Narodna skupština

СТРАНА 546

НАРОДНА СКУиШТИНА.. ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

требу и разуме се, пред собом сам пмао и последпие, које потичу услед овог, што фабрикант Минх пушта сву ону нечистоћу из фабрике у реку. Нисам ја то узео само онако повргпно, нисам узео из злобе и парнице, јер ништа апсолутно с тим човеком нисам имао, него сам узео у ннтересу здравља, у ннтересу опстанка околине, не само за људе, него и за стоку, коју потреба намирнице упућује, да на истој реци воду пије. Река Црница била је за Параћпн доиста од неоцењене вредности, као чпста и планинска вода. Подигнућем фабрике више варошн Параћина, она је дотерала сад до тога, да је иостала сада испод сваке баруштине, потпуно неупотребљива, само за то, што се повластица, коју фабрикант Мпнх пма злоупотребила. Одмах у почетку подигнућа фабрике, грађани вароши Параћина, имајући иред собом зле последице, које могу да наступе услед оне нечистоће, покренули су то питање код надлежног минпстра и тражили да се том злу стане на иут, да се река ослободи од ове нечистоће и нађе пачпна, како ће фабрикант ону воду, коју је употребио за фабрнчне цељи, да испушта на другу страну а не у реку. Господо! Та је потреба довољно оцењена, управо та је жеља управљена од страпе грађана, оцењена добро од надлежне стране, и ствар овако стоји, и ако г. минпстар нпје могао довољно доказа да прибави, да покажем како је ствар текла, а сигурно г. Гараптнин, као мннпстар унутрашњих дела знаће, да нам о томе још детаљније каже. Ствар је овако текла:

Жалба грађана поткрепљена са реферагом лекара, који је онда у Параћину био, отишла је г. министру унутрашњих дела. Тада је г. министар наредпо једну стручну комисију, у којој је поред осталих чланова био п државни хемичар, да ту воду у оном моменту, кад нечистоћа фабрична прелази у њу, аналите, да оцени, да ли је онаква, каква је у оном моменту, штетна по здравље људи и по здравље стоке, и та комисија била је дужна да поднесе реферат надлежном минпстру. Тај реферат је поднет у смислу, да је вода штетна н опасна по здравље људи и стоке, и да се никако не сме дозволити, да се на овај начин у реку пушта она нечистоћа. Г. мннпстар, усвајајући потпуно мишљење комисије, он је донео своје решење, у коме је изрично казао ово : да су фабриканти дужни, да подигну резервоар голико велики, у који ће моћи да пусте сву ону воду, коју из реке, као чисту узимају за портебу у својој фабрици, у том одређеном резервоару, да је са хлорнпм кречом и другим специјама пречисте и тако пречишћену моћи ће је само од 12—1 сати ноћу у реку пуштати а талог, који се услед овог пречишћавања сталожи, да морају ван речног корита избацивати одвојено, и тиме да се отклоне зле последице, које би могле да наступе услед оне нечистоће. Многи од вас знају, који су иосетили ту фабрику, али већина не зна, каква је та река, кад се нечистоћа пусти. Ту од једаред иде дебео слој нечпсте воде и нека црна маса, као мастило одозго плива. Она фабрпкација свакојако је штетна по здравље; није ту само чивит, него се употрељују свакојаки хемиски састојцн боја, тако, да комнсија није могла да пређе преко тога, а да не означи то к*о нечисту и опасну воду по здравље. Дакле, шта је било после тога решења? Решење је морало доћи на извршење, и органи минпстра унутрашњих дела требали су то да изврше, али г. Минх, као и увек, где су у иигању његови интереси, где греба утрошити сто и двеста хиљада динара, тако и овде, где је требао да учини издатак за пречишћавање воде, он је нашао пута и начпна датоотклонн. Ово отклањање и ово неизиршење решења министра унутраш њих дела, оставило је недогледне последице у вароши. Ми немамо реку ни за купање, ни за пијење, ни за употребу, вода је тако нечиста, да је гнусно и гледати у њу, а камо лп је употребљавати. Дакле, то ме је побудило да поднесем ову интерпелацију, те да се једном стане на пут томе, пошто су све жалбе на министра унутрашњпх дела остале безуспегане. Ја ћу да вам преставим оно, што је у суштини. Не само жалбе од сгране грађана, који то трпе, него и реферати дотичпих лекара општинских и среских, редовно су упућнвалн надлежну власт, да томе стане на пут, а нарочито у приликама, кад су

се појављивале периодичне епидемичне болести. Дакле, невоља и потреба за опстанак људп и стоке нагнала ме је, да ову пнтериелапију поднееем,' надајући се, да ћу бити задовољан одговором госп. министра унутрашњих дела тиме, што ће нотргнути на одговор онога, који је дозволио, да се титра са здрављем нашег грађанства и околине, и то на један недостојан начин. Мене је иокренула још једна ствар, коју је и г. министар унутрашњпх дела у свом одговору напоменуо, а та је: да су сва акта, која се интересују Минха, негде пропала. Ја сам пх тражио, ја сам имао решење министра у рукама, ја сам пмао извешће комисије ио овој ствари, као одборник ошнтински мени је све то добро познато, али, псто тако сам уверен, да су ова акта намерно склоњена, за то их н треба строжпје тражити. Ја не тражим да се Минх спречи у његовом послу и његовој фабрпкацији, ми тражимо да осигурамо опстанак наш и наше деце, јер ко је прошао кроз Параћин и видео, тај ће моћи да појми нашу бригу за ту ствар. Замислите, кад би ма који кроз водоводе овде у Веограду пуштао једну масу, пуну уља, гада и сапунпце, која је по здравље штетна и отровна, да ли би онда бпла оправдана таква радња и да ли би требало проиуститп да се не казни онај, који би такву штету нанео, а то ми трпимо, због тога су иам и бунари покварени а и сва риба смрди, која се у тој води ухвати; све оно, што се исиод фабрике ухвати, то је услед онога гаса п шпеције иостало неупотребљиво и не може да се једе. Дакле, ја мислим, да су интереси здравља захтевали да се ова ствар озбиљније тражи од стране минисгра и подручних му органа, те да се регаење изврши и да се фабрикант принудп да исиуни оне услове, који су му проппсанп за фабрикацију. Ја мислим, да би био апсурд, да се допусги једном фабриканту, да може злоупптребљавати повластицу на штету здравља околине, у којој се налази. Одговор г. минпстра не може да ме задовољи. Он каже: „нема акта". Па та акта иисам однео ја! Ако је враг нојео ипту, тепсија стоји. Ако су акта нестала, ту су деловодници и нумере. Начелник каже, да су акта код окружног суда. Ја велим, да министрово решење нема иосла са судом. Ако Је коме требало, да се тим решењем послужп, он није могао дићи оригинална акта, него препис оверен, и ако је нмао парницу са Минхом, ваљда државна власт нпје могла да му да оригипална државна акта, да се нослужи за његову приватну ствар. За то не могу бити задовољан са одговором г. министра, јер мислим, да ту пма небрежљивости чиновника и да има друго нешто, што се крије, и мислим да бп требало по овој интерпелацији наредпти истрагу, да се види, где је застало, те ми трпимо ово. ПГго каже г. мпнистар, да ће потражити то решење, то ја примам к знању и доиста немам ништа против тога да ириметим, него да изјавим, да ће ме то задовољити, ако г. минпстар доиста изршп своју реч и ако пронађе то решење. Али, ако случајно не може да добави то решење, онда ће ова ствар остатп овако, како је данас. Да би та ствар била мало озбиљније вршена, ја мислим, да би Скупштина требала да донесе једну одлуку, једну оваку мотивацију за прелаз на дневни ред, коју сам ја саставио и која ће овако гласити: „Народна Скушптина, налазећн, да је услед неизвршења решења министра унутр. послова од 29 априла 1882 године Ебр. 1893. нанесена нггета грађанству вароши Иараћина, од стране фабрпканта Минха н да отуда могу наступити јога много веће штетне последице по здравље п опстанак становншптва и стоке, нрепоручује минисгру унутр. иослова да помеиуто решење с обзиром на извешће стручне комисије, на основу ког је ово решење и постало у свему најтачније изврши." Ја молим, да ме г.г. посланипи потпомогну и да Скуипггпна прими ово, да се упути г. министру унутрашњих дела, те да по овој препоруци изврши што треба. ( Пе иотиомажу га). Потпредседник — Потто ваш предлог нпје потпомогнут довољним бројем посланика, то о њему не може бити решавања. Министар унутрашњих дела Св. Милосављевић Госнодо, веома жалим, што нисам могао одговором задовољити г. интерпеланта. Ја не знам како ћу да га задовољим. Ја сам