Narodna skupština

НАРОДНА ОКУПШТИНА ТИ ли ЧЕ

a Coo aa aaa LI a – MN | JHAC—

Ја вам искрено кажем, мене све то зачуђава, и оно парче говора г, Мипистровог и овакви говори господе из већине. Зачуђује ме стога, што говоре о ствари, која им апсолутно није позната : нити је позната г. Министру, нити је знате ви, господо, који хоћете о овој ствари да говорите.

Ја, господо, припадам оним људима који суд поштују, који налазе да достојанство Суда не треба никад свлачити у блато свакодневне партиске борбе. Кад тако мислим о Суду, поштујем и председника Суда, и оне људе који у Суду суде о нашем животу, имању и части нашој. Кад тако мислим, онда најмање имам разлога да једног председника Суда, једну високу личност, свлачим у дискусију свакодневне борбе и у дискусију у Народ. Окупштини. Морало би бити нешто крупно и важно и бар истинито, кад је нагнало мене и мог друга да се овог посла латимо, да ову интерпелацију подносимо.

Т. Министар, како изгледа, није одговорио по нашој интерпелацији, управо није одговорио о оним копкретним случајевима, које смо навели у једном оптужном акту, упућеном Мин. Правде још прошле тодпне. :

Из неколико говора могао сам уочити, да несхватајући правилно дужност, непознавајући ствар могли смо се залетети подносећи интерпелацију и могли смо у томе раду бити клеветници. Али не могу бити клеветници они људи који су својим радом подносећи акт г. Министру Шравде цитирали кривицу по кривицу и тражили од Министра да. одреди комесара, који ће сваки поједини случај извидити и саопштити Минпстру Правде, а Министар Народној Окупштини. Такав смо акт ми упутили р. Кости Тимотијевићу пређашњем Министру Правде прошле године, ја и Јован Стојковић цитирајући поједине случајеве. И г. Коста Тимотијевић за време свога министровања упутио је свога комесара у врањски првостепени суд, који је нешто гледао, нешто видео, али видео само оно што је желео председник суда, а пије видео оне моменте, оне случајеве, које смо ми у своме рапорту поднели. Номн такав сакат извештај комесарев г. Коста Тимоти јевић није хтео саопштити Народној Скупштини. Пролазило је време, а по новом Закону о судијама ако се пе варам, ако се случајеви кривипа по доставама за шест месеци не узму у поступак, предају се забораву и сматрају се као застареле. Кал сам опазио, да ће та процедура бити овде приме-

њепа, да ће се оставити да предмет застари, ја

сам из Врање упутио г. Министру Правде Арапђеловићу један акт, којим сам старп рапорт освежио,

дао му нове спаге, да не застари. Да ли је т. Ми-

нистар Правде после тога мислио поново слати комесара да што извиди, пе зпам, али што знам позитивно, то је, да г. Министар Шравде не одговара и пе побија оне оптужбе, које смо упутили на дотичнога председника Суда.

Само би тако имало логике, само би се тако могао 'опрати једап председник Суда, да је Министар Шравде читајући извештаје комесареве једну по једну тачку наше оптужбе побио; онда би ми били у заблуди, опда би ми били клеветпици. Али кад г. Мипиетар Правде ни једно ни друго не чини, остаје треће, да смо ми управу и да је све онако како смо ме у рапорту изпели,

_чему другом до на машини врањског првостепенј суда. Иван Лазић, практикант, признаје, да је писао по наређењу и диктапду председника СТАО Кад се један председник суда служи таквим ошнио

Џа и сад господо, у Народној Окупштини нео да говорим на памет. Један је малер, моменат, таи сам ове случајеве као доказе што ћу сад са штити добио овога момента: нисам их проучи али они су документовани и нека Народна Ску штина дени, да ли смо ми били у праву да подн семо интерпелацију, и да ли је одговор г. Минист) Правде правилан иди не.

Ја ћу да наведем неколико примера из суђев дотичиога Оуда, са којима могу дати илустрације прилика и људи, који у том Суду суде. Нећу GBD ређати, покушаћу да проберем важније ствар На пр. општана Дубничка и Корбевачка у сре пчињском Формално су разрушене, а само зато ти изборни резултат није био у корист радикала. Ни није био окривљен ни суђен, и ако постоје јабј докази. ипак од тога није прављено питање, ни је ко за то осуђен. Да се овако може радити у Суда може се разумети само на тај начин, што је преје седник Суда удесио колегиум, тако, да је двојитиј од најјачих и најисправнијих судија г. Микића“ т. Митриновића, који су узгред буди речено доби радикали, искључио из колегиума и узео да сум са једним човеком за кога нећу да кажем дај ол непоштен, али је човек поводљив, мек, испод обиктдо них способности, — узео је тога човека и узео 098) још једнога човека који је отишао у Ниш, а тојот: г. Девић. |

Кад се из колегијума избацују два најјашњце правна лица, две најјаче судије, а узимају се шЕи 95 диокритети да суде, онда сам тај Факт показу ева да председник суда хоће да се суди, како њемен толи, а не онако како правда захтева. — Зар ве то морално, зар је то исправно од једног прејеци седника суда, да пише пасквилу г. Бори Поповиној

нар. посланику и нашем другу, па после кад ЊЕ ге ухваћен, кад је ухваћено, да је та пасевила писавон његовим наређењем и на машини његовог суда, Њ GL хартији његовог суда, и кад чак и писац те ШИ зт сквиле, један практикант, који на судској машифите

i |

ради, признаје да је ту пасквилу писао, да ши 5) том случају председник суда то одриче. За довшног да је та пасквила потекла баш од њега, нека ПНП 57 служи ово. Ми смо констатовали да су слова ибфет 5 са машипе врањскот првостеп. суда, т.ј. у BpaBEnqd има свега једна писаћа машина, а пасквила. је И ој Врање, а према томе, није се могло писати ни

комесара, узима на испит и заклиње тота Ившн Лазића, ла није писао ту пасквилу, и кад комеб хоће да испита Ивана, он му износи свршен 4 заклетву Иванову да то није писао, — онда није исправан човек. Један поштен човек то не да ради, нето један поштен човек, кад се 068 некривим, он дозвољава, да се његови чиновни саслушају, а не подноси готову заклетву комесаш ог Кад председник суда у сукобу са једним AA BONU том принуђава свога практиканта да му ла сведопбу изда, а то је случај са практиканш његовог суда Ђорђем Стошићем, — онда то Ha