Narodna skupština

52 САСТАНАК - 7 АВГУСТА

СТРАНА 549

Дакле, тај фонд, који служи за потпомагање самих раднпка, онесиособљен је овако неправилним радом бнло управника војнотехничких завода, било министарством војног, то је за раднике све једно. Али факт је то, да је држава узела тај повац већ од неколико година н да га не издаје фонду на иодмиреше својих потреба. Кад дакле, радник откпда од своје зараде једино у цељи. да се у случају нужде номогне он и његова породица, кад дакле, стоји то, оида иикако не стојп и онај разлог, шго га је навео г. министар да му није иознато да су иеки радници трнели оскудицу. Г. мпнистар можда и не зна те случајеве, али пх не зна за то, што се није извесгпо од уиравника војнотехнич. завода, а да је то учпнио, он би видео да њему сваки даи долазе жалбе од појединих радника не само што нм ое ие издају паре да подмирују своје иогребе, иего се на нечувен начин малтретирају, јер им се ириликом тражења иовца одговара: „шта хоћеш, да славши'?! не треба ти слава! узми једну свећу, иа је запали и то ти је довољно!". И у ириликама кад би долазиле фамилије радничке или сами радници на тражили п нешто што им у оиом тренутку не ирниада, иа би оиег требало с њима леио поступати. али кад они долазе с правом и траже пензију из тога фонда, онда, кад новаца нема у каси, није требало спрам њих употребљавати такве изразе, какве сам иоменуо, који не доливују једиом обичном човеку а камо ли једном чиновнику. Нарочито благајник војнотехничког завода, против кога се толико говорило, кињио је раднике а и данас их кињи на све могуће начиие. На чак и нека господа у униформи ставила су се на то зе.иљиште, да су говорили зимус, кад су истеривани оии радницп: ,Ето видиш твоји радикали нису ти вотирали већи буџет", па су их онда истерпвали, и то истеривали су оне раднике, који су радили ио 10 година у фабрици а задржавали оне раднике, који су тек зимус иримљеип. То све упливише рђаво на раднике, који су као сиротиња улагали свој новац у гај фонд, да би се доцније у случају нужде могли њиме иогпомоћи, а они су у место новца давали неке признанице и онда су радници били иринуђени да иду но чаршпји и да те признанпце шконтирају. Према томе, кад г. министар војни даје реч, да ће се постарати, чим му финансијске ирилике допусте, да ће им послати ту суму на иопуњење касе тога фонда, како би се створила могућносг да се радници у случају нужде могу потиомоћи и користиги тим фондом; и ја могу биги задовољан са « том његовом изјавом н желео бих да то не буде цроста изјава, него да се она и оствари што скорије. А никако не могу дозволити да благајна или мин. војно, које по правплима тога фонда, има право контроле и надзора, може узети толики мах, да узима и да се служи новцем тих радника војнотехничког завода без интереса, и радоваћу се, ако г. министар што скорије испуни своје обећање и врати томе фонду тај новац. Ст. Д. Поповић — Кад сам ово питање написмено упутио на г. мпнисгра војног, учинио сам то по својој посланичкој дужности. Што то питање нисам удесио као интериелацију, руководила су ме два специјална разлога. Нрвн је разлог, што је г. Костић такво питање усмено уиутпо на г. министра; а други је што сам, размишљајући о овој ствари надао се, да ће г. министар војни, у своме говору, казати да мин. војно није ову суму утрошило, него мин. финансије. То сам доиста и чуо данас из одговора г. министра војног. То ће ми дати новода, (узгред да напоменем) да други пут, кад се будемо састали, ако ово иитање дотле не буде постало безнредметно, преобратим ово иитање у интериеланију, на да онда проговоримо коју реч више о овој ствари. За сада налазим, да се у најближу руку изразим, да је врло погрешно било што се служило парама, које су на оиаку хуману цељ даване, па макар да је гај новац узиман п за плаћање самих радника. Допустнте, да учиним једно иоређење. Ово ми изгледа овако. Кад би неки момак дошао да сгуии

у службу код мене, па мп, пре него што је ступпо у службу да сго дуката да му чувам и не плаћам ингерес, иошто од служп код мене да му дам и тпх 100 дуката н оиај новац што буде заслужио. И он код меие, рецнмо, осгане 2 године. Ја му за све то време плаћам зараду из оног његовог новца — из онпх 100 дукага, које ми је он дао на оставу, па кад мп ио исгеку две годане ои загражи да му вратпм тај његов новац, а ја му кажем: „па ја сам потропто тај новац, пздавајући теби илату". То је поређење малко непотпуно, јер као шго сам чуо из говора г. Симе Косгића, тај се фонд увеличава одбијањем од зараде радничке. Истина ово није јединственп случај да се деиозити троше на друге цељп, а не на цељи, на које су намењени, али ја налазнм, госиодо, у најближу руку, да кажем, да је то погрешно што је тако рађено с овим новцем. На многнм местпма деаозити су, који се на лазе код судова п других надлештава, узимани и њима се државиа каса иослужила. И као што се сећаге, ту скоро је Народиа Скуиштина вотирала један зајам од 18 милиона, да се сви лривременп дугови, и тако и утрошени деиозиги, њиме измире. Из пзвештаја комисије, која је прегледала финансијско стање од 1. авг. прошле године, и извештаја г. мпн. финанеија о стању финансија 1 аирпла ове године, види се да ће се из тих 18 милиона и утрошени депозпти исплаћивати. Али на жалост, ја нпгде не видпм, да је ту стављен, и овај рад иички фонд, који је како сам сазнао, већи од 80 хиљада динара, да ће се, дакле, и он измирити. Овде у извешгају г. мии. финаисаја имј . двс позиције, а то је, да ће се измирити утрошени деиозити код главне благајие и они, који су утрошени прц начелствима. Не видим, дакле, да ће се измириги утрошени деиозпт и овог фонда. Међу гим за фонд инвалидски и санптегски изрнчио је сиоменуто, да ће им се врагити оио шго им је задржано. Тако је требало ставигн н за овај раднички фонд и назначити колико је благајна државна узела пз њега новаца. Нрема гоме, задовољавајући се са овим, што је г. министар био у стању даиас да одговорп, имам да кажем да би желети било да се чује и г. министар фннанспја, је ли он узео у рачун у оном зајму од 18 милијуна и ово задужење. Но кад г. министар војни каже, да ће се старатн да се ово измири, мислнм да ће то и ураднтн. У осталом, држим да би ирво било, да се овим људима на њихов готов новац, којпм се служила држава плати интерес, онолико колико илаћа н управа фондова, својим ириватним новериоцима и то за све време, доклс се њиме служила. Само бпх тако ја могао бити задовољан са одговором г. минисгра, с тим да се више овакве практике не дешавају. Задржавајући дакле, себи право, да ову ствар на идућем сазиву скупштпнском, покренем као интерпелацију, ако она дотле не буде изведена на чнсто, ја сам задовољан са одговором г. мпнистра војног. Министар војни Сава Грујић — Господо! Ја сам, мислим, досга јаено казао, да мииистарсгво војно није никакав новац из гога фонда узело и на друге какве цељи употребило, но да је ово дошло отуда, што при одбнјању плате раденичке — на који се начин овај фонд образовао — није учињен одбитак с тога, што су радници волели да добију плату а фонд је волео да причека. Зашто није добило војно мннистарство потпуну суму, коју су требовали за управу војно-техничког завода, ја сам и то казао, да је гоме узрок, што главна државна благајна није била у стању, да одговори на сва иотраживања министарства војног, и не само за војну фабрику, специјално, него и за многе друге погребе вој. мпнистарства. И по томе, кад је сгање таково, ја бих онда морао да се оградим од иребацивања г. посланика КостиКа, где он каже, да је незаконита н неправилна радња војног министарства и војно-техничког завода. Ја морам, да одбијем тај ирекор, јер овде иема никакве незаконите радње од стране мпнпстарства ни од стране војно техничког завода. Г. посланик Косгић, побијајући мој навод, да није било каквог тражења, на које фонд није могао да одговори, каже тражбине су биле велике, али није навео