога човека јасно, и мени је врло жао, што се овде прави разлика за то, што је превара учињена према државп од оне, учињене према приватном лицу, и за то се сматра да је треба ислеђивати и судити на други начин. То није крађа него превара. Сједнеје стране држава, као прпватан човек, а с друге стране трговац, који хоће да