Narodna skupština

4 НАРОДНА ОКУПШТИНА |

Да је одређени комесар г. Отојадицовић поради овота иввиђења ишао у Врање и по свршеном извиђању предестављених кривица г. Јовановића како у наведеном акту г. г. интерпеланата, тако и по другим доставама, поднео г. Министру Правде реФерате под Бр. 16095 пи 17920: да нема доказа да је г. Јовановић учинио какав дисциплински иступ, који би по закону био кажњив и да преко достава, против г. Јовановића треба прећи и ништа даље по њима не предузимати.

Да је т. Министар Правде, пева реферал т. комесара под 20. новембра 1910. тод. Бр. 17920 донео одлуку: да се по оптужењима г. Јовановића прекине даљи рад“

Према оваквом стању ствари, господо, ја не налавим разлога, да побијам мишљење мога претходника, г. Тимотијевића, и његовог писледника г. Отојадиновића, у чију савесност и вољу да помогну изналажењу истине у овој ствари — ја не сумњам.

Додајем само још и ово, господо, да је инспектор Министарства Правде, по званичној дужности, обилавећи судове, ишао пи у врањски суд ш да је према његовом извештају, штампаном у званичним новинама, нађено да послови у врањ= ском суду теку нормално и да нема затрпаности и да се њему нико није жалио на род председника суда.

Додајем још и ово, господо, да, од како сам ја Министар Шравде за ових 6—7 месеци, никаквих жалби приватних лица против рада председника врањског суда, нити уопште против врањског суда, ја нисам добио, — и ако је било жалби из других места. Због тога ја мислим, да је то разлог, да верујем да је рад председника врањског суда био исправан.

Потпредседник, Јаков Чорбић. т. Стојковић.

Јов. Стојковић. — Господо, ја морам изјавити, да одговором г. Министра Правде нисам задовољан због тога, што је комесар, који је тамо долазио, и који је Министру Правде поднео извештај, да нема доказа, да у раду г. Михаила Јовановића, нема злоупотреба, — поднео лажан извештај. дна се да г, комесар није ни улазио у испитивање никаквих доказа и да је се само прошетао и прочастио са оптуженим председником у ВБрањи, а затим се вратио. Даље, господо, ја сам казао, да се г. Јовановић ставио у службу радикалне партије и да отуда очекује унапређење. Ја ћу, господо, то подкрепити са неколико примера. UP. Јовановић, као председник врањског суда судио је кривицу Крсте Додића, председника општине. Крста Додић био је оптужен да је наплатио неколико хиљада динара. приреза од народа своје општине, да је све то био забележио у пореске књижице, па да је после ту суму утајио. Та утаја је доказана. Али т. Јовановић саставио је поротни суд тако, да је Крста био ослобођен са разлогом, да они, који су оштећени, који су, дакле, дали прирез, траже путем грађанске парнице од Крсте, да им новац врати. Даље, господо, Отојиљку Отошићу, председнику општине Власачке, власт полицијска у кући је нашла крађене ствари. Он. је притворен од стране полиције. Можете мислети какав је то председник, кад га је већ и ваша полиција при-

Има реч

3 Јованови ниној да тога човека сласт“

творила. Он је спроведен буду и г. састави опет пороту тако, робије.

Даље, господо, имамо елучај са убиством GI (ти

нија Стаменковића општинског пивара из Pamaja {Bu да то убиство био. је окривљен општински слубу-о тжитељ и он је притворен од стране полицијске |H власти. Кад је спроведен суду, овај исти предио седник врањског првостепеног суда употребио је 0 стотину марифетлука само да тога пандура спасејови“

робије, а он је морао да га спасе због тога, шиити би он доцније потказао и друге ваше политичкенеи

пријатеље, који су у овом убиству, које је плоливио тичко, били умешани. i} И најзад, господо, један кривични спор, коју бол

је пре два три месеца пресуђен у врањском судунљто најбоље квалификује карактор и правосуђе г. Јо вановића. Момци фирме Ђорђа Гогочевца, трговца но из Врање, поткрадали су свога газду и давали еспајие једном општинском одборнику који је ваш ради калац. Та је крађа ухваћена и износи на 80.00 динара; кривап је ухваћен, ухваћени су и други: кривци, кривица је ислеђена, кривци су кривица признали и кад су дошли на суђење врањски пе востепени суд пустио је те OOU са разлога „могли су се преварити па красти“. Џитам вас ја господо, има ли ту правде ако Бога знате Да инје )|BH још било правде код Касационог Суда, може бититно да би се ти лопови спасли, али Касациони Суао поништио је ту карикатуру од пресуде и ту најби | казну пресуду и усвојно изузеће г. Јовановића фу 54) суђењу овога спора. Ја мислим, господо, да је овфно такав доказ, који потврђује страховиту неправда | која се додељује у врањском првостепеном судута У осталом, господо, ја имам једно писмо јед i; а нога господина, који тврди, да је г. Јовановић М ан: сувише похлапљив за новац, да он врло мног | тона штеди своју кесу и да хоће на туђ рачун де ik Н се проведе (Никола Узуновић: Је ли то председи ог никово писмог). Не то је писмо шефа станице, зли! је оригинал код нас. Г. председник врањског прији востепенот суда имао је потребу да дође у Беше град, али како му се карта није плаћала, он јез молио т. Душана Поповића окр. шумапа у Вравнеа да му да његову путничку карту коју је овај имафеин за себа са још једним лицем. Ту је карту г. ЛИ. шан дао г. Јовановићу и кад је овај дошао 45 с станицу врањску покушао је да ту карту ал ДИ Фикује пи да са њом дође у Београд. На питао је једног судије врањског суда Томе Микића који ЈИ =! врло честит човек, — то је ваш човек радикали 6 и ако би ја имао што против ваше партије, ja ROB 5) бих имао рачуна да га хвалим, — тај шеф стаито нице одговорио је овим писмом: „у одговору #Ен

ваше предње питање шаљем вам следеће OOaBP ORO штење : i „Једнота дана прошле године (ar ORO NOABHEEKOI

закуцао је на моја врата г. Мих. Јовановић пред седник врањ. првост. суда и застао ме с породиикоо цом за ручком. | Том приликом рекох „пардон одмах ћу сивфино доле“ — мишљах да та је моје особље непристоји и |от дочекало. Рече није нужно, реч две ради обавеканао

штења овде. И тада ми показа беспл. карту Il. н 1 Врање — Београд и натраг, која „Важи за Душан ет