Narodna skupština

Но ДА MN _ Oe

18. ЈАНУАРА

свете !

—=

уножено, да се те пресуде врате. Али, господо, ужн нису враћене званичним актом, како су тра| (5 него на један прилично необичан начин. 15 - јануара ја сам дошао у канцеларију. Како пен мао два Министарстве и Министарство Унунашњих Дела и Министарство Финансија, ја сам 5. и увек рано, - ишао у Министарство Унусам у МиниДакле ја сам већ био у тошистарству у осам сали и на моме столу нашао деј један велики свежањ, који је на моју личну таису био упућен. Ја нисам знао шта је то, и 5 ( седнем RW напишем ово: јер, знате, треба

у тв да буде обазрив:

DOB тоа

нешњих Дела, а после тога ишао

атоство Финансија. |

waW!Jaueanunzı Министарства Унутра. Дела,

ту јутрос, кад сам у канцеларију дошао, нашао вн на моме столу један пакет, који, пошто је био нзен на моју личну адресу, отворим и нађем овај ехањ аката. Опроводнога пнема није било. Нека патиди која су ово акта и даље што треба уради. Бр 0 јануара 1911 г. Београд. | oo je одмах заведено и мени је пачелник истога ти „ писмено одговорио ово; ти Акта, 0 којима је реч у овоме ретералу OCIIOМа Министра, јесу пресуде начелника среза 0p80тансначког, изречене по делу горосече, по којима тосуђено више лица. зн ве су ове пресуде, а има их 115, иступне злосоде п оне су као такве застареле код Мининтоства Привреде. за Ове су пресуде добављене са актом начелства влтта крајинског Пов. Бр. 54 од 10 марта 1910 ди | по тражењу бившег Мипистра Унутрашњих л а г. Јовановића, затим су по његовој наредбн пате на личну адресу. Министра Привреде г. лановића. ikako Te пресуде нису враћене, то је актом од BB. мес. ШБр. 177. тражено од госп. Министра зпавреде да их врати, и место да су враћене по тив акту, оне су враћене овим путем како је госп. тониетар Шротић изнео у реферату. ' 2Уз овај извештај прилаже се и акт начелника вета крајинског Ш.Бр. 94 и у њему списак осут. их лица као и акт овог Министарства ПШ.Љр. 177. зна ве ове пресуде треба вратити за архиву среза гвпталаначког. 5 |—толл ја 4 Београд.

У другом реферату начелника Министарства Ушвашњих Дела, који је написан одмах кад су

L дошла у Министарство и затим послата Ми-

| ттру Привреде, из акта је извађена ова забелешка: ЕН Начелник среза браопаланачкот казнио је 118

п) „(по 118 пресуда) због тога, што су та лица вреела по известан део државног пиумског зем= „Bura, које се налази у атару поменутог среза,

ту заузимачи то земљиште, зазиратили и у своју тотет употребили. ваОва су та лица кажњена по тнавних шума. атривица је оптужених истушна пи за извиђај 'затфресуђење надлежна је државна полицијска

реферату чувара

1919. ГОДИНЕ _ 19

власт, а дело се кавни по члану 106. закона о

шумама. i Казна је од 25—850 динара ако је заузето зем-

љиште до 10 ари, а ако је заузето више ари онда

50—150 динара.

(Од ових 118 пресуда извршено је 15, а осталих 103 нису још извршене.

Од 15 лица над којима су пресуде извршене, деветорица су самостални радикали, а шесторица ву радикали. |

Од оних 105, над којима пресуда није извршна, јесу: 68 радикала, 25 самосталаца, 5 либерала, 8 напредњака, 2 неопредељена“.

Кад сам ја, господо, тражио ова акта од господина Министра Народне Привреде да се врате, онда су његови чиновници написали на оном акту, којим сам ја тражио та акта, ово:

„Из регистра за 1910 год. не види се да су ова акта дошла у ово одељење“. И онда се тражи од г. Министра Унутрашњих Дела „да јави у повратку овог акта: кога су дана експедована акта о којима је овде реч“.

Т. Продановић је, бранећи себе, врло некаваљерски 'хтео за ову ствар да оптужи T. Љубу „Jo вановића (Јаша Продановић: Боже сачувај!) Ја нећу P. Љубу Јовановића да браним, али мислим да могу С правом да кажем ово: да, као год што je m. Јовановић имао дужност старати се, да се ова акта врате у његово министарство, још је више имао дужпост онај, који је та акта примио да та акта и врати, (Јаша Продановић: признао сам ја то). -

|. Шродановић каже, да је заборавио акта. То је, тосподо, могућно; али код г. Продановића заборавност та узима врло велике размере и јавља се у врло незгодним случајевима. Видите овде, он је акта добио 14 марта 1910. год., а ја сам акта тражио 4. јануара 1911. године. То би, господо, значило да г. Шродановић своју Фијоку министарску није отворио за девет месеци! (Јаша ПШродановић: Није то Фијока, то јецело једно орманче !).

P. Продановић је господо, био тако добар да се понова врати на такозвану, по његовом мишљењу, „теорију гажења закона“. (Јаша Продановић: А за Марићева и Мутавџићева акта 2)

Шардон, примам и молим да извините, заборавио сам збиља на г. Косту Марића.

Т. Продановић ми је замерио, како сам ја лично, или под мојим утицајем, учинио: да се акта, от, Кости Марићу загубе, или да их нестане. |. Продановић је казао, у чему је ствар, која се у тим актима налази. То је питање о увреди владаоца. Ја сам казао, не будући Министар, но знајући са улшце, да је по тој ствари истрага обустављена. Ту сам учинио погрешку, јер истрага у прво време није била обустављена, али факт је, остаје тачно, као што сам казао и сад кажем: да је збиља ова ствар била обустављена, а то је: да г. Марић није био осуђен, и та су акта, дакле, остављена у архиву.

Т. Продановић мисли да сам ја ту некаквога. рачуна нарочито шмао, или могао имати, да та акта склоним или да их поцепам. Па, тосподо, ја сам већ пре тога престао бити Министар, и онда