Narodna skupština

Ја: =

1 = опеоповића окр. шумара са још једним“ — Ово још нид дним, пштаме како се равуме. Казах још један тошувек. Он ће тада питати, 2 зар ја пе бих могао (0 M OBOM картом повести и своју жену. — Пол ре= % не, али ви можете путовати са TOM картом уз Ја, рече, имам беспл. годишњу карту. а озлтео сам овим своју жену повести. Казах назгодно от = то, јер израз са „још једним“ циља на мушку 'боссобу, а да би било са „још једним лицем“ пдљбада ће он „па да допишемо „лицем — TO би итоогло бити, но ја немам црног мастила — карта зшзеше попуњена црним мастилом. — Уз то рекох опевезтодна је ствар, ?. председниче, јер ви сте иначе небозната личност, у осталом сами промислите.

пуруптана.

4! На то је он рекао: вупићу до Ниша карту, а 1 дд Ниша помоћу Лукића искористићу ту ствар. [ Господо, ето ово писмо које пише Сима Вуч=

чаоовић шеф станице у Врањи, и ово писмо потврзјтује какав је овај председник од кога ми тамо

нгоолико година патимо. \ Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч 4. Михаило Јовановић. Г __ Михаило Јовановић. — Господо, после то-

вдозора г. Јована Стојковића и одговора T. Министра 'вШравде на ову интерпелацију, ја сам устао да про-

васоворим неколико речи као посланик за округ теуврањски. | TU. Стојковић је казао да немају OH HT. Ра-

бјофајловић никаквог личног, нерасположења према ки ИМиханлу Јовановићу, председнику врањског прво= потатепеног суда, већ да их је руководила нека потреба да ову интерпелацију поднесу. Г. СОтојкоАивић у своме говору казао је да их је руководио те тај разлог, што је Михаило Јовановић, као тшредседник суда, допустио да из апсане судске оштобегну неки притвореници. Ако хоћете по томе слља кривите председнике првостепених судова, онда ноби требало т. Драгића (олдатовића, председник гзарлесковачког првостепеног суда, дати суду на осуду беза дело мпого теже и претераније него за ово дело зјошкоје се може десити свакоме шефу једнога надзрлештва где његови органи не врше дужност као отипшто треба. Г. Солдатовић је допустио да (се из чвархиве првостепенот суда украду менице и зато од звннас нико није покретао ствар овде и подносио инзттерпелацију и зато онај који је оштећен треба да ктиде на суд. Он допушта да се из апсане судске иштишу писма народним посланицима од људи, који оодтоварају и који су стављени под суд за поли ттичко убиство и који су на тај начин избегли казну, ожкоја би их од суда имала постићи. Г. Солдатовић, зглкао председник суда у Лесковцу, толико се дрзнуо сл да је на зборовима као посланички кандидат за

либералним да се никога не боје, јер је њихов суд па полиција је радикална.

Ова је интерпелација стављена била на длевни гац ред и нико од ње није бегао као HH T. Министар [11 Правде, али госпала ннтерлеланти немајући купева ражи они су киднули не из скунштинске сале него ен из Београда и зато је ова интерпелација била Секинута са дневног реда. Ово лично нерасположење тосподе интерпеланата датира се још од онога "дана, кад ге председник врањског суда променио

ап: трад Лесковац, говорао јавно на конференцијама ~

= ша

19. ЈАНУАРА 1919. ГОДИНЕ | 5

своје политичко убеђеђење и пришао нашој групи, (увако се питање датира још од онога дана кад је P. Мих. Јовановић протествовао противу тога да судска зорада не може да служи ID. интерпелантима за њихове партијске конференције, већ за зграду тде се дели правда. (Ono нерасположење датира се још и од онда кад је други интерпелант DP. Јован Стојковић увидео да је дело његове кривице за прављењо лажне исправо застарело но закону, зашто је имао неминовно шћи на робију, он се због свега овога дрзнуо да насрне на овога човека, који је потпуно исправан и као председних суда и као грађанин. А. да је он тај такав то најбоље показује извештај изасланика, који гр. Отојковићу такође није добар, јер би он хтео да изасланик поднесе извештај онакав како он жели и либерални интереси налажу, а не онако како је у ствари.

Шрема овоме, господо, ја мислим да су 1. 1. интерпеланти насели са својом интерпеладијом и да Народџа Окупштина треба преко исте да пређе на дневни ред.

Милисар Чолић. — Кад год је до спда било речи о судовима у Народној Окупштини, увек се сматрало као да се говори 0 некој светињи кад се о њима товори, Јер збиља кад судови раде онако, као што треба да раде, кад се држе само закона, онда је m оправдана она народна изрека: „Бог на небу а суд на земљи.“

Али, кад DP. интерпелант износи овако страхо-= вите ствари за једног председника суда и кади т. посланик из друге партијске групе износи такође страшне ствари за бившег председника 1есковачкоге суда т. Оолдатовића, онда ми изгледа да г. Министар Шравде обраћа врло мало пажње на ово што они износе. То ме је и нагнало да затражим реч и изнесем своје мишљење. i

Кад се, господо, говори о правди и о судству онда се преко оваких ствари не може тако лако прећи, Ја не познајем ни једнога од председника, 0 којима се сада говорило, не познајем ни председника врањског суда Г. Јовановића нити бившег председника лесковачког суда г. болдатовића. Али, тосподо, Мипистар Правде и Народна Окушитина, не смеју ћутке прећи преко ових ствари, јер кад у Народној Окупштини устаје народни посланик и износи неке ствари противу чиновника нарочито противу чиновника који представљају суд, ту светињу за народ, јер је суд збшља та светиња за народ, пошто он суди о човеку између живота, и смрти, онда су то крупне ствари и зато, ако би постојало ма и десети део од онота што је овде сада изнесено, онда они ни једног тренутка више не могу остати на оном месту. на коме су, јер то место треба да је изнад свега. (Миле Радојковић: Али су они независни). Ако су и независни, ипак се може наћи пута и начина да се спрече злоуптребе у званичној дужности,

Тосподиц Министар Шравде прочитао нам је један извештај свога изасланика, у коме се каже да је прегледао рад суда и није нашао никакве неправилности. Међутим г. интерпелант изнео је овде пуно ружних ствари о раду тога суда, а ја налазим кад посланик као интерпелант износи овде таке ствари, он је далеко од тога да говори не-