Narodna skupština

52 САСТАНАК

— 7 АВГУСТА

СТРАНА 547

мало час казао, да сам добио депешу од начелника среза иараћинског, којом ме извештава, да се акта о томе иредмету налазе код суда ћуириског. Начелнпк срески одговара, да је јуче акта тражио, и кад их добије иослаће их. За што су та акга код суда, ја не знам ! Ја не могу узпмати обавезу на се, да ћу изврпштп решење, које нисам ни видео. Ја треба, да видим најпре, какво је то решење. Ја не знам, но чем/ г. интериеланг може мене крпвити, што то решење није до данас нзвршено. Ја не знам, шта је г. Гарашанпн решио, а држим да ии он сам не памти, шта је у гоме казано. Госиодин интерпеланг велп, како је вода шкодљива за здравље. Комисија, која је испитивала воду, казала је, да је немогућно доказати, да је вода због фабрике шкодљива и г. Марко Леко у реферату вели, да ради сигурности треба фабриканти да подигну резервоаре, у које ће се та нечистоћа од фабрике одводити. Изгледа, да је г. Гарашанин у овом смислу решење издао, али тога решења у актима нема. Ја мислим, да се питање о овом предмету може свести на ово : 1 интерпеланг пита, за што решење није извршено ? — Ја одговарам иросто, да не знам за што није извршено. Може бити, било је неких тешкоћа, или није извршено за то, што постоји нека иарнида. Ја ћу нроучити ту ствар и кад видим, да је решење саобразно закону и да нема никакве сметње, да се изврши, наредићу да се изврши. Ја немам никаквог разлога, да идем на руку Минху и да наређуЈем, да се решење не извршује, али држим; да се не може од мене тражити, да дајем обвезу, да ћу решење извршити, не знајући ни о чему је то решење, да ли није осиорено, поништено и т. д. Молнм Скупштину, да пређе на црост дневни ред преко ове интерпеладије. Димитрије Димовић — И данас занима Скупштину Минх, наш повластичар. Предговорник, мој друг Никодије Милетић, изнео је и у интерпелацији, а и овде у Скупштини узроке, којп су га побудилп, да ту интерпеладију ноднесе. Он је навео довољно факата, шта ми Параћинци морамо да трпимо од фабрике због воде, која се из фабрике у реку пушта. Ја нећу понављати оно, што је он казао, већ главно је, што ћу да напоменем, да се и у овој прилици вцди поштена радња браће Минха. Никодије Милетић — Г. министар каже, да ја њега ногрешпо нитам, што није извршио решење. Па ја не знам, на кога ћу да упућујем интерпелацију, кад је он сад министар унутрашњпх дела Ја мислим, да .је интерпелацпја правилно удућена, и да имам нрава да тражим, да данашњи министар унутр. дела извиди ствар и да учини оно, што његов претходннк није учинио. Свима је вама познато, да је данашњи минпстар унутр. дела био још један нут министар истог министарства и мени је познато, да и за време пређашњег министровања, долазиле су жалбе министарству и тада г. министар имао је довољно времена, да нађе та акга код суда и да извдди у чему ,је та ствар. За то ја не могу да верујем, да г. министру није баш ова ствар нпкако позната. Напослетку моја интерпелација није од јуче, да није имао довољно времеиа, да добије оригинална акта, или ако не то, да бар нареди, да му се акта у препису пошљу. Ја не знам, како се могу задовољити са одговором г. министра, кад он одговара само : ја не знам, за што то решење није извршено. Ја мислим, госиодо, да министар не треба тако да одговара, него да је дужност његова, да нареди истрагу, за што регаење није извршено. Ја мпслим, да нема ни једнога међу посланицима, који ће донустити овакву радњу на штегу житеља од 1000 душа за љубав једнога повластичара, који неће да направи резервоаре за одвођење нечпсте воде, који просто неће да испуни оно, што му је наређено и што је дужан да учини. Ако је то ногрешно, што ми тражимо од повластичара, да поштује закон и да се подвргава одредбама закона, онда ја не знам, шта је правилно. Ја не могу замислити, да се једном повластичару може дати повластица и да се са њоме тако далеко иде, да повластичар рушп живот подмлатка и руши здравље околине, у којој ова фабрика постоји. Ја, господо, мислим, да не треба тако олако прећи цреко ове интерпелације на дневни ред. Ја

држим, да Народно Представништво треба, да поклони највећу пажњу овом питању зарад опстанка и здравља подмлатка у вароши Параћину. Реферати лекарски сведоче, да су грађапи вароши Параћина с правом тражили, да повластичар нспуни решење, а не из какве обести; ја мислим, да треба озбиљно проучити ово питање, те да нађомо начина, како да се избаве или оиросте ове невоље грађани вароши Иараћина. Ако фабрикант Минх неће да испуни решење, онда ја држим, да г. министар унутр. дела, треба да учинц други корак у том правцу, а на име да се избере једна комисија, која ће да одреди други начин, да се на прилику пусгп каналнзација, да се води та нечиста води из фабрике испод вароши, те да се тако спроводи онамо, где неће бити штетна по здравље људи. Г. минисгар унутр. дела дужан је као цредставник те властн, а позван је и човечанском дужношћу, да цоклонц најозбнљнију пажњу овом пигању, а не тако летимично да прелази преко ствари, и да одговара: ја не знам, ја не могу да нађем акта, ја не знам ово, ја не знам оно и т. д. Ја опет ионављам, да званична акта нису могла никоме да се дају по приватној парници. Ево, овде у Скупштини има доста адвоката и они ће потврдити, да по прпватној нотреби нико не може узети криманална, званпчна акта, већ само препис од њих. Ја молим, да се рђаво не тумачи, ја не нападам лично овога министра, него нросто нагнат једном нотребом, ја сам учинио пигање, да нађем излаза, те да у Народном Представнпштву нађем одзива, да оно изјави своју жељу, да треба зашгитити грађане ове варопш, да треба уложити протест иротив овакве радње повластичара; као резултат свега тога тражим, да се ствар унути г. министру унутрашњих дела, да он учинп све, што му дужност налаже. Ја не могу бити задовољан са одговором г. министра, што он вели, да нема решења. Јер остаги на томе да нема решења, значнло би и даље оставити, да грађани вароиш Параћипа трпе такву невољу. Ићи на руку Минху, да не подигне резервоаре за одвођењ.: воде, значи и даље рушити иодмладак, одузимати најбнтније услове за здравл>е једвој вароши; допустити повластичару, да експлоатише реку Дрницу, како он хоће, на штету грађана, који живе и у вароши и у околини. Ја мислнм. да би се учиннла неиравда грађанству, кад би се преко оваког питања, које дубоко засеца у здравственост једнога краја, тако олако прешло на диевни ред. Ја пристајем да мотивацију за ирелаз на дневни ред изменим, само молим, да Скушптина донесе ма какво решење, да изнађе пута и начина, да се овоме злу стане на пут. Ја интерпелацијом нисам ншао на то, да данашњем министру изјављујем неповерење, него сам је иоднео у доброј намери, што сматрам да је министар на томе месту дужан, да учини помоћ не мене лично ради, него за љубав грађанима читавог Једног краја. Министар унутрашњих деда Св. Милоеављевић. Посланик г. Нпкодије Милетић учинио ми је прекор. Он вели, да сам могао акта да тражим раније! Ја сам интерпелацију добио 28 Јула. 3 Августа тражио сам акта писмом а 5 и 6 Августа депешом и добио сам одговор, да су акта код ћупријског суда. Он вели, пиеу требала та акта да иду суду. Ја то ие знам и није моје да* то оцењујем. Ја могу тражигн о томе извештај од среског начелника, али не могу да одговорим за што су акта код суда. Г. интериелант вели, па на кога ћу да уиутим ингерпелацију, ако нећу на г. минисгра. Ја не велим да је неправилно уиутио интерпелацију на министра, него то, да ја не могу да одговарам за што се нпје једно решење минисгрово од 1882 год. нзвршпло. Да је тражно да извидим за гато то решење није извршено, па ја по томе гражењу нисам хтео ништа да радим, онда бих ја бпо за го одговоран. Ја не знам за што решење није извршено, али пред Народном Скупштином, изјављујем, да ћу ту ствар извидити и но закону постунити. Ја молим г. интерпеланта, да се задовољи с тим одговором. (Чује се: врло добро).