Narodna skupština

котерољубивост, непристраспост ни непартајичност. омушлован Лазаревић: Је ли дао изјаву“). иН Није потребно да даје изјаву г. Спасић због 423, што му се овом приликом није ни тражила _орје да, као што су наши либерали морали даHR HIM изјаве самосталцима кад су требали да до5 ту службу или да добију клаве. Ја ћу г. Лаза= вешића да подсетим само на то: нека се осврне 1 ONO и на владавину г. Вуловића у Министарству asdabennHHa, и свега онога што је рађено у при„ндеди, и да му кажем: зашто је нпр. Рачић морао WT ши изјаву да прелази у самосталцег Зашто је у

тевлезничкој дирекцији Јовичић морао бити само-.

пеблац, зашто Бољарић, зашто Лукић, зашто и невали, зашто је маса чиновника морала постати тоотосталцима 2 Ако је ту реч о систему, онда су #9 _ систем примила млађа браћа радикална од пндријих и још га усавршили. Ја сам овде, кад нцаорим O томе, у положају судије, и кад је о O томе, ко заводи рђав систем у нашој паљи, онда вам могу рећи, да сте га заводили тн _ ви подједнако. Систем партизанства завели ви чајпре самосталци, најпре њихов министар здивде 1908., па га је радикални министар правде куд дужио и. тражио је од либералних судија из1 ,=, па је то тако настављено, и данас ћете вик ни да се одступило од политичке непартајично17 у постављању судија, које је једном приликом т ого г. Рибарац. У другим министарствима било је ој а још и горе. Тамо је тај систем стајао најгоре, н об не може добити класу ни један који није тососталац. То је наслеђено тако од старијих равевала и у овој земљи само радикали и самосталци ' трју право на бенефиције, а остали, који не испотрвају та начела, свега тога немају.

вз Ја се, господо, радујем, што су ту болест у на|L 1 друштвеном политичком животу констатовали а пи који су ту болест највише развили. Ви сте HHH друге јуче довољно окарактерисали: какви # и нама није потребно ништа друго, него да ошозовемо на то у народу, да он пресуди, је ли овакав систем, систем корумпирања државних нбовника т.ј. да се од чиновника прво тражи зева о партијској боји, па онда спрема и остале ентлификације. о ШПТодтредседник, Јаков Чорбић. — Г. послат зе, није на дневном реду расправа о чиновни-

т ва и ресорима. Говорите о ономе што је на навном реду. ФРадлослав Агатоновић. — Може и г. Спасић

н на подожају докле га год тамо држи Минив ), али се ни један наш чиновник и првак неће т ли у друштву Министара, који хоће својим утиr WM да повећавају дивиденду својим акдијама, 58 8 се наћи у друштву министара чији ће позвички пријатељи протежирати поједине концесије, ја тај се начин богатити. Г. Опасић може бити гемтомах човек, јер се задужио радећи индустријске али он никада неће помагати концесије абе на рачун њих богати, као што су то радили зладе многи из табора једне и друге групе.

го МИ инистар Нар. Привреде, М. Каптановић. намМени је жао, г. Ататоновићу, што сте започели етишитање. Онога дана кад будем одговарао на пио 2 ог. Душану Спасићу (Рад. Агатоновић : Ни-

18. ЈАНУАРА 1912. ГОДИНЕ по

сам знао за то питање!), ми ћемо се о томе разговарати. То је једно. А друго. Ви сте, г. Ататоновићу, сами себе побили тимо што сте рекли, да дапашња влада тражи изјаве од чиновника, па да им онда даје унапређења. То је далеко од данашње владе. Данашња влада апсолутно ни од једног чиновника није тражила изјаву, да пређе у њену партију. И г. Опасић је најбољи пример наше толеранције према чиновницима. И ви сте сами то казали.

Поттредсееншк, Јаков Чорбић. — Има реч г, Ататоновић ради обавештења.

Рад. Агатоновић. — Ја нисам казао, да је данашња влада то тражила, (Мимистајр Привреде : Задовољан сам) већ сам говорио, да је то раније било и мој се говор има односити на 1903. и 1904. тод. и даље кад су радикални министри тражили изјаве од- појединих људи, па да добију положаје за судије и класе. Последње коалиционе владе, самосталци су тражили изјаве од појединих људи, па, тек онда да могу добити класе и унапређења.

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч т. Прота М. Ђурић.

(10 час. u 50 милута.)

Прота Милан Ђурић. — Молим вас, господо, и ако су клупе посланичке већином празне, и ако се доста говорило о овој интерпелацији, ипак сам сматрао за дужност да и ја проговорим коју реч о њој.

Но пре него што пређем да говорим о интерпелацији, хоћу да одговорим укратко моме поштовалтом предтоворнику г. Агатоновићу.

Веома ми је жао, што је г. Агатоновић био неисправан и заборавио се, као професор и посланик, кад је казао, да старија трупа радикална и млађа самостална група пљачкају, између себе, државне шуме. Ја нисам од оних људи, који хоће да бране грешнике, али ко год шта каже, треба то и да докаже. Треба ли васпитавати тако народ, да вичемо овде на читаве политичке групе, ако је појединац учинио погрешку. За грешнике су судови да извиђају кривице и да им суде по закону, и за тим ми морамо тежити, и да сваки мора одговарати за своја дела. Ово би се могло опростити и прећи се преко. тога, кад би то казао какав прост човек; али једном човеку, коме смо поверили нашу омладину да је васпитава, који стоји тако високо, да може сутра постати ресорни министар, то се не може опростити, и он не сме ићи тим путем, да општим Фразама сумњичи све.

Сад хоћу да пређем, да говорим о самом предмету интерпелације, јер поштовани г. предтоворшик о свему је говорио, а о интерпелацији, која је била на дневном реду, најмање је говорио, п то само о личним питањима. Што се тиче чиновника и класа и да поједини чиновници мењају убеђења, то ја остављам чиновницима пека се о томе разрачунавају, а народ ствара о свему свој суд и тај суд је важан не само према чиновницима, него и према појединим групама, Како ко ради, тако ће га народ наградити поверењем. —

Џала је интерпелација: да се у топличком округу упропастише шуме. Кад је палаг — Од кад је држава почела да одваја државне шуме

ов