Narodna skupština

1 Поред осталих преимућстава, (близина пијаце у | уговорени царински став) 4А.-Угарско тржиште ки је, по ценама, изнад светског паритета, те

;B WM за извоз у А.- Угарску може дати највећа цена,

квлад је континтент исцршљен, цене су морале без ~

теббатра на остале моменте, који су пресудни при (еулљређивању цена пасти за 209/) због веће царине. Г Том царинско политичком околношћу Министар онттво Народне Шривреде се користило, да у некоонвико изједначи прилике за извоз стоке из Србије ва да кланицама у унутрашњости — Младеновац, љеел. Шлана и Јагодина — даде могућности за рад · фтр у оном времену, кад се не може извозити у потрустро-Угарску по контигенту.

Bi Не само да је Министарство Народне Џрипреде оглило дужно да води рачуна о једној важној индуундтриској трани у земљи, него су и трговачко по-

тнтитички разлози диктовали да се одржавају везе.

та другим тржиштима, сем Аустро-Угарских, # да зн 8 не занемари потпуно прерада меса (извоза са„зшаме, шунке и масти).

N И ако су већ сама констелација цена и цаконшнске прилике у неколико измениле еитуацију, лепак је било потребно обезбедити кланицама у теужутрашњости сталан и непрекидан рад. ( тога | шам решио: да се од извоза у Аустро-Угарску ис-

зРуавуче све оне свиње, које су лакше од 150 кер. ·

тусуто по комаду. Н _ На тај начин, сви они сопетвеници и одгајинвачи свиња, који су имали лакшу робу, а хтели вд " да је испусте из руку, продавали су своју стоку а кланицама у унутрашњости. Тиме се постигло зјовоје: у Београду није било навале за извоз и скиодржавао се ред и у унутрашњости су кланице зтоаставиле рад после прекида од седам до осам подаседи.

« · У осталом у пракси за све време примене те ацере нису се осетиле рђаве последице. Напротив, иилалика већина извозника сад признаје да је та вдзра добра и да је треба непрестано одржавати, ) дад се тиче извоз: у А. Угарску и континтенту. 1 - Да кажем још нешто што ме је навело на овај птоступак. Ми смо имали много свиња и дебелих и ткших. днамо сви да дебље свиње више коштају = лакших, мршавијих, па је и било право да се шти који су више уложили у гојење свиња користе н4ћим ценама. Од тога није било никаквих рђавих миследица, а зато су најбољи доказ ево ови биноттени, које сам свакога дана добијао из унутра50%5OGTH. Ја сам видео да су цене и за те лаке нниње испод 150 кгр. биле приближно исте као и 80 ове преко 150 кгр. Цене које су плаћане у Мла= аонновцу, кад им се дода подвоз до Београда, тоонво су се изравнале са ценама које су добијане 80 . Овоградској кланици. Извесни трговци који су тимлтали и лакше и теже свиње, већ су били ушли у огосао. Ја ћу да наведем за пример само г. Васу оцавровића. Они су лакше свиње слали у Младено: дп, а дебље су свиње дотеривали у Београд.

il _ Као што видите никакве штете за трговину БЕ · за одгајиваче није било, него је било користи. . „Фр, да смо пустили да лакше свиње навале на. тооградску кланицу, ко. би онда могао на њој ред го . одржи. Међутим овако је удешено да се у кламедцама у унутрашњости прерађује месо, а дебеле

9, ГОДИНЕ 11

су свиње иввожене на страну по бољој цени. Ако би вас интересовало цене, ја ћу вам ставити билетене за сваки дан које сам добивао из унутрашњости, из којих ћете се уверити, да су цене JI за свиње испод 150 ктр. биле добре и равнале ву се са ценама на Овоградској кланици, када се узме у обзир подвоз од Јагодине до Баограда.

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч Tr. Џима Радовиновић. Сима Радовановић. — Ја могу да жалим,

што се од наших надлежних према овој грани трговине са оваким разумевањем поступа. Из одтовора т. Министровог види се, да је г. Министар поглавито овај распис издао да би заштитио нашу индустрију у овом погледу са овим сировинама. Међу тим, ја ћу летимично да погледам на сва наша индустријска предузећа како су она досад. просперирала и како данас просперирају. Ја мислим да сва индустријска предузећа, која сад имамо постоје вештачки пи да индустрија коју треба да подижемо сведена је поглавито па државну субвепцију, тако да чим се коме прижели да заради веће паре он, равним начинама учини, да се изда неки распис на штету привреде, а у корист те индустрије. Ја мислим да ми не треба бољи доказ да ваш наведем, но кад поменем само једну грану наше индустрије — шећерну Фабрику. Док је нисмо имали ми смо плаћали шећер 8:/, до 4 гроша по килограму а сад га плаћамо по 6 гроша. дар то није, господо посланици, јасно, да ми плаћамо прескупо ту нашу индустрију која нам треба да користи. Ја сам казао да се овде са неразумевањем поступа. Ја то нисам казао да вређам некога. Ја сам то морао кавати као човек који се бави од постанка свога том радњом, јер сам приметио да многи наши надлежни Фактори рачунају да тај еспап може човек да држи у рафовима, међу тим ствар стоји са свим другчије.

Трговину са свињама би могли упоредити ва оним, кад би човек посејао ланац бостана, па рекао: ја нећу да продајем ништа од бостана, док сваки комад не достигне 8—4 кила. Наравно, ако није добро земљиште и ако није добро семе, он од тога целога посла неће добити пишта зато, што бостан неће порасти, па према одлуци тога човека неће ни да изађе на пијацу ништа. Исто то вреди и за ову грану наше привреде, јер, да би се могле постићи тежина од 150 килограма, бравче треба прво да порасте, па треба да буде од сорте, па треба да нема никакве мане у здравственом погледу, па треба да буде повољно време за његово развијање. Много би било паметније и биће паметније, ако се у будуће обратно ради. За време клања стоке по општој тариФи биће поститнуто то, да се кољу лакше свиње, јер неће бити уштрба за контигенат. Међутим, тиме би се учинило, да се за контитенат оставе оне свиње које имају услова да теже 150 кила и више. Људи, који су радили тај посао, гледали су како Мађари, кад затворе 600 комада у обор; у четвртом месецу 200 комада, за које примете, да немају услова да се више гоје — продају, па се онда брину за ових осталих 400 комада, који на тај начин терају на кантару до 250 кила. Само тако може да буде корисније по државу и привреду, а ако оставимо овако да се