Narodna skupština

МИ 1912. собе

М Ми емо, господо, зодадседник врањског првостепеног суда својим поатањем, својим поступцима, својим партиским превафрвањима, у појединим стварима постао не само уфшттромитован нето, господо, и недостојан тако опозоког положаја, као што је положај једног предпишника првостепеногсуда. Тим више, господо, што ааврањеки првостепени суд на граници наше отаџ-= „ојо, где свакога дана има паших сународника из злодске који долазећи у додир и разговарајући са MNHIHHAT триђанима стичу врло рђаво мишљење M нофрење о правосуђу и судству не само у Врањи н во и у Србији. Јо Господо, ми смо у томе акту изнели, како је зоддседник врањског првостепеног суда г. Миха015» Јовановић дозволио да из затвора, из апсапе поашњекога суда, побегне један петнајестотодишњи ношђеник и да се оњему незна ни трага ни гласа ) ожо се зна, како се верује, да је овај осуђеник нетштен да побегне са знањем председника суда онвановића, то је оправдано веровање да је тај нофђеник пуштен из користољубља. Ми смо за тај коод именовали потребне доказе. 5 А Даље, господо, ми смо у томе акту изнели да са фшредседник врањског суда, г. Мих. Јовановић, ' о5ео неки увиђај, по пресудама општинским и кри-= знне WH грађанске природе, што је, по моме миезњу, очигледно противно закону, али што је за внојовановића врло корисно, јер пх је установио овино ради наплате дијурне, са којима ве он про[04 користио. Ми смо и за тај наш навод навели зиоме акту пуно доказа. Пе: господо, ми смо у томе акту навели како | л. Јоваповић, председник врањскога суда, приVOOM тих увиђаја и приликом судеких увиђаја у зтте чинио неку врсту проводње и говбе за своју шефлицу и своје пријатеље. Навели смо један слуон који је био у селу СЏикнирју, где је председник Јовановић нагнао сељаке да на рукама изТу кола до планине Гоча и Марковота калета, 8) се возила његова породица. Ми смо и то потиншили јаким доказима. а: Маље, господо, у томе смо акту нагласили: да уонашање г. Јовановића према судском особљу, 5 вна адвокатима и према грађанима, који суд по„ТЕЈУ, врло грубо, нечовечно, каприцирано и недо· Оно једнога чиновника тако високог положаја. фитример, господо, он од особља судског тражи 1 (ну подносе неке податке, и то лажне реферите, HT а тиме ствара људима кривице. Даље, према зокатима понаша се неуљудно и не као са орзима суда и јавним раденицима. Он је у томе 0 толико далеко, да је издао последњу наредбу, мм је забранио адвокатима да у судском ходразговарају са грађанима, који у суд долазе иоом. нон је се и према грађанству тако исто грубо сруљудно понашао и тражио, да му сваки устане · му се клања ма где се он буде појавио. у ми смо зшме акту поднели доказе. Даље смо, тосподо, зиме истом акту навели, како г. Јовановић и у унтлатном животу не уме да се одржи на оној виSH на којој би требао да буде као председник тотостепеног суда и као судија у опште. Тако је-

о суду. И за све ове наводе, господо,

у томе акту пагласили, да је.

данпут, враћајући се из села Декутинаца, свратио

је у Врањску бању у кафану „Кујесову“, ту се тозо лико напно, да је узео од присутних цигана класи ринет, у њега дувао, ма да је кафана била пуна ' ондашњих сељака и народа у опште. Он се ту то-!. лико шкандаловно понашао, да су та присутни моз> рали на преваран начин одатле да извуку, у кола. да утоваре и да га натраг у Врање пошљу. Кодл истога суда, господо, а под председништвом истогајт г. Јовановића, практикује се наплата таксе не уп маркама, него у готовом новцу. Има безброј слу-

чајева, где се такса при потврди исправа у опште! наплаћује место у маркама у готовом новцу, и тог наплаћује више, него што би по закону о таксама! требало да буде; доцније те поднете исправе на

потврду нестају са плаћеном таксом. il.

Ми смо, господо, и ове примере у OI MO; цији навели и поткрепили доказима. LUOGMOJO, све ове ствари и још мноте друге ствари ми био у“ интерпелацији навели, подкрепили потребним доказима и очекивали смо од г, Министра, да он по“ датом обећању пошаље тамо нарочитог изасланика,“ који ће све ове ствари извидсети, али смо се у“ очекивању преварили. IP. Министар је истипа јед“ ном послао једног изасланика, који је дошавши ЈЕ Врања састао се са т. Јовановићем, почастио са“ њим у кафани, прошетао по вароши и вратио се" натраг у Београд не иследивши ништа од онога што смо ми у томе акту назначили, 5,

Господо, ово овако равнодушно држање г. Ми-. = нистра Правде, не само данашњег пего и свих оних, који су се пре данашњих ређали, унело je, веру у г. Јовановића, да му само то, што ће о послужити партији радикалној, може донети кори“ сти, и да му само то може донети унапређење. УНИ осталом, господо, он то и не крије. Он се јавно у вароши хвали, како и наша тужба и интерпела-' ција, коју ми против њега подносимо, не само да ми не могу наудити, него да му могу цену у очима радикала повисити, јер вели: само тим путем ја могу да дођем до циља до кога мислим, а то је“ да добијем Београд. ЈН

Тосподо, али ове ствари ми смо навели мн очо- + кивали од г. Министра, да их он извиди и да г. | Јовановића за све те ствари оптужи надлежном Е суду. Међутим гр. Министар није то учинио и због. тога смо ми поднели интерпелацију и сад од њега | Е очекујемо одговор.

Потпредседник, Јаков Чорбић. Т. Министар Правде.

Министар Правде, Др. Драт. Аранђеловић, — У овој ствари ствар стоји овако: По интер-0 пелацији T. г. Ж. Рафаиловића и Ј. Стојковићајн нар. посланика, а по оптужењима г, Мих. Јовано- ут вића, предс. врањског прввст. суда, на основу одоп носних акта поднет је мени овај извештај: „Да јел акт, у коме су г. г. интерпеланти изнели кривицео; т. Јовановића, примљен у Министарству Правде 8. августа 1910. год. под Бр. 11.126. |H

Да је т. Министар Правде одлуком својом одн 28. септембра 1910. год. Бр. 14.868 за извиђајтн кривица, представљених у томе акту, одредио каоз! свог комесара г. Михаила Стојадиновића, судијуго Апелационог Суда. (и

1»

»|

RH = Има реч,

БИ