Narodna skupština

СТРАНА 528

НАГОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Вукашин Потровић — Ја мпслпм, госиодо, да би право било, да се дозволп жалба против осуде, ма воје врсте макар 50 динара гласила. Овој осуди право је, да се дозволи жалба мииистру финансија. Сума од 50 дин., нама не изгледа велпка, али се замењује затвором од 5 дана, ако је човек не може да исплати. Право је да над пижим чиновником водп надзор виши чнновник. Незгодно је сваком човеку, кзји је осуђен већ, за то, што је осуђен, без обзира на то на колико је осуђеп. А кад ее узме у обзир, да осуда ове врсте није баш тако незнатна, јер износи 50 дин , а по постунку самом нема тачног закона ђумручког, царинског, то се оставља сувише слободе дарнискпм органима при изрицању казне, и ја мпслим, да протпв свију осуда треба дозволптп, право жалбе мпнистру фпиансија. Ја мислпм, да је нравилно, да се за царинску крп впцу пзрече казна, али онда је иравилно да се може поднетп п жалба. Молим десет посланика, да ме нотпомогау. ( Пот иомажу га). Министар Финансија, Жих. Вујић — Мило ми је, што се овог пута могу сложитп с г. Вукашииом Петровићем, и ја могу да нримим љегов предлог. Моје је мпшљеше, да доиста не треба никакву казну безапелатно оставити нпжем надлештву. Ја се потпуно слажем с г. Вукаипгаом, да против свију осуда но овом члаиу закона треба да има месга жалби Државном Савету у року од 30 дана, и онда би редакцпја овог члана била нростија. (Чује се: „да се врати у одбор и ). Па добро, да се вратп одбору, те да се па иово ре дигује. Потпредседник — Члан 124 враћа се у одбор, да се изврши измена према иредлогу г. Вукашина, коју је прпмпо г. мпнисгар. Известилац прочита пзмену § 125 ио одборском нзвештају (стр. 445). Потпредседиик —• Стављам на гласање: ко је за то, да се чл. 125 прими, нека изволи седети, ко је против, нека изволи устати ? ( Сви седе). — Објављујем, да је Скунштина усвојила чл. 125. Известидац нрочига измену § 126 но одборском извештају (стр. 445). Потпредседник — Прима ли Скупштина члап 126? (Ирима). Ја бих молио надчежни одбор нека састави седницу и нека изволи чл 124 редиговати, те да се ово за данас сврши, и за то дајем четврт часа одмора. После одмора Потпредседник — Да продужимо рад. Изволте чути г. известиоца. Известилац —• Код § 124 Скупштина је решила, да се тај члан врати одбору, да га овај у смислу предлога г. Вукашина Петровића, редигује. Одбор је за време одмора тај посао свршпо и по новој редакцији одборској имао би § 124 овако да гласи : „Све кривице противу одредаба овога закона изрнчу царинарнпце. Противу осудног решења царпнарнице осуђенн може се жалити минпстру финансија, преко исте власти, која је решење о казнп донела, у року од 15 дана, од дана саошитења решења, а противу решења министра финансија, може се осуђени жалити Државном Савету у року од 30 дана." Милан Милићевић — Мени се чини, да тај члан опет није добар, јер жалбе се дају у случају осуде, а држави се не оставља нраво на жалбу, ако царински чиповник ослободп казне кривог. Ја држим, да у том случају треба држава, која је оштећена, да има права на жалбу. Известилац — За то има довољно гаранције у закопу о чиновницнма грађанског реда. Љуба Јоксимовић — Г. известилац рече, да ми ичамо гаранције у закону о чпновницима грађанског реда. Ја држим, гошндо, да ми овде треба да имамо на уму, да пишемо закои за опе, којима ће се често прохтети, да штете државу,

н онда је природно, да треба да поставимо јаче казне, као нгго је то одређено н. у закону о монополу дувана. Ја мнслим, да би г. мпнистар могао пристати, да чпновннк, који ]е преко грговца помагао, да се криумчарн еспап, губи службу, и да со не може у другу службу примитп, да не би помоћу пријагеља код другог министра опет дошао на своје старо место. Ј .1 молим 10 посланпка да ме гготиомогну ( Потаомажу га). Драгомир Рајовић — На свавп начин примедба г. Мнлићевића има места. Ми истина немамо државног пристава, и нрема томе изгледа, да је мучна ствар доскочити томе, али ппак има начнна, да се томе доскочи. Било да ко буде осуђен нлн ослобођен од царинарнице, пека сва та дела пду на расматрање мпннстру финанспја, п кад он нз акта види, да је очигледно новређен закон, оп нека тога царинског чиновнпка осуди, дакле нека се акта ради контроле по тим делима увек шаљу минпстру фпнансија и онда ће мпнистар иматп прилпке, да се увек увери, је ли по закону рађено. Министар Финансија, Мих. Вујић — Повела се реч о томе, кад царпнпк ослободи казне пеког грађанина, па нпје имао разлога, да га казне ослободи, или да цариник осуди неког грађанпна по снорном пптању, да би требало ради контроле, да се сва акта о тој радњп шаљу министру, да он има прилике да се увери, да лп је по закону рађено. Господо, по себи се разуме, да преглед, ревизпја, те радње царипарница прииада минпстру фпнанспја. Било, да царпнарница кога осуди или ослободи у сваком спорном нитању, сва се акта по тој радњи шаљу мпнистру фпнансија на преглед, и он се пз акта уверава, је ли по закопу рађено. Немам ништа противу опога, што је иредложио г. Љуба Јоксимовић: то што он предлаже и данас је у власти министра, на то му даје право закон о чпновницима грађанског реда, да може отнустпти из службе оног царииског чиновника, који нреко неког трговца номаже кријумчарење, а разуме се, да то нраво има нрема чиновницпма, којн немају 10 годнна указне службе. Сад, молим вас, ако хоћеге и за чпновнике преко 10 годииа указне службе специјално наређење о томе, онда молим, да се нредлог г. Љубе Јоксимовића формулпше овако: Да онај царински чиновпик, за кога се судским иутем докаже , да је помагао кријумчарење, губп службу, јер иначе, господо, ако се не каже то за кога се судским путем докаже — констатује, да је заиста помагао криумчарење губи службу; опда би таква одредба бпла једио опасно оруђе у рукама миннстра, да би свакп министар без икаквих доказа могао и чиновнике, који имају преко 15 година указне службе, отпустити. Дакле, ако хоћете такву драконску меру да унесете узакон, онда је потребно рећи, да онај царински чнновник губи службу, за кога се судскнм путем докаже, да је номагао кријумчарење, и онда има места, да губи п право на уживање нензије по закону о чиновницима грађаиског реда, и да се никад не може у службу иримити. Дакле, само тако, под тим условом, може се то специјално наређење унетп у закон. Љуба Јоксимовић — И ја сам тако разумео, да онај царински чиновник губи службу, за кога се судским путем докаже, да је потпомагао крпјумчарење. Ја примам додатак г. министра финанспја и сам сам то исто мислио, и нисам се у ирви мах добро изразио. И ако знам да имамо гаранције у закону о чиновннцнма грађанског реда, ја држим, да треба да ову строжију меру у овај закон унесемо, што имамо искуства, да је било рђавих чиновпка, који су упропастили депозите и много оштетили државу, као царински чиновници, а можемо бити сигурни, да ће и у будуће бити таквих чиновника, који би помоћу пријатеља, кад буду отпуштени из царинске службе отишли у полицијску струку и опет даље били у служби. Да бисмо се осигурали од таквих рђавих чиновннка, нужно је унети у закон оваку законску меру, да царинског чиновника, који буде отпуигген, не може примити другн миннстар. То ми је главно било, што сам хтео да предложим. (Наставиће се)

Одговорни уредиик РаНКО ПетрОВИ^

Штампа српско-краљев. државне штампарије