Narodna skupština

СТРАНА 548 НАРОДНА СКУПШТИНА,

Радован Поповић — Ја сам устао да узмем реч само с тога, што г. Никодије Милетић рече, да у овом дому нема ни једног посланика, који би могао изнети случај да се народно здравље у његовој околини штети вао што је случај са вароши' 1 Параћином. Ја ћу да наведем један случај, којп је још гори за наше крајеве. У нашим крајевима имају реке Јабланица и Ветерница, у којима се топи*конопља. Ветерница тече кроз варош Лесковац и вода је због тога топљења конопље нечиста. И тако ми бисмо требалп, узевши у обзпр да је већа штета по воду од топљења конопље, да тражпмо да се коноиља у тим рекама не кисели и да се због тога не нроизводи, а то би било од велике штете за опе крајеве. Та вода, која је због фабрике нечиста, изгледа ми, да је здравпја него она код нас, у којој се топи конопља, јер г. Милетић рече, да риба из те реке вод њих смрди а међутим код нас она цркава, а кад рпба драава, онда значи, да је та вода много нездравија, него она из које риба само смрди И из тога се види, да ова река није бог зна како нездрава, кад хемичар није могао да каже, да ли је нездрава или није. Ја овде видим, да г. Милетић не сравњује с том ш-тетом ону корисг, коју ова фабрика доноси нашој земљи, него узима у обзир то, што та нечиста вода тече кроз варош, и као да би хтео да се та фабрика з(1ог тога затворн. Па кад бисмо и ми тако радили, ми бисмо требалн да подигнемо интерпелацпју на министра унутр. дела или министра привреде, и да тражимо да се конопља у нашим крајевима не производи и не топи у рекама и да та радња са свим престане. То сам имао да кажем, више нипгга. Потпредседник — Претрес је свршен. Код ове интерпелације постоји предлог г. министра унутр. дела да се иреко ње нређе на дневни ред. Никодије Милетић — Хоћу да изјавим нешто. Потпредседник — Одобрава ли Скуиштииа да г. Милетић говори и ио трећи пут ? (Одобрава). Никодије Милетић — Кад г. министар каже, да ће уложити труд и озбиљну пажњу обратити на то питање и свестрано га исиигаги, ја привремено могу битн задовољан с тим одговором.^тим пре, што имам нотнуно вере у г. миннстра да ће он своју реч ч;асно одржати и да ће изнаћи, где су та акта, зашто се крнју и зашто се тако то све ради и да ће то питање бити једном рашчишћено тако, да ће бити и њему и мени олакшаао у идућем сазиву, ако будем иринуђен да нонова ноднесем ову интерпелацију пред Народно Представништво, ако не настуии обрт радњом г. министра у овом питању. Ја се задовољавам за сада одговором, задржавајући право да на идућем редовном сазиву опет поднесем ову интернелацију, ако нпшта не буде учињено по овој ствари. Потпредседник — Сгављам на гласање прост нрелаз на дневни ред по овој интерпелацији: Ко је за то, да се усвоји преко ове интерпелације прост прелаз на дневни ред, нека седи, а ко је против нека устанеУ (Сви седе). — 06јављујем, да је Скушнтина усвојила прост прелаз на дневнп ред преко ингерпелације г. Никодија Милетића. На реду је одговор г. мивистра војног на питање г. Симе Костића и г. Стеве Д. Поповића. Министар војни, Сава Грујић — Народни посланик г. Сима Костић, а за њиме и посланпк г. Стева Поповић, изволели су саошптити Скуиштини, каво су сазнали да је војно министарство узело неких 80 хиљ. динара из фонда раденива војене фабрике, па је тај новац унотребило на друге државне потребе, а не на оно, нашта је тај новац одређен. Учинпвши то саопштење Народној Скуиштини, они су упутили на мене иитање, да ли то стоји да је миаистарство војно узело тај новац, и ако то стоји како је то могло да буде и да ли је министар учинио штогод, да се тај новац врати фонду? На ово питање поштоване господе посланика, част ми је одговорптн, да не стоји то да је мин. војно новац у износу до 80 хиљ. динара узело из фонда фабричких раденива, али сгоји то да државна благајна дугује томе фонду од прилике

САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

80 хиљ. дин. Војно минпстарство није могло узети ту суму из тога разлога, што је то фонд са сиецијалним задатком, да иомаже раденике у случају болести и да издржава њихове удовице после смрти њихове. Но баш и кад бп министарство војно имало ту намеру, ипак не бп могло да учини то с гога што тај новац није ни ушао у тај фонд, а није ушао с тога, разлога, што државна благајна није била у стању да одговори на требовање војне фабрике и да даје фабрици оноливе суме, које су јој нотребне да иодмирује раднике у целом њиховом потраживању. Обично се од извесног времена практиковало тако, да, вад се тражи н. ир. 40 хиљ. дин , добије се место 40, 30 хиљада динара. И шта се онда чини? Онда се издаје првенствеио плата радницима у онолико, волпко им остаје носле свију одбигава, а остало им државна каса остаје дужна. То је тако ишло из месеца у месец, те су тако радници измирени само са илатом, а одбитци за фонд расли и остали на дугу. Ја сам се неколико иута обраћао министарству финансија, да се та сума, која, као што је речено, износи преко' 80 хиљ. дин., пошље унрави војнотехничких заводч и последњи пут нре месец дана мииист. финансија послало ми је ту суму, али у то време сустигну дна плаћања раднпцима, те им се од ге суме опет плага издала и онда је природно, да, кад су они првенствено измирени са платом да је фонд остао и даље да чека са потраживањем евојим од државне благајне. Дакле, као што видите мпн. војно нчје се иослужило том сумом, и но томе не бп могао да падне на њега онај нрекор, што тај новац није ушао у фонд. Међу тимја се надам, да ће се у скором времену добнти та сума од министарсгва финансија и тада ће се послаги фонду радничвом на ноиуну касе. Ради успокојења господе, која су иоднела ово питање, могу да кажем, да није наступио такав случај, или бар да мени није био познат, да је кавав радник тражио од фонда помоћ и да је остао незадовољан. И ако би наступио тавав случај, да се кавав изнемогли радник или његова фамилија обрати фонду ја држим, да ће државна благајна увек бити у стању да подмири ту потребу. То је што сам имао да одговорим на иитање госиоде досланика. Сима Костић — Усљед одговора г. министра војног имао бих да кажем ово. Не стоји то да министарство војно није узело тај новац из фонда фабричкпх радника. Ја не знам какав би израз могао да важем да је ко други узео тај новац, него мин. војно, ношто војнотехнич. завод сгоји под министар. војним. Министарство војно дужно је да снабдева благајну војнотехничког завода са оноликом сумом новца, колика је иотребна за раднике. Према томе и ако мнн. војно није узело тај новац, из фонда за друге потребе, оно га је узело за исплату раднпцима њихове редовне зараде, која треба да се врши из редовне буџетске суме а не из фонда, који има са свим специјалну зараду. Што г. министар вели, да су само улози раднички у фонд, остали још недоложени, и то је доваз колико се радницп штете. Ја ово не могу другче да разумем, него да се то задржава од оне зараде, коју је радник стварио зарадио и то се задржава не да се унесе у благајну министарства финансија, илп у благајну војнотехничвих завода, него да се унесе У фонд, који по њиховим правилима има да послужи за међусобно потпомагање и потпомагање њихових породица и сирочади. Према томе, кад овај фонд по њиховим правилима треба да служи за овакву цељ, онда не знам зашто и по коме основу може, било благајна министар. војног, иди војнотехничвог завода, да узме тај новац и да га задржи, неколико година, те да подмирује друге потребе а не оне, ради којих је и намењен. Међу тим један радник, који је вољан да купи вакву вућу, упућен је вод приватних људи и узима новац на позајмицу плаћајући 10, 12, 16°| 0 , докле по правилима њиховим, дужност је тога фонда да му таку помоћ учини са незнатним интересом и то са месечном отплатом.