Narodna skupština

16 _ НАРОДНА СКУПШТИНА ? 8

У Немачкој нико не сматра да држава треба да сече скут како га која банка дохвати,. У Немачкој, Енглеској и Белгији чак главни блатајник државни то су банке.

у Немачкој развијене јаке банке исто толико ву понос немачкога народа, колико су понов њени универзитети, техника и њепп војска. У Фрацуској ву банке најмоћнији епроводници утицаја Фрацуске спољне политике и преко својих банака Француска је учинила за метеријалну културу народа оно што је њепа револуција и њена литература за духовну и политичку културу њихову. :

Ја сматрам, господо, да је брига Владе и брига Министра за успевање банака, за њихов папредак, за њихово развијање исто толпко легитимна, исто толико морална, исто толико нужна, колико је нужна, дозвољена ин морална брига о санитету о путовима, о војсци и другим установама државним.

Има, господо, ваздан критеријума за висину културе; има их који кажу: култура се мери по мери, по потрошњи сапуна, по потрошњи џепних марама и т. д. али има озбиљних људи и науч= ника који културу једпога парода цене по берзан-= ским листама и курсевима. У Цариграду берзанска. листа има 30 врста, у Београду 100,-у Бечу 800, а у Паризу 8.000 и ја кад имам да бирам, и да се оријентисавам, ја ћу изабрати према западу а не према Византији.

Овим до сад ја неодобравам у свему начин поступања министровот, не налазим, да је све то тако добро, ја сам говорио само да се очува принциш о могућности додира и саобраћаја између домаћих банака H државне касе, а како то треба вршити о томе ћу говорити много мање јер и није строго узев предмет интерпелације. Ја сам на прилику зато, да државна каса саобраћа само са бан= кама, и то не само са разлога сигурности, него и услед тога, што саобраћајући само са банкама министарство има могућности, да контролише употребу новпа.

Ја не зним, тосподо, да ли св г. Министар Финансија бринуо овога пута да сазна, на шта је дат новац и на шта је употребљен новац, који је он позајмио. Ја не знам да ли је задржао могућности да то види. Оп је хтео да помогне извозну трговину; да ли је у ствари помогаог Да ли нису новци дати приватним лицима, употребљени како он није желео, рецимо, на штету баш извозне трговине Да ли је мипистар задржао могућност да контролише, хоће ли се новац, који је он јефтино дао, позајмио, исто тако јевтино позајмити извозницима, онима, које је он управо и хтео да помогне. Код банака он то може контролисати, са банкама о томе може говорити, а са приватни лицима може условљавати, али не може контролисати. Ја не знам, господо, да ли је г. Министар одржао равпоправност у томе погледу: да ли је бивало случајева, да се једноме даје, а другоме не даје нод истим условима, и желим, ако се у томе потледу није ништа учинило, да се у будуће учини и да се давање једнога дела, пшкако целе државне готовине, нормира онако једпом уредбом, као што је нормирано ремптовање новца на страну код сетра= них банака. То је реч коју сам хтео да дам, хотећи да демонструјем своје презрење према кле-

'

вети, и хотећи најскромније, да насупрот примера, које је дао и даје г. Протић, — дам други пример.

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч г. Воја Маринковић.

Д-р Воја Маринковић. — Господо, г. Лрашковић ме је рђаво разумео. Он је прилично оштро напао моју изјаву, коју је сматрао као повлачење испред клевета. Он би имао на то права да сам ја изјавио, да ћусе у мом политичком раду склањати испред клевета и испред клеветника, али ја. нити сам то изјавио нити сам мислио то да изјавим. Мене од клевета није страх; да ме је страх ја не бих отишао у ону партију, која је највише оклеветана, шего бих тражио топлије место, али ја се клеветника нисам бојао за мој политички рад. Оно, што сматрам да ми је дужност као политичару, ја то радим. Ја то радим без обзира на то, хоће ли ко што пребацити за то и хоће ли ме ко оклеветати. Али је овде било речи о моме приватном раду и ту ја сматрам за дужност баш зато, да за будућност не бих слабио свој политички рад у овој земљи Орбији, у којој се све клевета, у којој се клевета с највишег места, у којој се полузванично клевета, да се добро чувам, те да мој приватни рад и живот не буде оклеветан.

Милорад Драшковић. — Ја сам, господо, онако разумео г. Маринковића, како сам казао. Ако сам га погрешно разумео, ја молим да ме извини,

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч т. Бојиновић.

Јосиф Бојиновић. — Господо, ви сте чули да је г. Драшковић рекао, да је услед мога питања била интерпелација, п да је ово питање покренуто раније, и да је Окупштина раније о том истом питању дискутовала. Ја имам да поправим погрешно навођење и да кажем, да је у почетку било само моје кратко питање, на које је питање г. Министар Финансија одговорио кратко, да је зајам даван из државне готовине. Окушштина онда о томе није могла дискутовати. Ја сам ишао нато, да се утврди један Ффакт на основу кога ће се доцније поднети интерпелација, што је и учињено. Сад је први пут да Окупштина о том питању дискутује.

То сам имао да кажем.

Поттредсеник, Јаков Чорбић. — Има реч т. Министар Финансија.

Мин, Финансија, Стојан Протић. — Допустите, господо, да на крају дискусије кажем са своје стране још неколико речи. Мене би у ствари неки говори, нарочито говори двојице предговор-= ника, ослободили потпуно да још шта о самој ствари овде говорим, а ти су предговорници: г. Продановић и г. Петар Мишић. Онп би ме, као што рекох, ослободили да још о ствари говорим, негативношћу онога, што су пред Скупштином изнели, а последњи предтоворник, т. Драшковић, потпуно бин ме ослободио оним што је позитивно овде пред Окупштином рекао о ствари, која је на дневном релу била.

Пре но што даље -од своје стране будем што рекао, молим вас за допуштење, да изјавим једну своју радост, не као министар, који је иптерпелован, не као члан владе која стоји пред Свушшти-