Narodna skupština
змоћоме да обавештења. У место тога он је сматрао б ша дужност да брани председника врањског прв. влусуда, али бранећи тога свога новог пријатеља, Г. он адрвановић није употребио ни један доказ, ни једну вођеч у одбрану тога човека, већ је мислио да се тодудбрана. неисправности рада једнога судије огледа от _ томе, ако он изнесе, рецимо, некакве ствари о неђавом раду другога судије. Такво стање не само оттто не брани, него још више утврђује све нас, да, |: 6Њ председник врањског суда збиља крив и да је кососланик г. Мих. Јовановић уверења да је он крив, | шели би хтео као нама мало да одговори и да каже; R ба и ви националци имате једнога човека који је онаенсправан, а такав је човек ето г. Солдатовић. n ЈЕ пр. његова је огромна кривица у томе, што је = ва конференцији казао: не бојте се, ја сам преднлфдник суда и т. д., што је, господо, апсолутно, н ба не кажем лаж, него неистина. 4 Ко познаје Драгића Оолдатовића, његову мироноџубивост, његову тактику, у понашању његов мирни "шттомпераменат, тај апсолутно то не може веровати. L _ Ја сам, господо, био присутан једном збору кад л = г. Солдатовић био кандидат посланички, и хоћу 8 2 вам напоменем да сам се смејао како је тај геновек благ, како апсолутно не сме ништа да каже, „58 кад сам га терао да што год каже, он ми је оддосаворио: ја сам председник суда, ја не могу да пошворим 0 својој вароши. Толико је тај човек па0т0 на свој судијски положај. А друга његова пофтромна кривица, за коју му г. Михајло Јовановић широишива и тежу одговорност, него председника, јегбвањског суда, јесте по речима г. посланика, што „допустио да се украде некаква меница из суда“. || _ Молим вас, господо, кад се за једног човека ажшке да је „допустио“ да се украде некаква мезилца“, значи да је г. Драгић Солдатовић свесно 0860 ту меницу, метнуо је на згодно место н натитучито знао да ће дотични лолов доћи и ту је ићи где је он метнуо. 4 _ Колико је то могуће да учини један председ| ER суда по природи самога административнога госла у томе суду, јер те менице он не прима, о чма не води рачуна он, нето млађи чиновник, то зттављам вама, који знате како се ради у судовима и како се манипулише с њима у тим судо„има, да оцените какав је то рад. Али, господо, М Михајло Јовановић, изгледа веома чудноват, да = кажем смешан, што напада свог једног бившег зодседседника суда у Лесковцу, кога су исти његов јнинистар Шравде и онај други његов Министар ноннансија Tr. Стојан Шротић, шеф његове странке, = тђу најсавеснијим правницима, изабрали, да им он | оде правни саветник, да им он штити правне дронавне интересе онде, где су, збиља, у питању не свна мала меница, него где су можда у питању ошаијони државног капитала, а у исто време п дејед лржавног достојанства. Н И кад тај акт постоји, онда збиља ја не знам, 010 може човек да устане овде, па да говори, | 0%O Je то несавесан човек. Ако је господин ДраТ | такав квивац, несавесан у своме раду, онда лужност г. Михаила, Јовановића, чим је лошао купштину ове године, да с места поднесе инппелапију, да интерпелише свога, Министра Шра= н · и Министра Финансија, како су смели једног
Јо
,
_ тако великог грешника, тако несавесног, прљавог чиновника, председника суда, метнути на један далеко важнији и суптилнији положај државни У Али видите, господо, он то није учинио 2
Он је задовољан што је уклоњен Оолдатовић из Лесковца и што је тамо дошао човек, за кога мисли, да ће више водити рачуна о партијским интересима него ли о правди. То ја наравпо, нећу да кажем за данашњег председника лесковачког суда. Али мени изгледа у овој стари још смешнији и г. Министар Правде. Он, господо, чује овде конкретне доказе, чује гола Факга о неисправности у раду једнога свога подручног чиновника на тако високом положају и он, који је писао у јавности и говорио: на најмању појаву, на најмањи глас о несавесности једног судије, његов Министар дужан је да уђе у испитивање те ствари, и ако се констатује оно, што се износи, да га уклони са Форума правде. Тај човек остаје овде сасвим мек, сасвим глув, нека ме г. Аранђеловић извини за овај израз, п каже: поред доказа и аката, г. интерпеланта, ја верујем у савесност бившег Министра и у савесност иследника и нећу да улазим даље у ствар, докле г. Јовановић не учини нову кривицу.
Господо, један доктор права, један професор права — нека ме г. Аранђеловић кога ценим као човека и професора, извини — који предаје ђацима на Универзитету грађанско право не сме тако товорити! У овој прилици он ми личи на онога паметног полицајца, који сматра да има дужност да хвата кривце кад учине кривично дело л међутим гледа га како ради па каже: нека га, нека учини кривично дело, па ћу га ухапсити.
Зликовац запалио угарак, спрема се да упали
сено, а полицајацта гледа, смеши се и каже: ја
ћу га ухватити кад учини дело, а међутим неће да спречи дело.
Дужност је г. Министра, а ми смо ту дужност голико пута чули и са стране посланичких клупа и од г. Министра, тражећи од нас да пзнесемо конкретне доказе, по којима ће ислеђивати ствари, дужност је г. Министра, кад је чуо и имена који су људи у корпусу деликти тога председника врањ= ског суда, кад је чуо Факта која су наведена, да овде да реч и каже: Господо, за мене су то нове ствари, ја их нисам знао, ја ћу по њима учинити своју дужност и иследићу ствар: и ако се докаже то што ви износите, ја ћу према томе знати шта ми треба радити. Али њему је врло добро дошло да се заклони за извештај изасланика, кога је г. Министар лањске године слао у Врање. Ја хоћу да истакнем да је г. Стојадиновић савестан човек, али он је бивши колега г. Јовановића и напослетку, ми бар знамо, како то често пута колега гледајући кроз колегијалне очи може п несвесно да погреши, и наравно да по оваквој оцени, какву је морао Министар добити п он погреши без своје кривице. Такав је случај могао бити и овде MT да г. Стојадиновић не одтовара никоме. Али т. Министар кад је чуо Факта дужан је био да уђе у испитивање ствари,тим пре онај Министар, који је и за много мање кривице појединих преседника, судова и судија писао читаве чланке под својим потписом као професор и народни посланик, тра-