Narodna skupština

10.

знам ту болест. Ја могу то да знам тек по томе кад прочитам у новипама ишли кад ми то лекар какав каже. Иначе кад видим човека болесних очију, ја не могу да знам да ли он има катар или трахому; али је чудно , што наш санитет до пре две године није знао да у Србији има трахоме, а да није знао ја ћу навести шта је 1904. тод. на главном годишњем скушу Орп, Лекар. Друштва рекао ваш шеф санитета. Он је кавло: „Орбија је најсрећнија земља, јер у њој нема трахоме“. То је било пре 7. година и тада шеф вашег санитета није знао да у Орбији има трахоме, а од куд ја да знам. Шре 10 година на бечком унивевитету полагао је један Орбин испити кад га је професор запитао: има ли у Србији трахоме, он је одговорио да нема. Професор му је онда рекао: „Хајде на место!“ и рекао му је, да га тера на место зато што те болести има у Орбмји, а опто не зна, Ви замерате мени, а не замерате вашем шефу санитета, који не зна да има код нас трахоме, а професор бечког универзитета зна.

Што се тиче онога, што мало пре рекосте, да сте учинили нешто иза болницу у Богатићу, могу рећи, да је то привремена болница, која је постављена пре, тако рећи, неколико дана. Кад сам ја подигао интерпелацију, била је настала огромна преписка између вашега шефа санитета и лекара. Та привремена ЗИД отворена је пре 10—15 дана.

Што се тиче лечења те болести, она не мора да се лечи само у болницама, рече P. министар, нето и онако. Кад сезна ко болује од те болести и кад се зна да наш сељак нема услова за лечење, онда морамо да имамо болницу, да бар они који су много заражени, у којих је болест дуготрајна морају да седе у болницама под надзором лекара. То друкчије не може бити. Овде су долазили људи код очног лекара Нешића и ипак су седели по 15 дана ради лечења, и ако им се није седело на овим скупоћама. Та се болест мора лечити у болницама, а не само обилажењем лекара и давањем бесплатних репепата. Да се друкчије може излечити та болест, то није тачно.

Ви сте казали неки дан, кад је било говора о распореду новца из фопдова, да сте се старали и мислили и о Богатићу и велите да ће и он добити болницу. Тада сте казали, да вам посланици лосадише долазећи за тражење среских болница и да не можете то сваком да учините.

Ја мислим, да ваше није да питате посланике рде треба болнице подизати, јер ви свакако морате о томе имати реферат од свога санитета, па где је потребно, да се ту болнице и постављају. Не по стављају се болнице зато да се каже за једнога посланика како је он урадио нешто за свој срез, нарочито у оваквим приликама где су болести. Ја мислим ако питате наш санитет он вам може дати податке да је ово најзараженији срез у целој Србији. Ја сам вам понова именовао све болести које тамо владају и које нису тренутне него сталне и поред свих тих болести ви нисте нашли за потребно да одредите помоћ за подизање болнице у Ђогалићу.

Потпредседник, Јаков Чорбић — Има реч

Министар Унутрашњих „Јела,

НАРОДНА Оку ЈИ

_довандвића о забрани клања свиња,

ј 6 па +

ковић = Лили само да. i две напомене, i | .91

слатици за преза пате за то, да (он Rad како се ја у своме раду руководим само тражњ послатика. Ја сам констатовао један Факт, а из мо говора ви сте чули како сам се ја одазвао т тратењу. 13

главније ЕТ него либоаничко лечење, то. стручно лекарско мишљење, пл не моје лично. болници се лече само најтежи случајеви и болнип има да послужи више као један очитледан пример за цео тамошњи, свет, да види да се и најтец случајеви трахоме могу излечити, ако се лече, је управо главни циљ болнице, а лекарско стручн мишљење је, да се трахома лечи амбулантно, и де за то лекари треба да иду болесницима на нове

Поттредседнин, Јаков Чорбић — Шрелавизц на трећу тачку дневног реда: одговор т. Минис Народне Шривреде на интерпелацију г. Симе Р лакших |

HER.

150 ктр. (в. саст. 1Х) Молим г. интерпеланта да објасни ту стају интерпелацију.

Сима Бадовановић. Тосподо посланици, | сам ову интерпелацију поднео како се сећам | и 18. новембра и питао сам г. Министра, зашто || отп и по коме закону одредио, да се не смеју по ово u] штој тарифи, — ја опет наглашавам по општој табг [0 рифи да кољу, свиње лакше од 150 кгр., јер ми Ни утовору са Аустро-Угарском по општој тарифи незн п мамо да пазимо колики ћемо број поклати свињинта“ за Аустро-Утарску, већ колико кила покољемо шн 01 онолико кила и платимо парине. Циљ ми је бшно 5 тај и мислио сам да ће г. Министар Народне Пра вреде што пре одговорити у том смислу, да за време ја трајања опште тарифе треба да се коље оно шшш «

угоно

А с || је лакше, ада остане оно што је теже. Чекаћу ду e. ми г. Министар одговори на основу кога је заковиле: ског прописа овај расинс издао. Лањске год Ј

кал се доносио закон о радњама, колико се ја се ћам, мислим, да је у тај закон ушло да за такшииет стручне расписе т. Министар мора да се дотоворионо предходно са надлежном комором, а међутим М4И : нистри то не раде, не договарају се са коморам во! па се после правдају овакав сам издао раст BOR зато што сам рђаво био обавештен од својих ниши 2 жих чиновника. | ЕПоттредседнин, Јаков Чорбић. — Има Бен | Tr. Министар Народне Привреде. | Munucrap Hapoone Hpuepeoe, Munan Кале етен тановић. — Распис сам издао на основу тачке оне: чл. 2. закона о устројству Министарства. Народој Шривреде. По тој законској одредби Министар Не. ф

родне Шривреде је дужан да се стара о мерама 8. би унапређење свих грана пољске привреде, за УНИ | пређење и привреде и трговине и индустрије ил. ти

За време извоза стоке у континтенту, за Асти Јута Угарску, београдска се кланица налазила у изузети повољном положају као гранична кланица: само 0 ом на њој могла клати стока за извоз. Отуда за сво Re време извоза континента остала кланична преду еп зећа нису могла да раде и да изврше конкуреви аи цију у ценама, које је давала београдска клали

етно аиите- =