Narodna skupština

> 16. ЈАНУАРА : У SELE — | Али, господо, да се осујети рад комисије, неуучињен је још један корак. Херметичке кутије, у јошккојима су дошли упаљачи из Француске, утрошене тагсу све за оне упаљаче који су рађени у 1907 н Је 1908 години, а задржате су само неке од израде )0 11909. године. Кад су дали комисији сада да испн(татује покварене упаљаче, ставили су јој у дужност леда упоређује упаљаче у кутијама од израде 1909. доттодине са монтираним шраштелима 1908. године, кг веа који су рађени у 1907 и 1908 години. Као што видите ту сличности никакве нема и опу упоређивање не може ни бити. Чудновато је да кан нема ни једне кутије са упаљачима из 1907. и )9г 1909, тодине: чудновато је да се показала тако кенсвелика ревност у Војно-техничком заводу да су ино сви упаљачи монтирани. Међутим, те се кутије са иу упаљачима увек остављају у извесном броју да {L9 служе за мустру, и ако се покаже каква махна на том монтираним упаљачима, да се може да контролише: ст шта је узрок томе квару. да тај случај само би се нто отвориле кутије и њихови упаљачи сравнили би се 89 са монтираним упаљачима и нашао би се узрок, (КО Овде није било ни једне кутије од израде 907. " ни 908. год. Б Али, господо, да претпоставимо, да је могао овн наступити и такав случај: да се наша муниција лош покварила за време анексионе кризе, која је тракеј јала, као што знате, само четири месеца, н то је 507 господо, толико трајала само за трупе београдског т тарнизона, а трупе по унутрашњости биле су у нормалним приликама и у мирнодолским становима. | Тамо ванредних прилика није ни било, а ванредне туш прилике су за муницију и за војску онда, кад она није под кровом; а кад су под кровом онда ту нема никаквих ванредних околпости. 5 Дакле, кад би се муниција тако могла лако да поквари у случајевима кад трупе станују по сталним становима, као што је био случај за време анексије, и то за четири месеца, само за то што су шрапнели морали да се мећу у шарже-е — онда би са ратовима, господо, било свршено; јер код великих војсака, које вуку са собом и за собом на _ милионе шрапнела у својим транспортима и то тако,

бојиште а трећи смештају у привремене и неподесне магацине, по рђавом времену, све би се за 4 месеца покварило и рат би престао! Рускојапански рат не би према томе ни мотао да траје онолико колико је трајао. Из овога видите да муниција, за тако кратко време и под неповољним приликама, не сме се покварити; јер, ако би се тако брзо могла кварити, онда нам и не треба нити можемо ићи с њом у рат. Али пошто је г. Министар Војни изјавио, да постоји извесна околност, да је се муниција могла и за време анексије покварити и да ће даље да трага. ја немам ништа против: ја само захтевам да се најенергичније и брзо трата и да кривци повуку одговорност, јер сваки треба да одговара, за оно зашта је крив. Али, тосподо, ја ћу сад да наведем неке околности које показују: да је муниција из Фабрике долазила покварена, и те околности познате су = садашњем Tr, Министру војном. Он није имао много т у овом потледу да испитује ствар као што рече ал " да ће сад све да испита, јер је он онда био Ми-

да кад су једни код трупа, други се крећу на.

1919. ГОДИНЕ

нистар војни и њему је то било познато. Кад су шрапнели први пуг почели да долазе у Орбију, шиљан је одтоварајући број метака трупама ва гађања и пробу. Извештаји команданата били су неповољни баш по Функционисање шрапнела, а неправилно Функционисање шрапнела у првом реду произлази од упаљача. Овај исти г. Министар војни, који је и сада, он је то документовао. 18. новембра 1908. године јер је он, на основу тих извештаја трупних команданата, писао председнику комисије и јављао му: да се код команди поја= вило неправилно Функционисање шрашнела, и то: а) Код тимочког артилеријског пука: 4 pate. неправилно су функционисали: један се распрскао на 300 метара пред топом, два на 1000 метара од батерије, а један се није ни распрскао, нето је после нађен цео, — а гађало се на 3600 метара. На гађању код истог пука на 2800 метара један се шрапнел распрскао на 500 метара од ба= терије. 06) Код дунавског арт. пука била су три случаја неправилног функционисања шрапнела: два су се распрела на даљини од 6—8 стотина метара, а један на 500 метара пред батеријом.

Даље г. Министар у том наређењу јавља председнику: да је код моравског арт. пука, по сазнању било такође неколико случајева неправилног функционисања — али извештај о томе није још добивен. Дакле Министар Војни знао је за ту неисправност још 18—11—1908. г.! — Шредседник комисије одговорио је на тај налог г. Министра Војног и у том одговору вели: да ако шрапнели неправилно Функционишу, онда мора да је кривица до упаљача; међутим, вели: ми смо све упаљаче примили. Наша контрола у Хавру била је тако строга, да су упаљачи дали боље резултате, него што су прописани техничким погодбама.

На основу овога произвољног закључка, председник комисије, у одговору, извештава Господина, Министра војног, да мора бити погрешке у темпирању, али случај, што се један шратнел није на растрскао, председник комисије прећутао је и никаквога одговора по томе није дао, а г. Министар вбјни није даљи одтовор ни тражио.

А међутим ту је био велики чвор: Како се то може десити да се шрапнел темпиран не распрене у ваздуху, па чак ни тад кад је био перкусиони удар, него је нађен цео — нераспренут. Ту је бевусловно била кривица до упаљача. Интересантно је овде и то да председник комисије у томе рапорту наводи да и сама трупа треба да тражи узрок неправилног дејства шрашнела (као да трупи то нешто вреди) а не да одмах критикују доброту израде материјала и ову комисију, јер од тога ће трупама мало дати користи, а штетне после дшце лако је предвидети.

Дакле, видите, критикована је и тада израда материјала, јер сена ту критику жали председник комисије. Дакле трупа је приметила да израда материјала није била добра.

После овога одговора председника комисије и овога наређења Министра Војног понова долазе извештаји трупских команада о неправилном Функционисању шрапнела. У извештајима од 1909. тод. од тађања 1908. године опет се наводи доста примера о неправилном функционисању шрашнела. Ове