Narodna skupština

у месецима: јануару, тебруару, марту, онда није чудо, што ни Фабрика у Крагујевцу није тада могла израдити сандуке за смештај те муниције. И наравно, отуда је лошао и тај факт, да су шрапнели морали бити дати батеријама да се смештају у Kape, и да се они тамо чувају! Ја налазим, кад су већ морали шрапнели да се чувају у карама, да су и те каре требале бити исправније но што су се показале. Недостатак који се на њима код нас показао сведочи, да је наша бојаван, изражена, 1906. г. у исправност Шнајдерових кара, била оправдана,

Јер се код Шнајдера констатовало 1906. т. да у тим карама није било све исправно, ма да је извештај у томе погледу гласио, као да је све нађено у нормалном стању. Напослетку, то су ситне ствари, које се могу поправити, и ја о њима нећу овде говорити,

Мене чуди само једна ствар, да ли у то доба _— крај 1908. т. нисмо имали више муниције, него колико је могло да се смести у каре, а међутим по уговору, изгледа, да смо у то доба требали имати у Србији сву бојну муницију.

Као што видите, господо, није само кривица до Фабрике, што је она у журби, у несмотрености својих органа, — ја нећу да кажем, је то намерно чињено — учинила да упаљачи донесу клицу кварежи отуда, већ узрок лежи идо нас, — и то је оно, тосподо, што нас највише нервира и боли, да ми нисмо у стању, да оно што скупо платимо, чувамо за евентуалне догађаје: међутим, требало је да будемо веома пажљиви према муницијт, која отуда долави. Они људи, који данас пишу, како су ти упаљачи „веома осетљиви“, требали су да воде рачуна, кад су били на положају и вршили поруџбппе и да се постарају да ту осетљивост упаљача и муниције заштите. Ова ничим није заштићена; остављено је да та осетљивост повуче своје последице и наше небрежљивости и наше опште индолентности за чување тога финог и тако скупог материјала.

Ви сте мало пре чули, господо, питање г. Рибарца, које је упутио г. Министру, тражећи, да му да обавештења и о разорном зрну и о шрапнелима Шптајдерове фабрике лиферованам из те прве поруџбине из зајма 1906. тод. О њима је комисија која је вршила пробе и испитивања у 1909. год. у Крагујевцу констатовала да су неисправни у великом броју, толико да се неисправност може отклонити. То је исто констатовао и апкетни одбор који је пробама хтео да се увери о ономе што се само могло да назре кроз акта. Анкетни одбор на стр. 69. свога извештаја вели крупне ствари, тако крушне, да се ја збиља данас чудим, како је смело и Председпиштво Народне Скупштине, како су смели и влада и Министар Војни да оставе ту ствар до данас да овако прође а да нико не одтовара за ненсправност онога што је констатовано. |Миле Радојковић: Ша ко је до данас одтоварао у Србији.) Вбиља никад зтодније питање није Радојковић поставио од овота: ко је до данас одговарао ва такве ствариг То и јесте спепијалитет, који ми само негујемо у новој Србији, да нико ни ва шта не одговара због тога што се одмах утицајне личности умешају у такве афере: и ако

по МЕ _ ПАРОДНА СКУПШТИНА = |

се повуче један на одговорност, | гога, а овај трећега и т. д. и ко зна где би дитра окривљених и проказаних зауставила !

пи ал тако а вршење своје дужности и што не обраћају | пада

је и комунике који је данашња Краљевска Вл издала поводом писања наше јавности о по реним упаљачима. У томе коминикеу имамо и нејен ! лико констатација које су нешстинште. Тако наше би у њему се каже: војежама врше се сваке године стручни трезласза целе убојне у потпуној бојној готовости“. господо, у овој фрази на саму познату нам ствавнто ност !2 |

гледали сваке године нашу убојну спрему“. (0 смо дошли до жалосног резултата, димо рачупа 0 тој налпој убојној спреми. Не саео 9 од обмундировне потребе. које нисмо имали нишштине нето нисмо имали ни муниције, имали, Војно знало, и имало рапорте својих команданајвн 61 пукова. На другом месту каже се ово: намештени нови упаљачи били су 1908. год. majke жени нарочитим неповољним околностима те се ибн 52 њих био показао квар нешто јачи, него што | от у нормалним приликама“. ||

је допуштено да се упаљачи кваре у тим малним приликама“. Сваки ми је одговорио, да БА то апеурдум! ције у погледу растурања зрна, manje. допуштене, али да буде у „нормалним п ти ликама“ било познато до сада; каже јавности, 8 зна, да се упаљачи кваре у нормалним приликануии у свима војскама, код нас. Ни у каквим приликама није допуштено се упаљачи кваре, јер ако би то било, онда ко бол могао знати који је од монтираних шрапнела шет 81 праван; а који не!

он повлачи

Па a HI „126 што су код, нас органи, ку

што овлаш узинућ

за чување онога што нам је најпотребније, кад два

свуда осећа тежња да се обмане јавно мнењебаон да се истина прикрије.

ORMAONA

У томе погледу, господо, леп пример пружио Ни он:

„у нашој војсци као и у друшитуг

o HO

како би она сватда би Колико ирон

стреме

Ша ми смо видели 1908. год. како CMO TO

колико ми

и оно што GO OT било је покварено и ако је Министарсттоте

7 Међу ILI TYd

Тосподо, распитивао сам стручне органе, колирио: „нојо ., Може бити, господо, саме толера о. да не прекорашнцог

то Ни а овде хоће то да се ши 52 пошто се ова буни, како се виа

допуштено жварење тупаљача,

па, није ни чудо што га имај | IH

Даље, господо, комунике тврди како овај 6

„није наступио услед хрђаве Фабрикације мунинуи ције“. ни до данас у стању да каже, да ли су ови упвш 1 љачи носили клицу кварежи из Фабрике или субто

клицу овде зачели и овде се покварили. То можеом

да се каже тек онда, кад се тачно испитају 6 Y елементи и сви органи који су ту муницију т

Међутим ви видите, да Министар Војни нијшн и

упаљачи који су прим: ни из Француске у потпу Мт. исправним кутијама да су и на тим упаљачима i Би Француске нађене извесне неисправности, које H, у прилог тој клици кварежи још из саме Фабрини Онда се о томе није водило рачуна и тек сад ши де

sana ranama