Narodna skupština

МИ и У ои ao (и ЈА

– ЗА O O си ПИ Ае iy | и

90. ЈАНУАРА 1919. ГОДИНЕ 7 | Господо, још има један разлог. Ми и што имамо мају и за живот. Поред овога што сад средње

школе раде оне ће имати да уносе више етручности, више разноликости; имаће више да се прилагоде потребама живота колико општим, толико и местним и да према томе подмире оне потребе, о којима смо мало час говорили, |

Ја сам у томе смислу у предлогу законском о уређењу Министарства ПШросвете у споравуму са

жнитих гимназија у унутрашњости, то су највише нептототпуне средње школе са 4 или 6 разреда. Шта су коблоследице тога Последице су двојаке.

· - Једна је последица да деца настављају учење што - школи где нису почела учење, а то не ваља, јер H 95% најбоље учи онда, кад се учи непрекидно у ототетој школи. Исто тако деца остављају своје ро-

зтндитеље и рођаке па иду у непознату средину, а та опочепозната средина то је у главном Бвоград, а шта едетвде у моралном погледу често бива од њих, није Чтоотребно да вам говорим ! А Али, господо, има још нешто, што је последица ппоога недостатка виших гимназија у унутрашњости. оншво да видите. Кад би потпуне гимназије биле колике ђачким родитељима, ближе ђацима, не само 0 ва бил више ђака полазвило у школе, него би више вивака и свршавало љколе. Ми имамо Факт, кога нема длитде у свету, да мноштво ђака пропада, не доврајушује школу. Ја ћу вам изнети на упоређење наше клорилике не са приликама у Француској пи Енгле„јозкој, већ са приликама преко баве, у Хрватској 50 „Славонији Рећи ћете да су они у повољнијим глфриликама. Ша, господо, јесу ли они доиста у понадољнијим приликамаг — У неким јесу, у неким лонису. Да се још запптамо, јесу ли они у такој мери опоосподари просветних прилика и судбине своје деце, · олао што сте ви, и ако у понеком другом погледу зјотоје боље“ Ша да видимо, како стојимо, кад уподевдимо Србију са Хрватском и Олавонијом. Код нас - гима 2288 ученика у првим разредима, у петом имамо 8178 ученика или 33.570, а у осмом разреду 367 | итли 16.049/. од оног броја, колико их пође у школу, 'т први разред гимназије. — У женским је школама ) шиш стлашније. Тамо свега 6.149) дође до осмог здеазрела. У Хрватској, напротив, у пети разред дође птотина колико и код нас, 83.490/., али у осми, тоасто 169/0, стигне 229/. и нешто више. Тако дакле тпдндите да читави 7%/) они боље стоје. А. Али да узмемо овај други случај. Ми имамо 08280 ученика у 4 разреду а у 8 разреду 367. То вљачи 280/ а то значи да сваки четврти ђак стигне 8 8 разред. А код Хрвата је 380/., дакле, 1097 шише сврше школу од оних, који су у 4 разреду нимназије. 4 _ Ви видите, господо, колико код нас ђака успут пооопада. Од тих ђака један део оде у стручне школе, _ ниви знате колико мало стручних школа ми имамо, деј један део тих ђака оде у живот практични, и то пој још најповољнији случај. Али има један део од кштих који пропадају успут и то су они ђаци који сметња, несрећа друштву, породици а највише би. Дакле, господо, и то је један разлог по коме 5 нако хоћемо да водимо право старање које морамо птелати о државним пословима, морамо дати могућнтодсти да се повећа број садањи средњих школа. = _ Али има још нешто о чему желим да говорим. ја и врло често чујете и ви сте врло често говоаилли, како ми немамо онаких средњих школа каке ши требају. Ви сте често говорили: ове средње згожоле спремају само господу, и ја бих вам могао бвати по своме уверењу да није ништа штета што | IGM школе спремају господу, али врло је велика, ртотета што нам спремају само гостоду, и ја излазим |H предлогом по коме средње школе имају да спре-

Министарским Оаветом унео одредбу, да ће под Министарством росвете од тада кад се закон оствари потпасти и стручна настава. .

дашто сам то учинио — Ми смо и до сада имали разна Министарства која треба да се старају о тој стручној настави али шта је билог Сва та манистарства нису засновала а камо ли подигла нашу стручну наставу. И како могу да раз-

вију ту стручну наставу, кад немају ни с чим ни

с ким. Они узимају исте професоре за стручну наставу из средњих школа са којима ми радимо. А. ми ћемо се у будуће постарати и спремити да универзитет буде општа научна културна жижа, да спрема раднике наставнике за разноврсне гране и потребе народног и државног живота, И молим вас замислите, је ли природно и шта је природније него да под истим министарством просвете под којим је технички факултет универзитета, буду и техничке средње школе и техничке ниже школе.

А ми данас како стојимо са тим средњим и нижим наставничким особљем 2

Ми у опште тих наставника немамо, као што немамо ни таких школа. Ми имамо поједине покуmaje н,. пр. г. Андоповића пли г. Буковца који сами за свој рачун раде, а Мипистаретво Привреде иде својим старим путем, па тако исто и Министарство Грађевина иде својим путем. Ова два Министарства не старају се о томе, а зашто се не старају 2 — Не старају се зато што су тамо у тим Министарствима инжињери, архитекти, пољопривредници, рудари, шумари: они немају погледе наставничке па да се о школама брину. Трговачка је школа, њима често напаст, са којом не знају шта да раде; просветним радницима та школа не би била никаква нарочита тешкоћа ни непријатност него обичан посао, којим ће се бавити и њена питања. решавати.

дато, господо, ја мислим даје потребно да ми ову нашу просветну радњу тако проширимо, да је начинимо разноврсном и у томе погледу ја намењујем знатну улогу средњој школи. Овде зато има у предлогу један члан, где се предвиђа да ће се према месним приликама и потребама моћи наставни план на разне начине удешавати и да ће се моћи

прописивати т.зв. бпфуркација и засебни течајеви,

где ће ђаци моћи да бирају хоће ли слушати један предмет пили други, према томе за шта се спремају и зашта их родитељи намењују. И онда, кад могу тако да бирају мислим да ће и многе гране нашег народног живота друкчије стајати, а онда ће природно отпасти и онај досадашњи разлог да не треба, школе да спремају само децу за господу.

Али поред тога што ја сматрам да је у овом закону главно и што највише одговара оним жељама, које сте више пута исказивали, има и утом предлогу других измена. Ја ћу, господо, ако затраже г. T. посланици код свакога члана давати