Narodna skupština

14 НАРОДНА СКУПШТИНА

жеља за усавршавањем, за студирањем, закон наш допушта да могу женске и приватно учити и полагати све испите. Кад господо, поред једне женске гимназије, ако у њу не могу све женске да уђу, оне нека се спремају и по приватним гимназијама, а стоји им отворено, да полажу испит зрелости и све остале испите, и ако је толика жеља за рад, "добиће сведоџбу па нека иду на универзитет; али без праве потребе, бев интереса земаљског, не треба уносити у закон одредбе. које ће имати штетних последица.

Потпредседник, Коста Стојановић. — Има реч г. Бора Шоповић. Бора Поповић. — Мислим, да не треба, на

супрот мишљењу мога пријатеља т. Борђевића, нарочито доказивати потребу школовања женске деце. Ја ћу баш да се заувмем за школовање женске деце у Београду, управо желим да се прва алинеја четвртог члана објасни онако како треба.

Овом се алинејом проводи коедукација, заједничко школовање мушке и женске деце кроз четири разреда за све школе, па се додаје, да у Београду има једна државна школа за женску децу. Значи да она деда, која су се заједнички школовала .са мушком децом, могу доћи у Београд и продужити и вишу гимназују у „Кенској Гимназији.

· Сем тога има још четири нижа разреда женске тимназије. Ја бих желео знати и молио бих г. Министра да се то овде утврди, да ли и за београдску женску децу важи да се могу школовати у гимназији с мушком децом заједно. То је нарочито потребно утврдити, што овде пије довољно јасно, да су све четвороразредне средње школе заједничке за мушку и женску децу.

После ове примедбе ја ћу да се задржим на алинеји 4. — Овде се говори да за отварање једне државне средње школе треба нарочита комисија, која ће прегледати, да ли школска зграда одтовара хигијенским потребама и тако исто, да ли је снабдевена школским намештајем и училима. Мислим да би требало нарочито утврдити и одређено казати, ко треба да саставља ову комисију. Ја мислим да у овој комисији на пример, треба да буде један инжињер, један лекар и један од просвете.

Ја ову примедбу чиним због тога, што сам приватно чуо, да је исту примедбу учинио и Државни Савет. Констатујем, да ми о овом пројекту немамо мишљење Државног Савета, што је противно Уставу и Пословном Реду. (Министар Просвете и Цркве-

HHX Послова, „Љуб. Јовановић : Није, није!) Јесте, “= чекао, чекао прилично дуго, и кад сам видео да

T. Министре, зато што је мишљење Државног Савета штампано и послато Окупштини.

После ми је пала у очи једна недоследност у алинеји 6. и 7.

да отварање појединих разреда, дакле за претварање четвороразредне гимназије, у шесторазредну и шесторазредне у потпуну гимназију, предвиђа се максимални број ђака, и још се каже да макси= мални број треба да буде при упису пријављених ђака. По том максималном броју за пети и шести разред довољно је 26 ђака, а за седми и осми 20 ученика. Међутим, кад се, обрнуто, потпуна гимназија претвара у непотпуну, шесторазредна у четвороразредну, сасвим друкчије стоји с тим бројем

ђака. Тражи се да узастоце кроз три године у седмом и осмом разреду буде мање од 25 ђака а у петом и шестом мање од 40 ђака годишње,

Ако упоредите ове цифре, види се једна недо- | -0л следност, Не лражи се исти број ђака при затва- 6 -68 рању, који се тражи при отварању нових разреда. | -85 При претварању тшесторазредних у четвороразредне | 51 отишло се далеко, да се ова одредба готово коси | нос ва самим законом, ба старим нормама, KOJe ce Y закону налазе. Тражи се, да у петом и шестом ра- | -50 зреду не сме бити мање од 40. ученика, а у самом | кој закону се каже да у једном разреду не сме бити || ит: више од 40 ученика, а ако буде више, отвара се и 99 паралелно одељење. Не говори се о минимуму.

Минмстар Просвете ш Црквених Послова, = 59 Љуба Јовановић. — Погрешно разумете. Ово се | 95 разуме у оба разреда заједно.

Боривоје Шоповић (наставља). — То се опет И тет не слаже са оним горњим. Ја сам мислио да ово | OB( треба довести у неки склад, да има некога прин- || из

ципа,

Овде се вели четвороразредне средње школе | могу се затворити, ако не би било 100 ученика го- | дишње. Ја бих волео да се каже: „На крају школ- | ске године“. Ово због тога што је познато да има у томе злоупотреба. Јави се на пример преко 100 | ученика форме ради да са одржи гимназија, па се после испише велики број ученика, оде у друге тимнаљзије, итаке нове гимназије нису никакве гимназије, то је просто изигравање закона. Ја бих молио да се према овим мојим примедбама чл. 4, удеси.

Потпредседник, Њоста Стојановић. — По овоме члану завршен је претрес.

Има реч г. Министар Просвете.Е

Министар Просвете и Црквених Послова, Љуба Јовановић. — Господин предтоворник начинио је једну примедбу, коју је по важности требало учинити у начелном претресу.

Каже се да је повређен чак и Устав што није скупштини дато мишљење Државног Савета. Молим вас: Тако ствар не стоји. Устав предвиђа случа-| јеве кад се може поднети законски предлог без мишљења Државнога Савета. Тај је случај наступио код овога законскога предлога. Државни Савет није у року, који сам му по Уставу одредио, послао своје мишљење. Истина он је по Уставу могао тражити | да се тај рок продужи. Међу тим Државни Савет нити је тражио продужење рока нити је послао своје мишљење по овоме пројекту. Господо, ја сам и

тота мишљења нема, ја сам се користио Уставом | који допушта да у том случају могу поднети 82конски предлог без мишљења саветскога. После миј је и то мишљење стигло, и ја сам имао намеру дај та ипак спроведем Народној Скупштини управо народним посланицима, па је у томе било некога неслагања: друго је гледиште било Председника Скупштине, и тако је спремљени и штампани тај извештај Саветски остао нераздан. А ако господа посланици желе, ја могу наредити — сад, за пет минута имаће га. (Бор, Поповић: дначи да имај извештаја). И ја кажем да има, али он већ за Окушштину и за мене није обвезан ни у колико. Ви ћете га сад, рекох, за два минута имати, и можете