Narodna skupština
2 ЈЕ _ НАРОДНА. ОКУПИГРИНА И АЕ (ON Јосиф Бојиновић. — Послова у канцеларији моје питање, шта је са актима села Липовице, у среж
разуме се, о вођењу реда у Народној Окупштини шта треба да дође прво на ред, шта друго, шта треће. Међу данашњим интерџшелацијама, које су стављење на дневни ред, видим да су неке много
„доцније постављене у Народној Окупштини, па су "ипак стављене на дневи ред, а међутим моја ин-
–терпелација није стављена на дневни ред. То је једно. –
Друго, та ннтерцелација била је на дневном реду а данас је нема, скинута је с дневног реда. Председништву Окупштина никад није опонирало што ће се ставити на дневни ред. И ја мислим, кад Окупштина да такво поверење председништву да стави на дневни ред што хоће, онда је кривица до председништва, што моја интерпелација. није стављена на дневни ред.
Председник, Андра Николић. Ја вам сад не могу одговорити, а једно вас питам: јесте ли јуче при утврђивању дневног реда били овдег
Јосиф Бојиновић. Ја нисам био и не мо-
„рам бити.
Предведник, Андра Николић. ћу извидети у чему је ствар.
Јосиф Бојиновић. — Председништво је дужно пда води рачуна о гоме.
1 _ Председник, Андра Николић. Господин
птрви секретар јавља се за реч, он би вам могао
!тдати објашњење о пословима у канцеларији.
52 __ Има реч г. Филиповић.
Секретар, Рад. Филиповић. Ја у овој
н ствари могу да ивјавим, да ја јако жалим, што је
лот. Бојиновић, као стари народни посланик, и за
-оједан тренутак могао посумњати да бих ја у ствари општине лозничке као заинтересован могао оме-
зттети да интерпелација не дође на дневни ред. Ја
"чак шта више ево на часну реч могу да кажем Ер. Бојиновићу, да ја не знам на чему сад стоји та, интерпелација, да ли су акта прибављена и да ли
рлих је т. Министар поднео Народној Окупштини
_шли не. Према томе види се да сам ја оставио Народној Окупштини да она, кад та интерпела-
„ muHja дође на дневни ред на претрес. о њој до-
__несе своју одлуку а не закулисним путем, по ћошковима, да се крије да не дође на дневни ред. КЈа сам уверен да то ја не могу сакрити нити то треба сакрити. Та интерпелација мора кад тад “доћи на дневни ред и зато свако'сумњичење мора _отпасти.
___ Председник, Андра Николић. — Ја ћу из_видети у чему је ствар иви ћете бити обавештени у идућој седници.
Има реч г. Бојиновић.
_ __ Јосиф Бојиновић. — Г. секретар каже да ја
| _сумњичим њега унапред. a сам уверен да је г. Фи| "диповић као први секретар дужан да води рачуна
- 0 целом раду и реду скупштинском и зато што је
_ _та интерпелација бпла већ једанпут на дневном
с реду, чудим се зашто није опет на дневном реду.
+ Председник, Андра Николић. — Ланас He MO-
пежете више о томе говорити. Ја ћу извидети ствар.
~ Има реч т. Ататоновић.
Радосав Ататоновић.
"1
Добро, ја
=
— Г. Министар Уну-
=
трашњих Дела пре неколико дана одговарајући на
алексиначком округу нишком, O одвајању од, штине станачке одговорио је да јетај предмет пут те слат Народној Окупштини, По пословнику кад Ма А нистар упути акта односно жељу извесног села BI. одвајање од своје. општине и образовање засебњао: општине Народној Окупштини, онда сеу Народнфило“ Окупштини та молба одмах ушућује дотичном одко 1 бору за разтруписавање општина, и дужност је ој | бо бора и председништва да се старају да се ти пеш BH слови што брже отправљају. | Како ће Скупштина скоро да се разилази, је бих молио Председништво да ме обавести, је 0 том предмету одбор решавао, а, ако није, је вољно наредити да се о томе решава, како ( предмет села Липовице и жеља грађана тога се могла изаћи пред Народну Окупштину на, решава Председник, Андра Николић. Не зна да ли је решено и то ћу видети. Драгомир В. Радуловић. — Нема нас довољн Да се прозовемо ! Председник, Андра Николић. Чим су го требало о чему решавање, ја ћу се и сам о том NC} ме старати. Међутим за претрес не мора бити довољно посланика. Сад прелазимо, господо, на дневни peja } TF. Министар Правде има да одговара на иши = терпелацију г.т. Рафајловића и Стојковића. — 41 молим једног од те господе да представи Оку штини у чему је интерпелација, Јован Стојковић. — Господо, ја сам потттеиуфјит нив те интерпелације и ја ћу у неколико речи об jo a Јаснити циљ наше интерпелације. Шре свега, хоћу да изјавим, да ни T. Равајл вић, ни ја немамо никакво лично нерасположенуног према личности председника врањског првостепенфизт
„ga
суда, Tr. Muxajaa JoBanoBHha, Koje Om HaC DpyHROBD}HOr дило да поднесемо ову интерпелацију. | Ми смо ту интерпелацију поднели једино они
намери, да бисмо, ако не отклонили, а оно 6% ублажили зло и несносно стање, које је створе код врањског шрв. суда самим поступцима TH HOV нашањем председника тога суда, г. Михајла ЈФ вановића.
Господо, ми смо, тосподин Рафајловић и ја, и смо у више прилика овде у Народној Окушити и у виду интерпелација, и у виду појединих ле бата скупштинских указивали на зло MH несноштон љиво стање, које влада у врањском прв, суду и 7 које је створио председник тога суда, Г. овај 0 новић. ji На та своја питања, на те своје интерпелај дије често пута смо добијали одговор од надл жних Министара да ће се сви ти наши наводе извидети. |
Време је,
тосподо, пролазило, низале су
скупштинске седнице за седницама, периоде за ше bu ne риодама, мењали су се Министри за Министримн ја али та обећања дата од стране г. Министара пој била испуњена. | „|
То нас је нагнало да још у јуну 1910. годикол поднесемо акт г. Министру Шравде, у коме с за Đe
навели масу неправилних, партизанских и Rat, ј циозних радњи председник врањскота прв. суди г. Јовановића.