Narodna skupština

у 13. JABYAPA 1915. МО 17

вд да одговара за своја дела, него као члана ЈА дома. идаадујем ве, као српски народни посланик, што a дому овоме јавила и једна паметна реч баш е стране, од које је и интерпелација поднета. ти = ми је што се с те стране чула само једна ввлтна реч. Веома' бих се радовао, да је с те | отне више таквих речи пало. от | говору 1. Драшковића биле су, колико сам овтотао зашавити, две ствари, које се могу сман и као приговори ономе што· сам ја у овој [| нон радио, MH зато ћу ја бити слободан да на | бева приговора дам своју реч. А 2. Драшковић ми је приметио, како је оно, што 30 ба рекао о поступку мога претходника, у ствари хофшредне Банке, мање нелегално или противно сину, него оно што сам ја урадио према На1 [ој Банци. 4 ба ћу, пре свега казати, да сам ја и оно, што ави казао о поступку свога претходника, казао DRES зато, што сам био изазван, а нисам био крив. сивемам обичај са места министарског да оптуош ма кога или да ма коме од оних, који су зцп пре мене на овоме месту, чиним прекоре. Кад вветизазван био, ја сам казао оно што сам ми: о о томе постушку и казао сам као Министар отишто сам и као посланик у конференцији Скупгоноској у своје време, кад се то догодило, казао. аашим, да г. Драшковић греши, кад тај случај, тибоју штету, упоређује, и на исту ногу ставља, ово бољим чини од поступка онога, који сам виелема Народној Банци учинио. Ја ћу бити слоRL н да овде кажем неколико речи зашто тако им. «нфривредна Банка је, господо, приватна, а На4 + Банка није чисто приватне институција. „зје, као што знате, једна институција, која, назедну велику привилегију; она је једна инсти· а, код које држава има извесно право кон|. једна институција, којој је држава један вепто општи државни задатак поверила. Са оном н ти и са оним поступком, какав је учињен са "лафедном Банком, врло лако може бити злоупои и та се злоупотреба може врло тешко контлосати. И овде није искључена злоупотреба, ја о отворено да кажем; али држава има ту више зонности да ту злоупотребу спречи: разуме се, тшевависи од начина како она поступи у даном таттку : јер она има право контроле, што се мора п : према једној таквој институцији, као што је вишна Банка, која има једну привилегију, за ушостоји и нарочити закон, и која има у опште оп поверења нето једна приватна банка. И баш што се и овде може учинити злоупотреба, г(је влада у овоме случају са своје стране учисве што се може учинити, да и евентуалне ттеотребе у оваквом случају не наступе. ) ни смо се, пре свега, кад смо банци уступили, вда кажем, своје право, односно право државе | хних седам милиона, споразумели и договорили | ам. односно поставили смо јој услов; да она дам милиона може давати само извозницима, тивито извозницима, BL да би то, што смо хтели постићи, имали зање да се заиста и врши, ми смо поред оног

НЕТОСТЕНОТРАФСКЕ ВЕЛЕШКЕ 1911,

поверења, које се овакој једној институцији мора поклонити, још нарочито овластили и свога комесара, свога преставника код Народне Банке, и дали му нарочито упутство да пази и контролише како ће се ових 7,000.000 утрошити,. И ја, господо,

могу са задовољством изјавити: да је Народна Банка поступила потпуно онако како је влада пи желела.

(ем тога, господо, овде има још један случај.

За Народну Банку, која има један велики, општи, народни и друштвени задатак, постоји једно ограничење у самом закону, које јој смета и које јој чини немогућним, да она свој задатак ивврши онако како треба. То је ограничење, господо, у закону, у ком се уједно одређује: да Народна Банка преко једне извесне суме новца не сме имати више у саобраћају сребрних новчаница и у опште новчаница. Задатак је државе, у првом реду Министра Финансија и Народне Банке, да пазе да се пусти у саобраћај само онолико новчаница нарочито сребрних новчаница, које не представљају прави, интернационални, међународни новац колико потреба саобраћаја захтева у даном тренутку, управо: колико у даном тренутку саобраћај може, тако да кажем, ону количину новчаница да примн у себе, да је прогута. И ми смо, господо, на то пазили, а павили смо и по времену. дна се време кад нам саобраћај захтева највише новца, а то је онда, кад је извозна сезона ту. А кад је извозна сезона ту, зна се од прилике колико треба новца. Ми смо, а у првом реду ја као Министар Финансија, гледали и трудили се дајући ових 7,000.000 дин. Народној Банци и стављајући и другим приватним банкама на расположење државни новац, да се он и утроши на оно на што смо га дали па смо и самим роком, за који смо га давали на позајмицу, одређивали праву употребу тога новца.

ТГ. Драшковић је, сад долазим на једну другу примедбу, учинио приговор, како код приватних лица Министру Финансија није могуће водити контролу о томе: да ли они збиља употребљују новад на потребу извоза, за који им га је он и дао.

На ову примедбу имам да кажем само ово:

Кад стоји то, да се ни код приватних банака, као ни код приватних лица, — може бити код ових и нешто мање, — не може ова контрола вршити у довољној мери, ја сам онда мислио да је ова мера с ограниченим роком довољна за главну ствар.

Кад се самим роком одређује време, за које ће новац лежати код приватних банака и код приватних лица, којима је дата позајмица, онда је тим самим учињено оно што вам дужност са те стране налаже: да пазимо на то, како ће се овај новад употребити. Кад ми овај новац дајемо у јакој извовној сезони и кад тражимо да се он врати у државне касе од прилике онда, кад се сезона свршава п кад настаје сезона спекулације, онда смо ми. на сваки начин, учинили све оно, што је потребно да се тај новац употреби на потребе извозне трговине.

Сад ми, господо, допустите да кажем неколико речи у личну одбрану, управо после другог говора

ЏШродановића, и да окарактеришем само са неколико речи говор г. Џетра Мишића, који је, као