Narodna skupština

18 | НАР OMA СКУПИНА

што знате, трајао овде пун сат и по и био најдужи, те би требало према томе да буде и најпотпунији, а он је папротив, по моме мишљењу, био врло празан. |

У великој жељи да много докаже, г. Мишић је сам против себе војевао, управо војевло је противу онога што је желео да докаже. Он је тако срећпо оперисао, и са командирима месарских чета и са неким воловима и са неким госпођама и њиховим признаницама, да је услео пронаћи и утврдити ове три ствари.

Прво, да ће Отојан Протић, Министар Финансија овом интерпелацијом да се измигољи од одговорности, да је она управо од стране интерпеланата поднесена у његову корист. Природни вакључак свега тога је, господо, тај, да сам ја можда некога натоворио, т. Рибарца или г. Вељковића, да ову интерпелацију о овоме питању поднесу. Како то изгледа п како то звони у ушима свакога објективпог посматрача и паметног човека, то нека цени Народна Окупштина.

Други је проналазак . Џетра Мишића био у томе, да овде постоји једно кривично дело, и то послуга са новцем. Од толиких говорника, који су овде говорили о овој ствари и међу којима има правника, дакле људи од закона по струци, по занату, нико то није казао и нико није тај израз употребио. То је било суђено једном официру да он нађе како овде има кривичног дела, које се зове послуга си повцем. То је може бити по некој војничкој стратегији и тактици; али по нашим обичним појмовима и знању о закону, то до сад нико од нас није пронашао; а кад јето тако у ствари, онда ја имам права, као интерпеловап Министар, да то констатујем.

Трећи је проналазак г. Петра Мишића био у томе, да је овде управо и Главна Контрола неки кривац, а не само Министар Финансија, који је чинио ове позајмице. Главна је Контрола крива зато што она није известила директно Народну Скупштину о овој ствари, него је пустила да се интерпелација јави, те је на тај начин управо и она помогла да се Отојан Протић измигољи од неке, уображене од стране г. Петра Мишића, одтоворности. Јер, вели г. Мишић, онда, кад би се Главна Контрола овде јавила и изнела ствар пред Народну Окупштину, да видимо, шта би радила већина. Она би се поплашила и одмах би примила и ово што је казао г. Петар Мишић. Ја о томе нећу казати ништа друго, већ ћу само казати ово: Ако кад тод у Србији дође каква већина, која ће извести Стојана Шротића на суд, онда ће та већина, ја мислим, пре свега и пре тога, узети на испит г. Петра Мишића. (Живо одобравање).

Сад ми допустите неколико речи, да се одужим свом бившем колеги г. Продановићу.

Т. Продановић је казао, како сам та ја неправедно напао зато што су пресуде извесне код њега у министарству застареле. Ја овде сматрам за дуж= ност да кажем, да сам ја ту ствар опет упоредио само зато што сам изазван. Нити сам ја имао

обичај, нити та сад имам, нити мислим, право да

вам кажем, да је то лепо да се оно, што је било за време док су људи заједно радили, изноби по-

сле на тапете и претреса. Али, ви, гослодо, | знате, и ји мислим да то треба да буде моје вињење за ово што сам рекао,

теорију о гажењу закона; представник парламентаризма, | дужност да се против тога бори и како upala . парламентаризма захтева да се против свих BI ломстава бори. ЈЕ, па, господо, кад један Миш стар на такав начин и тако буде нападан, ја слим да он има мало права да каже тослоди Која тако излази пред ар Уа

Ru Лаа да, ако имате asaoraj, Vae Tr; дановићу, врло много да чистите! Ја нећу да је

а има дужност ле се ТЕ: да се пне дртжав чувају, мислио да му је то један равлог вишејеши треба да се одазове позиву својих полити пријатеља, који су сматрали да је један сре

пријатеље за неке шумске кривице и да је пристрастан према другима, који су, рецимо, дикали, либерали или напредњаци. (Рад. Агато вић: Нема либерала).

да је он прибавио извештај о тој ствари, (Е ствар не стоји тако, како је г. Продановић штен, нето GrOjH сасвим Пи да ву ту ја

него је хтео да види сама акта, по његовој жељи је учињено. Министар Унутр. Дела, г. Јовановић је бавио од власти та акта и послао их је по теву т. Продановића лично на његову адресу. То је било тачно 14 или 15 марта 1910 годв Г. Јовановић је после отишао из министаро Ја сам тада био Министар Финансија, и, Баојо кав, о томе, разуме се, нисам водио никаква је чуна, нити сам морао то да знам. Дошао сам шиши тота да заступам Министра Унутр. Дела. Једнњ дана, почетком јануара, начелник Министар поред других послова износи ми једну ствар, две којој треба да казним једнога среског писара, ну је био учинио ту кривицу: J једна шумска кривица. И онда ми је одмах кан како се то по закону казни и шта треба дај уради. Ја сам му одмах казао да се уради што наређује закон. Онда ми је он мало, не како да кажем, можда, u баш 010 тако.

саме пресуде:

ока подмигљиво петао оних 118 пресуда што 57 пне у LN. ству Привреде > |

И овда сам се ја сетио онога што је билино Министарском Савету пре колико месеци, п каје 1 па зар оне нису враћене> И наредио сам ARE if оне траже. Тада је Министру Привреде олшфшт о званични акт под четвртим јануаром, У комбуко