Narodna skupština

опајакону, који је парламенат донео, ставља владу, нон кад је она наоружана најширом влашћу, тако одећи, под контролу судова. Власт и изванредни, вјожоја се даје или сконцентрише једним законом, ошије никада у истини неограничена, јер је огразрниичена одредбама, речима самога закона, и што || Se још важније, тумачењем, које закону дају су-

тнодови !! ЈЕ На крају, тосподо, само још ово. ) ___Ова теорија је постала, што је врло значајно,

(92 земљи, за коју сви тврде да је земља законитости |H “ првом реду и да у том погледу стоји као пример пинсвима другим земљама. И само се у тој земљи, ли нрлеској, оваква теорија MW могла јавити. На конзнтиненту у Европи она се није јавила, а није се нигавила зато, што тамо постоје са свим друге идеје, н у има много тосподе, која овако, као господин ко родановић и г: Воја Маринковић, дају влади тонсното више него што смеју дати, и више него што твају Ентлези. (Одобравање). L Јаша Шродановић. — Молим реч за обаппештење. | 1 __Потпредседник, Јаков Чорбић. — Ја ћу вам штвати реч, али молим да се строго држите поногловника. kb Јаша Шродановић. — Наравно, г. потпредндевдниче, ја имам две ствари за обавештење H личну пдоддбрану. 1 Потпредседник, Јаков Чорбић. Ш _ Продановић. ђ Јаша Продановић. — Дакле, тосподо, г. Про| тић што се тиче оних аката, тачно је утврдио што мам и ја казао. Једина разлика што је Tr. Протић, ожако он -тврди 4. јануара спремно акта а 9. јатетуара их добио. Ја то верујем а то значи ово: > [00] чиновник који је добио г. Протићев акт, јер тиошту не отвара Министар, него началник, потражио оп · поменута акта у архиви и није их нашао. За то се ва фратнио Министарству Унутрашњих Дела и питао ' дад су акта послата, јер мој начелник није знао 3) а сам ја од г. Љубе Јовановића добио приватно 15 а акта. А ја сам вратио акта 9. јануара не знанфћи ни да су она тражена актом. Вратио сам их 885 спроводног акта, као што сам их без спрокодног акта и добио. 8 Важна је ствар кад су застареле кривице о кошма је реч. Те су кривице застареле много пре отето што је Министар Унутрашњих Дела од мене свражио акта. Њихова кривица није застарела од ок до 9 јануара него је застарела много раније. вообацивање са деснице: Док су акта била у појијоци). 1 Господин Шротић, као Министар Унутрашњих срела, хтео је казнити писара, који је пустио да виддна кривица застари. даштог — Зато, што је ТЕ: Зи имао да ради по тим актима, што је (био надн и имао да донесе овако или онако решење. M нисам по тим актима надлежна власт, ја нисам овмао ништа да решавам о њима, као год што није озмао ништа да доноси г. Пашић по мојим актим:, вјоја сам ја њему послао. И као што се десило г. шеашићу, не само да заборави акта, него да их и паобаци, што се мени није десило, тако исто и мени десило да сам акта. заборавио. Ја сам

— Има реч

BI 4

тај део

ла =

13. ЈАНУАРА 1912. ГОДИНЕ 21

\ кривице потпуно признао. Моја ваборавност доводи ме само у неприлику према г. Љуби Јовановићу и даје њему права да ми не даје други пут никаква акта.

Али ако сам ја крив, што вам заборавио акта, по којима нисам имао ништа да радим, ја сматрам да је кривица пи до надлежног Министра, који је знао да је та акта послао мени, и није хтео да их од мене тражи, и ако је био дужан да донесе одлуку по њима. Кад сам ја тратио акта од г. Шашића, кад сам престао бити Министар 24. и 25. јуна, ја нисам хтео да изађем из министарства, а да сва акта, по којима сам радио, не буду на моме столу и мојој канцеларији. Ја нисам хтео да оставим министарство, нисам хтео да оставим канцеларију, а да и један акт остане или код моје куће или код мојих политичких пријатеља, или код мојих политичких противника или савезника. И кад сам полазио, ја сам сва акта сачувао и предао г. Капетановићу, који ме је заменио. Тако сам ја радио, а ни г. Љ. Јовановић пије смео отићи из министарства, док његова акта, по којима одговара и по којима има да ради, не преда својем наследнику. //Кагор). Сваки Министар дужан је да води, као Министар, рачуна о својим актима, а сваки човек је дужан да води рачуна о својим обавезама. Ја сам се отрешио о ) једну обавезу личне природе, ја нисам дао реверс на та акта. (Иронично са деснице: „И, кад нема реверс, онда може.) Не може, господине! Зато ја и прзнајем своју кривицу ; ја сам одтоворан г. „Mb. Јовановићу и признајем да сам се огрешио се тога што сам био у великом послу, јер сам имао два ресора. Та сам акта у брзини метнуо у једну фијоку где стоје закони и пројекти по којима се није имало радити те године, и према томе, превидео сам их. Алп, господо, ако је то мој грех, онда је то још више грех онога министра, који је сам своје ствари заборавио и који није потражио донета акта. А ја вас уверавам, да су та акта од мене потражена, да би их одмах вратио, као што сам их вратио и ако нису тражена.

Тосподо, видите, г. Протић ми је учинио услугу казавши ми да су у томе списку 68 мојих противника политичких. ЈДакле, јасан је доказ, да ја нисам имао разлога да спасавам 68 својих противника тим пре, што је 9 мојих људи кажњено и што је казна већ извршена. Али, господо, ја верујем и то, да т. Љ. Јовановић није хтео намерно да пусти да акта код мене застаре, него је и он заборавио. (Добацивање са деснице: Престао је бити министар!) Акта су застарела док је T. Јовановић био министар.

Ако би се ова ствар изнела пред суд, или пред парламент, ја не би могао бити осуђен, али би ми могло бити замерено, што сам заборавио акта.

Ја дакле верујем потпуно, да г.Љ. Јовановић није намерно оставио та акта да застаре код мене, нето да је и он заборавио, само што је он као надлежни министар одтоворан за нерад по њима, а ја нисам.

Ја, тосподо, нисам имао могућности да спречим да застаре та акта. Само да је г. Министар тражио од мене акта, а ја да му их нисам хтео вратити, или да сам рецимо одрицао да сам их примио, ја би у том случају заиста спречио, да се